07.06.2018.
Pitanja: Da li je ovaj član bio u nacrtu zakona koji je prošao javnu raspravu? Koji su razlozi za njegovo uvođenje? Kako Narodna banka Srbije komentariše kritike da ovaj član narušava konkurenciju među izdavačima platnih kartica u korist Dina kartice?
Odgovor: Narodna banka Srbije je ovaj propis pripremala vrlo temeljno i ozbiljno je analizirala podatke s tržišta platnih kartica. U toku javne rasprave, na našu žalost, većina komentara i sugestija i banaka, i kartičnih sistema odnosila se na to da se odloži ograničavanje iznosa međubankarske naknade ili da se ova odredba briše, čime bi se potpuno obesmislila svrha donošenja ovog zakona – a to su niži troškovi kartičnih plaćanja za privredu i stanovništvo. Takođe, na osnovu podataka naknadno pribavljenih od pružalaca platnih usluga, stekli smo potpuni uvid u sve aspekte poslovanja s platnim karticama i predložili odredbu koja će obezbediti stabilnost i bezbednost platnog sistema u Republici Srbiji i adekvatno zaštititi interese korisnika platnih kartica.
Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, jedna od osnovnih funkcija Banke jeste da uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i prometa sa inostranstvom. Građani Republike Srbije platne kartice najviše koriste za plaćanja u zemlji (čak 97% svih plaćanja, a samo 3% su plaćanja u inostranstvu), a za preko 85% tih transakcija celokupna obrada se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemima nad kojima nijedna nadležna institucija Republike Srbije nema nikakav nadzor, niti bilo kakav uvid u njihov rad.
Infrastruktura platnog sistema u svim uređenim zemljama na svetu nadzire se u skladu s njenim značajem za stabilnost finansijskog sistema. Tako su inostrani kartični sistemi predmet nadzora u svim zemljama Evropske unije, kao i u uređenim zemljama u svetu, dok u našoj zemlji to nije slučaj. Zato je predložena odredba člana 9, koja će omogućiti upravljanje rizicima u vezi s kartičnim transakcijama, a posebno operativnim i finansijskim rizikom. Ovaj član predviđa da su banke obavezne da besplatno, uz tekući račun, svakom korisniku izdaju karticu za koju se obrada, netiranje i poravnanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji. Na ovaj način, korisnici platnih kartica biće zaštićeni od rizika da eventualni problemi u radu stranih platnih sistema onemoguće obavljanja svakodnevnih plaćanja platnim karticama u Republici Srbiji, odnosno da ogroman broj građana Republike Srbije nema pristup svojim novčanim sredstvima. Drugim rečima, uspostavljaju se elementarni uslovi za obezbeđivanje stabilnosti domaćeg platnog sistema i ne umanjuje se mogućnost građana da dodatno koriste i platne kartice za koje se transakcije obrađuju u inostranstvu, kao i do sada, niti se ograničava mogućnost bankama da u aranžmanima sa inostranim kartičnim sistemima izdaju kartice tih sistema.
Odredba devetog člana Predloga zakona nije diskriminatorna i predviđa da banka, uz tekući račun, mora izdati karticu čije se transakcije obrađuju u Srbiji, bez obzira na njen brend. Pravila za poslovanje platnih sistema propisana Zakonom o platnim uslugama identična su za domaći i inostrani kapital, odnosno jednaka za Vizu, Masterkard, Dinu ili bilo koji drugi sistem. Napominjemo i to da, pored uspostavljenog nadzora nad internacionalnim kartičnim sistemima u zemljama Evropske unije, u pojedinim zemljama Evropske unije postoje i znatno rigoroznije odredbe od navedene, npr. zahtev da se sve domaće transakcije bez izuzetka obrađuju u domaćim sistemima. To znači da je situacija upravo obrnuta od navoda da se ovom odredbom narušava konkurencija u korist Dina kartice – u trenutnim okolnostima Dina kartica posluje kao platni sistem u Republici Srbiji u skladu sa svim zahtevima koje propisuje Zakon o platnim uslugama, a internacionalni kartični sistemi nisu pod nadležnošću bilo kog nadzornog organa Republike Srbije.
Drugim rečima, predložena odredba ne znači da se zabranjuje izdavanje platnih kartica međunarodnih kartičnih sistema plaćanja u Srbiji. Naprotiv, ova odredba znači da će svaki korisnik tekućeg računa u Republici Srbiji imati platnu karticu čije se transakcije realizuju u domaćim okvirima (koja god to bila), pored koje može imati jednu platnu karticu ili više njih kod kojih se transakcije realizuju u inostranstvu, prema izboru korisnika tekućeg računa. Dakle, da ponovimo, predloženom odredbom se obezbeđuje dodatna zaštita interesa korisnika finansijskih usluga jer im se omogućava nesmetano korišćenje sredstava s tekućeg računa i u situaciji kada zbog realizacije određenih rizika (npr. operativnog) nije moguće ostvariti kartičnu transakciju u inostranim platnim sistemima nad kojim Republika Srbija nema nadzor. Inostrane kartične šeme mogu i dalje nesmetano da nastave s pružanjem uobičajenih usluga na našem tržištu, u skladu sa aranžmanima koje imaju s lokalnim pružaocima platnih usluga, ako ne žele da uspostave platni sistem u Republici Srbiji u skladu sa nediskriminatorskim pravilima utvrđenim Zakonom o platnim uslugama. Samo u slučaju da inostrana kartična šema namerava da omogući da se transakcije karticama njenog brenda realizuju u Republici Srbiji u smislu 9. člana Predloga zakona kako bi njihova kartica kao prva bila izdata korisniku, ta kartična šema bila bi u obavezi da se registruje kao platni sistem u Republici Srbiji, ponavljamo – u skladu s jedinstvenom i nediskriminatornom procedurom za sve platne sisteme predviđenom Zakonom o platnim uslugama, koji je usvojen 2014, a primenjuje se od 2015. godine.
Pitanje: Kolike su međubankarske provizije/naknade za Dina karticu, a kolike za Vizu i Masterkard sada, pre donošenja zakona?
Odgovor: Pre svega, treba istaći da su troškovi prihvatanja platnih kartica, čiji je dominantni deo međubankarska naknada, u našoj zemlji toliko visoki da su čak i pre ograničavanja tih naknada u Evropskoj uniji bili viši nego u ostatku Evrope. Upravo je dovođenje tih troškova na nivo koji će omogućiti rast broja prodajnih mesta na kojima je moguće platiti karticom osnovni cilj kojim se rukovodila Narodna banka Srbije prilikom predlaganja ovog propisa.
Međubankarske naknade su najniže u nacionalnoj kartičnoj šemi. Naime, maksimalna međubankarska naknada u sistemu DinaCard iznosi 0,83%, dok kod stranih kartičnih šema kod pojedinih vrsta transakcija dostiže 1,8% (kod sistema Visa) i 2,2% (kod sistema MasterCard). Ovde treba imati u vidu da je Narodna banka Srbije, vršeći ulogu katalizatora u platnom sistemu u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i zakonskom obavezom da vodi računa o efikasnom i sigurnom funkcionisanju i razvoju platnih sistema, osnovala nacionalnu kartičnu šemu, kojom neprofitno upravlja. Jedan od odlučujućih razloga za njeno osnivanje bilo je snižavanje naknada u kartičnim transakcijama u Srbiji. U ulozi operatora nacionalne kartične šeme, Narodna banka Srbije je svojim pravilima utvrdila najnižu međubankarsku naknadu na tržištu, čime je učinila domaću karticu manje atraktivnom izdavaocima, ali čime je doprinela snižavanju ukupnih troškova prihvatanja platnih kartica na tržištu nametnutih visokim međubankarskim naknadama koje propisuju inostrani kartični sistemi. Niže međubankarske provizije u sistemu DinaCard dovele su do delimičnog ireverzibilnog smanjenja trgovačkih provizija na tržištu i za ostale brendove, ali ne do nivoa koji podstiče konkurenciju na tržištu i zadovoljavajući rast obima kartičnih plaćanja. Upravo je ovo jedan od razloga zbog kojih Narodna banka Srbije predlaže Narodnoj skupštini usvajanje predmetnog zakona.
Pitanje: Koje kompanije obrađuju transakcije za Dina karticu?
Odgovor: Tehničke usluge obrade kartičnih transakcija Predlog zakona ne uređuje, a u sistemu DinaCard poslove procesiranja obavlja šest procesorskih kuća po izboru banaka izdavalaca i prihvatilaca, koje iste poslove obavljaju i za druge kartične brendove.
Kabinet guvernera
