22.10.2018.
Pitanja: S obzirom na to da od ponedeljka stupa na snagu sistem za instant plaćanja, molim vas za informacije o ovoj temi. Šta ovo konkretno znači? Da li su sve banke spremne za instant plaćanja? Ako nisu, koje banke nisu? Da li postoji neki period prilagođavanja, u kom bi moglo da dođe do zastoja u platnom prometu, u e-bankingu ili m-bankingu? Molim vas za sve druge informacije na ovu temu koje bi mogle biti od interesa za građane, klijente banaka.
Odgovor NBS: Kao što ste i sami naveli, u ponedeljak, 22. oktobra 2018. godine, u 10 časova ujutru počeće s radom sistem za instant plaćanja čiji je operator Narodna banka Srbije. Reč je o najsavremenijem platnom rešenju na svetu u ovom trenutku, koje omogućava prenos novca (u dinarima) do primaoca za samo nekoliko sekundi, pri čemu će sistem raditi 24 časa dnevno, 7 dana nedeljno, 365 dana godišnje, što znači da će korisnik moći da započne platnu transakciju u bilo kom momentu u toku dana odgovarajućim kanalom koji mu banka omogući – plaćanje mobilnim telefonom, elektronsko bankarstvo, šalter itd. Na primer, ako se ukaže potreba da tokom noći ili na dan praznika platite neke usluge ili prebacite novac na nečiji račun, to ćete moći da uradite u svakom trenutku, a korisnik koji prima sredstva primiće ih za samo nekoliko sekundi od momenta kada ste vi započeli transakciju. Konkretno, ako izvršite plaćanje u subotu kasno uveče, novac će biti na računu primaoca za svega nekoliko sekundi i on će moći njima dalje da raspolaže. Upravo zbog ove karakteristike da su sredstva odmah dostupna i činjenice da se na taj način ova plaćanja gotovo izjednačavaju s plaćanjima u gotovini (zadržavaju se sve prednosti gotovinskog plaćanja – odmah dostupna sredstva, jednostavnost izvršenja transakcije, a opet izbegavaju se sve one mane gotovinskih plaćanja – nemogućnost plaćanja na daljinu, mogućnost zloupotrebe, troškovi upravljanja gotovinom, potencijal za razvoj sive ekonomije), ova plaćanja se u svetu nazivaju još i cashless cash.
Učešće u novom platnom sistemu za banke je obavezujuće – sve banke koje posluju u Republici Srbiji biće direktni učesnici u ovom sistemu. Kako je uvođenje ovakvog sistema projekat koji zahteva odgovarajuću pripremu i operatora sistema, i učesnika u sistemu, banke su još pre gotovo dve godine obaveštene o planu da se uvede ovaj sistem, radi njihove blagovremene obaveštenosti i adekvatne pripreme. Izuzetno nam je drago što je ideja o uvođenju ovakvog sistema naišla na pozitivan prijem kod banaka, koje su shvatile da ovakva infrastruktura pruža adekvatnu podlogu za stvaranje novih i inovativnih platnih usluga i omogućava da idemo u korak s najsavremenijim državama sveta (o čemu govori i to što će sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije početi s radom nekoliko dana pre nego što bude pušten u rad sistem ECB za poravnanje instant transakcija). Testiranje funkcionalnosti s bankama započeto je još u junu ove godine i nikakvi znatniji problemi u fazi testiranja nisu uočeni, što ukazuje na to da su banke ozbiljno shvatile svoje obaveze i adekvatno se pripremile kako bi spremne dočekale početak rada sistema. Od 28 banaka, od ponedeljka će u sistem biti uključene 24 banke. Preostale banke će se priključiti u sistem kasnije, tj. najkasnije do 1. aprila 2019, odnosno do 1. maja 2019. Reč je o bankama koje ispunjavaju uslove za izuzeće, utvrđene Odlukom o opštim pravilima za izvršavanje instant transfera odobrenja. Kod ovih banaka bila je planirana zamena informacionog bankarskog sistema ili statusna reorganizacija, pa je radi stabilnosti rada njihovih sistema (izbegavanje operativnog rizika istovremenog uvođenja instant plaćanja i zamene sistema poslovnih aplikacija banke) podzakonskim aktom omogućeno kasnije priključenje u sistem. (U pitanju su Banka Inteza, Erste banka, Vojvođanska banka i Pireus banka).
Banke će od 22. oktobra biti dužne da omoguće najmanje jedan kanal za instant transfer odobrenja (npr. plaćanje mobilnim telefonom), dok će od 1. aprila 2019. morati da omoguće instant plaćanja na svim kanalima na kojima inače omogućavaju izvršenje platnih transakcija svojim korisnicima.
Prilikom uvođenja naknade bankama za izvršavanje instant transfera odobrenja, Narodna banka Srbije, kao operator platnog sistema, vodila se kao i uvek željom da te naknade budu niske, zasnovane na stvarnim troškovima koje Narodna banka Srbije ima, a sve u želji da krajnjem korisniku (klijentu banke) ova plaćanja budu povoljna i ne predstavljaju teret za njegov budžet. U tom smislu, Narodna banka Srbije je utvrdila da će naknada za izvršavanje naloga za prenos za učesnika koji dostavlja nalog u sistem IPS NBS iznositi 4 dinara. Bitno je naglasiti da je ovo naknada koju Narodna banka Srbije naplaćuje od učesnika u sistemu, a da naknada koju banka naplaćuje od svog klijenta može biti drugačija, s obzirom na to da ta odluka spada u poslovnu politiku banke. Dakle, ono što je Narodna banka Srbije u tom smislu mogla da uradi jeste da naknadu koju ona naplaćuje postavi na najnižem mogućem nivou – kao pretpostavku da banke od građana i privrede takođe naplaćuju što niže naknade. Takođe, Narodna banka Srbije će u ponedeljak, 22. oktobra objaviti i spisak naknada banaka za ovu uslugu, kako bi omogućila lakše poređenje. Ovo obaveštenje će sadržati i informacije kada pojedinačne banke planiraju započinjanje instant plaćanja na pojedinim kanalima.
Dalje, jedan od razloga zbog kojeg je Narodna banka Srbije odlučila da našim građanima i privredi ponudi sistem koji će omogućiti instant plaćanja jeste i taj što ovaj sistem predstavlja zdravu konkurenciju kartičnim plaćanjima. Naime, on će omogućiti i plaćanja na prodajnom mestu upotrebom mobilnog telefona. U tom smislu, ako platiocima za sigurno, brzo, efikasno i lako plaćanje nije potrebna platna kartica, onda i trgovci (veliki i mali) treba da razmisle o tome da na svojim prodajnim mestima omoguće plaćanje kojim neće biti izloženi brojnim troškovima kartičnih sistema, koje su u stvari banke prebacivale na njih i takvim poslovanjem dodatno dovodile do toga da trgovci (naročito mali trgovci) s negodovanjem gledaju na kartična plaćanja. Trgovac treba da zna da će banku koja bi mu omogućila plaćanje instant transferom odobrenja na prodajnom mestu (tj. prihvatanje tih plaćanja), jedno takvo instant plaćanje računa u iznosu preko 600 dinara koštati tu banku svega 2 dinara (na koji treba dodati iznos međubankarske naknade), a koja ne može iznositi više od 0,2% vrednosti izvršenog instant transfera odobrenja. Za račune na prodajnom mestu trgovca manje od 600 dinara trošak banke prema Narodnoj banci Srbije biće još niži – 1 dinar (i iznos međubankarske naknade).
Kao što smo već objasnili, cilj uspostavljanja sistema za instant plaćanje jeste da korisnici imaju mogućnost da u bilo kom momentu iniciraju transakciju i izvrše prenos novca u roku od samo nekoliko sekundi. Ovo podrazumeva da bilo kakav zastoj u sistemu čiji je operator Narodna banka Srbije nije predviđen i sistem će raditi neprekidno (24/7/365) počev od 22. oktobra. Moguće je da pojedine banke ne puste instant plaćanja na svim kanalima od 22. oktobra, već će to uraditi na najmanje jednom kanalu, ali će ovu uslugu morati omogućiti na svim kanalima najkasnije do 1. aprila iduće godine. Narodna banka Srbije je pribavila informaciju s tim u vezi od pojedinačnih banaka. One će biti javno objavljene na internet stranici Narodne banke Srbije u ponedeljak. Kako je već navedeno, pojedine banke će se iz opravdanih razloga priključiti sistemu nakon zamene svojih osnovnih sistema.
Ono što je posebno interesantno kada je reč o sistemu za instant plaćanje Narodne banke Srbije jeste to što on ne predstavlja samo infrastrukturu za izvršenje transakcija, već on omogućava i dodatne usluge, poput centralne adresne šeme, instant plaćanja na prodajnom mestu skeniranjem QR koda ili preuzimanje podataka o fakturi (tzv. Electronic Bill Presentment and Payment).
U tom smislu, Narodna banka Srbije je, u saradnji s predstavnicima Privredne komore Srbije i Udruženja banaka Srbije, standardizovala izgled QR koda i podataka koje će sadržati, a koji su potrebni za plaćanje na prodajnom mestu (fizičkom ili virtuelnom). Plaćanje na prodajnom mestu skeniranjem QR koda (generisanjem QR koda od strane trgovca ili kupca) banke će morati da omoguće najkasnije od 1. aprila 2019. godine i ove transakcije će se izvršavati sistemom za instant plaćanje, što znači da će trgovci imati odmah dostupna sredstva na računu (nema rezervacije sredstava i čekanja kao kod kartičnih plaćanja), a platiocima će biti dovoljno da npr. svojim mobilnim telefonom skeniraju QR kod trgovca i plate, a da ne moraju da sa sobom nose novčanik i platne kartice. Upotreba QR koda za iniciranje transakcije za plaćanje na prodajnom mestu predviđena je u ovom trenutku kao optimalno rešenje, jer je praktično i ekonomično za sve strane, s obzirom na to da danas svi pametni telefoni (koje ima većina ljudi) imaju odgovarajuću kameru koja može da skenira QR kod. S druge strane, za uvođenje ove tehnologije pružalac platnih usluga investiraće najmanje novca.
U praksi, npr. prilikom plaćanja na kasi u nekoj prodavnici, kupac ili trgovac bi na odgovarajućem uređaju generisali QR kod (zavisno od izabranog modela), a koji bi zatim ova druga strana skenirala i na taj način bi bila započeta platna transakcija. U prvoj varijanti kupac koji dolazi na kasu i pokazuje na telefonu trgovcu svoj QR kod, koji trgovac zatim skenira, s njega povlači podatke koji su potrebni za započinjanje transakcije i preko svoje banke šalje instrukciju za plaćanje ka banci kupca, koja zatim zadužuje kupca za iznos koji će za svega nekoliko sekundi biti odobren na računu trgovca. U drugoj varijanti, trgovac je taj koji prezentuje svoj QR kod kupcu, kupac ga skenira kako bi s njega preuzeo podatke potrebne za iniciranje instant transfera odobrenja i koje prosleđuje u sistem svoje banke, koja zatim na osnovu tih podataka prenosi novac s računa kupca na račun trgovca, takođe, sve u desetak sekundi. Prednost ovog načina plaćanja je i taj što trgovac sada za prijem bezgotovinskih plaćanja ne mora da ima POS uređaj, koji nosi znatne troškove, već je dovoljno da ima samo pametni telefon, tablet ili sličan elektronski uređaj.
Centralna adresna šema (skraćeno: CAS NBS) biće još jedna od dodatnih usluga koja će biti ponuđena. Ona omogućava korišćenje „pseudonima” radi jednostavnijeg instant plaćanja, što treba korisniku da obezbedi da samo na osnovu poznavanja broja mobilnog telefona primaoca novca plati, a da ne mora da zna broj njegovog računa. Unošenjem broja mobilnog telefona u odgovarajuću aplikaciju, koji je primalac plaćanja preko svoje banke registrovao u sistemu za instant plaćanja, platilac će na brz i jednostavan način započeti plaćanje koje će biti izvršeno za nekoliko sekundi u bilo koje doba dana. Na primer: Našli ste se u situaciji da treba da uzmete taksi, a nemate novca kod sebe. U tom slučaju možete pozvati nekog bliskog, koji će vam upotrebom mobilnog telefona poslati novac, a vi ćete nakon toga platiti taksisti upotrebom svog telefona i QR koda ili servisa CAS (zavisno od toga šta taksista koristi za prijem bezgotovinskih instant plaćanja). Sve će se završiti za nekoliko sekundi.
Na kraju, naglasili bismo da je još jedna dodatna usluga koja će biti omogućena zahvaljujući uspostavljanju sistema za instant plaćanje i saradnje s velikim izdavaocima računa – preuzimanje podataka o fakturi. Pod velikim izdavaocima računa misli se na kompanije poput EPS-a, mobilnih operatora, kablovskih operatera, pružalaca komunalnih usluga itd., koji će od ponedeljka, ako se opredele za to, imati priliku da omoguće građanima i privredi prikazivanje podataka o računu i elektronsko plaćanja računa. Primetno je veliko interesovanje za omogućavanje ove usluge, i na strani velikih izdavalaca računa, i na strani korisnika njihovih usluga i zato očekujemo da će veliki broj velikih izdavalaca računa pružiti svojim korisnicima jednu ovako savremenu mogućnost, koja korisnicima obezbeđuje brzo, jednostavno i komforno plaćanje računa. Na primer, korisnik preko aplikacije na mobilnom telefonu klikom može „pozvati” svoj račun za utrošak npr. električne energije i, ako želi, taj račun može platiti klikom. Sistem Narodne banke Srbije će navedenu uslugu omogućiti, a na bankama i preduzećima je da iskoriste servis u skladu sa svojim poslovnim politikama.
Kabinet guvernera
