07.06.2018.
Питања: Да ли је овај члан био у нацрту закона који је прошао јавну расправу? Који су разлози за његово увођење? Како Народна банка Србије коментарише критике да овај члан нарушава конкуренцију међу издавачима платних картица у корист Дина картице?
Одговор: Народна банка Србије је овај пропис припремала врло темељно и озбиљно је анализирала податке с тржишта платних картица. У току јавне расправе, на нашу жалост, већина коментара и сугестија и банака, и картичних система односила се на то да се одложи ограничавање износа међубанкарске накнаде или да се ова одредба брише, чиме би се потпуно обесмислила сврха доношења овог закона – а то су нижи трошкови картичних плаћања за привреду и становништво. Такође, на основу података накнадно прибављених од пружалаца платних услуга, стекли смо потпуни увид у све аспекте пословања с платним картицама и предложили одредбу која ће обезбедити стабилност и безбедност платног система у Републици Србији и адекватно заштитити интересе корисника платних картица.
Према Закону о Народној банци Србије, једна од основних функција Банке јесте да уређује, контролише и унапређује несметано функционисање платног промета у земљи и промета са иностранством. Грађани Републике Србије платне картице највише користе за плаћања у земљи (чак 97% свих плаћања, а само 3% су плаћања у иностранству), а за преко 85% тих трансакција целокупна обрада се обавља у иностранству, у платним системима над којима ниједна надлежна институција Републике Србије нема никакав надзор, нити било какав увид у њихов рад.
Инфраструктура платног система у свим уређеним земљама на свету надзире се у складу с њеним значајем за стабилност финансијског система. Тако су инострани картични системи предмет надзора у свим земљама Европске уније, као и у уређеним земљама у свету, док у нашој земљи то није случај. Зато је предложена одредба члана 9, која ће омогућити управљање ризицима у вези с картичним трансакцијама, а посебно оперативним и финансијским ризиком. Овај члан предвиђа да су банке обавезне да бесплатно, уз текући рачун, сваком кориснику издају картицу за коју се обрада, нетирање и поравнање свих трансакција обавља у платном систему у земљи. На овај начин, корисници платних картица биће заштићени од ризика да евентуални проблеми у раду страних платних система онемогуће обављања свакодневних плаћања платним картицама у Републици Србији, односно да огроман број грађана Републике Србије нема приступ својим новчаним средствима. Другим речима, успостављају се елементарни услови за обезбеђивање стабилности домаћег платног система и не умањује се могућност грађана да додатно користе и платне картице за које се трансакције обрађују у иностранству, као и до сада, нити се ограничава могућност банкама да у аранжманима са иностраним картичним системима издају картице тих система.
Одредба деветог члана Предлога закона није дискриминаторна и предвиђа да банка, уз текући рачун, мора издати картицу чије се трансакције обрађују у Србији, без обзира на њен бренд. Правила за пословање платних система прописана Законом о платним услугама идентична су за домаћи и инострани капитал, односно једнака за Визу, Мастеркард, Дину или било који други систем. Напомињемо и то да, поред успостављеног надзора над интернационалним картичним системима у земљама Европске уније, у појединим земљама Европске уније постоје и знатно ригорозније одредбе од наведене, нпр. захтев да се све домаће трансакције без изузетка обрађују у домаћим системима. То значи да је ситуација управо обрнута од навода да се овом одредбом нарушава конкуренција у корист Дина картице – у тренутним околностима Дина картица послује као платни систем у Републици Србији у складу са свим захтевима које прописује Закон о платним услугама, а интернационални картични системи нису под надлежношћу било ког надзорног органа Републике Србије.
Другим речима, предложена одредба не значи да се забрањује издавање платних картица међународних картичних система плаћања у Србији. Напротив, ова одредба значи да ће сваки корисник текућег рачуна у Републици Србији имати платну картицу чије се трансакције реализују у домаћим оквирима (која год то била), поред које може имати једну платну картицу или више њих код којих се трансакције реализују у иностранству, према избору корисника текућег рачуна. Дакле, да поновимо, предложеном одредбом се обезбеђује додатна заштита интереса корисника финансијских услуга јер им се омогућава несметано коришћење средстава с текућег рачуна и у ситуацији када због реализације одређених ризика (нпр. оперативног) није могуће остварити картичну трансакцију у иностраним платним системима над којим Република Србија нема надзор. Иностране картичне шеме могу и даље несметано да наставе с пружањем уобичајених услуга на нашем тржишту, у складу са аранжманима које имају с локалним пружаоцима платних услуга, ако не желе да успоставе платни систем у Републици Србији у складу са недискриминаторским правилима утврђеним Законом о платним услугама. Само у случају да инострана картична шема намерава да омогући да се трансакције картицама њеног бренда реализују у Републици Србији у смислу 9. члана Предлога закона како би њихова картица као прва била издата кориснику, та картична шема била би у обавези да се региструје као платни систем у Републици Србији, понављамо – у складу с јединственом и недискриминаторном процедуром за све платне системе предвиђеном Законом о платним услугама, који је усвојен 2014, а примењује се од 2015. године.
Питање: Колике су међубанкарске провизије/накнаде за Дина картицу, а колике за Визу и Мастеркард сада, пре доношења закона?
Одговор: Пре свега, треба истаћи да су трошкови прихватања платних картица, чији је доминантни део међубанкарска накнада, у нашој земљи толико високи да су чак и пре ограничавања тих накнада у Европској унији били виши него у остатку Европе. Управо је довођење тих трошкова на ниво који ће омогућити раст броја продајних места на којима је могуће платити картицом основни циљ којим се руководила Народна банка Србије приликом предлагања овог прописа.
Међубанкарске накнаде су најниже у националној картичној шеми. Наиме, максимална међубанкарска накнада у систему DinaCard износи 0,83%, док код страних картичних шема код појединих врста трансакција достиже 1,8% (код система Visa) и 2,2% (код система MasterCard). Овде треба имати у виду да је Народна банка Србије, вршећи улогу катализатора у платном систему у складу са законским овлашћењима и законском обавезом да води рачуна о ефикасном и сигурном функционисању и развоју платних система, основала националну картичну шему, којом непрофитно управља. Један од одлучујућих разлога за њено оснивање било је снижавање накнада у картичним трансакцијама у Србији. У улози оператора националне картичне шеме, Народна банка Србије је својим правилима утврдила најнижу међубанкарску накнаду на тржишту, чиме је учинила домаћу картицу мање атрактивном издаваоцима, али чиме је допринела снижавању укупних трошкова прихватања платних картица на тржишту наметнутих високим међубанкарским накнадама које прописују инострани картични системи. Ниже међубанкарске провизије у систему DinaCard довеле су до делимичног иреверзибилног смањења трговачких провизија на тржишту и за остале брендове, али не до нивоа који подстиче конкуренцију на тржишту и задовољавајући раст обима картичних плаћања. Управо је ово један од разлога због којих Народна банка Србије предлаже Народној скупштини усвајање предметног закона.
Питање: Које компаније обрађују трансакције за Дина картицу?
Одговор: Техничке услуге обраде картичних трансакција Предлог закона не уређује, а у систему DinaCard послове процесирања обавља шест процесорских кућа по избору банака издавалаца и прихватилаца, које исте послове обављају и за друге картичне брендове.
Кабинет гувернера
