22.10.2018.

Данас – О почетку рада система за инстант плаћања

Питања: С обзиром на то да од понедељка ступа на снагу систем за инстант плаћања, молим вас за информације о овој теми. Шта ово конкретно значи? Да ли су све банке спремне за инстант плаћања? Ако нису, које банке нису? Да ли постоји неки период прилагођавања, у ком би могло да дође до застоја у платном промету, у е-банкингу или м-банкингу? Молим вас за све друге информације на ову тему које би могле бити од интереса за грађане, клијенте банака.

Одговор НБС: Као што сте и сами навели, у понедељак, 22. октобра 2018. године, у 10 часова ујутру почеће с радом систем за инстант плаћања чији је оператор Народна банка Србије. Реч је о најсавременијем платном решењу на свету у овом тренутку, које омогућава пренос новца (у динарима) до примаоца за само неколико секунди, при чему ће систем радити 24 часа дневно, 7 дана недељно, 365 дана годишње, што значи да ће корисник моћи да започне платну трансакцију у било ком моменту у току дана одговарајућим каналом који му банка омогући – плаћање мобилним телефоном, електронско банкарство, шалтер итд. На пример, ако се укаже потреба да током ноћи или на дан празника платите неке услуге или пребаците новац на нечији рачун, то ћете моћи да урадите у сваком тренутку, а корисник који прима средства примиће их за само неколико секунди од момента када сте ви започели трансакцију. Конкретно, ако извршите плаћање у суботу касно увече, новац ће бити на рачуну примаоца за свега неколико секунди и он ће моћи њима даље да располаже. Управо због ове карактеристике да су средства одмах доступна и чињенице да се на тај начин ова плаћања готово изједначавају с плаћањима у готовини (задржавају се све предности готовинског плаћања – одмах доступна средства, једноставност извршења трансакције, а опет избегавају се све оне мане готовинских плаћања – немогућност плаћања на даљину, могућност злоупотребе, трошкови управљања готовином, потенцијал за развој сиве економије), ова плаћања се у свету називају још и cashless cash.

Учешће у новом платном систему за банке је обавезујуће – све банке које послују у Републици Србији биће директни учесници у овом систему. Како је увођење оваквог система пројекат који захтева одговарајућу припрему и оператора система, и учесника у систему, банке су још пре готово две године обавештене о плану да се уведе овај систем, ради њихове благовремене обавештености и адекватне припреме. Изузетно нам је драго што је идеја о увођењу оваквог система наишла на позитиван пријем код банака, које су схватиле да оваква инфраструктура пружа адекватну подлогу за стварање нових и иновативних платних услуга и омогућава да идемо у корак с најсавременијим државама света (о чему говори и то што ће систем за инстант плаћања Народне банке Србије почети с радом неколико дана пре него што буде пуштен у рад систем ЕЦБ за поравнање инстант трансакција). Тестирање функционалности с банкама започето је још у јуну ове године и никакви знатнији проблеми у фази тестирања нису уочени, што указује на то да су банке озбиљно схватиле своје обавезе и адекватно се припремиле како би спремне дочекале почетак рада система. Од 28 банака, од понедељка ће у систем бити укључене 24 банке. Преостале банке ће се прикључити у систем касније, тј. најкасније до 1. априла 2019, односно до 1. маја 2019. Реч је о банкама које испуњавају услове за изузеће, утврђене Одлуком о општим правилима за извршавање инстант трансфера одобрења. Код ових банака била је планирана замена информационог банкарског система или статусна реорганизација, па је ради стабилности рада њихових система (избегавање оперативног ризика истовременог увођења инстант плаћања и замене система пословних апликација банке) подзаконским актом омогућено касније прикључење у систем. (У питању су Банка Интеза, Ерсте банка, Војвођанска банка и Пиреус банка).

Банке ће од 22. октобра бити дужне да омогуће најмање један канал за инстант трансфер одобрења (нпр. плаћање мобилним телефоном), док ће од 1. априла 2019. морати да омогуће инстант плаћања на свим каналима на којима иначе омогућавају извршење платних трансакција својим корисницима.
Приликом увођења накнаде банкама за извршавање инстант трансфера одобрења, Народна банка Србије, као оператор платног система, водила се као и увек жељом да те накнаде буду ниске, засноване на стварним трошковима које Народна банка Србије има, а све у жељи да крајњем кориснику (клијенту банке) ова плаћања буду повољна и не представљају терет за његов буџет. У том смислу, Народна банка Србије је утврдила да ће накнада за извршавање налога за пренос за учесника који доставља налог у систем IPS НБС износити 4 динара. Битно је нагласити да је ово накнада коју Народна банка Србије наплаћује од учесника у систему, а да накнада коју банка наплаћује од свог клијента може бити другачија, с обзиром на то да та одлука спада у пословну политику банке. Дакле, оно што је Народна банка Србије у том смислу могла да уради јесте да накнаду коју она наплаћује постави на најнижем могућем нивоу – као претпоставку да банке од грађана и привреде такође наплаћују што ниже накнаде. Такође, Народна банка Србије ће у понедељак, 22. октобра објавити и списак накнада банака за ову услугу, како би омогућила лакше поређење. Ово обавештење ће садржати и информације када појединачне банке планирају започињање инстант плаћања на појединим каналима.

Даље, један од разлога због којег је Народна банка Србије одлучила да нашим грађанима и привреди понуди систем који ће омогућити инстант плаћања јесте и тај што овај систем представља здраву конкуренцију картичним плаћањима. Наиме, он ће омогућити и плаћања на продајном месту употребом мобилног телефона. У том смислу, ако платиоцима за сигурно, брзо, ефикасно и лако плаћање није потребна платна картица, онда и трговци (велики и мали) треба да размисле о томе да на својим продајним местима омогуће плаћање којим неће бити изложени бројним трошковима картичних система, које су у ствари банке пребацивале на њих и таквим пословањем додатно доводиле до тога да трговци (нарочито мали трговци) с негодовањем гледају на картична плаћања. Трговац треба да зна да ће банку која би му омогућила плаћање инстант трансфером одобрења на продајном месту (тј. прихватање тих плаћања), једно такво инстант плаћање рачуна у износу преко 600 динара коштати ту банку свега 2 динара (на који треба додати износ међубанкарске накнаде), а која не може износити више од 0,2% вредности извршеног инстант трансфера одобрења. За рачуне на продајном месту трговца мање од 600 динара трошак банке према Народној банци Србије биће још нижи – 1 динар (и износ међубанкарске накнаде).

Као што смо већ објаснили, циљ успостављања система за инстант плаћање јесте да корисници имају могућност да у било ком моменту иницирају трансакцију и изврше пренос новца у року од само неколико секунди. Ово подразумева да било какав застој у систему чији је оператор Народна банка Србије није предвиђен и систем ће радити непрекидно (24/7/365) почев од 22. октобра. Могуће је да поједине банке не пусте инстант плаћања на свим каналима од 22. октобра, већ ће то урадити на најмање једном каналу, али ће ову услугу морати омогућити на свим каналима најкасније до 1. априла идуће године. Народна банка Србије је прибавила информацију с тим у вези од појединачних банака. Оне ће бити јавно објављене на интернет страници Народне банке Србије у понедељак. Како је већ наведено, поједине банке ће се из оправданих разлога прикључити систему након замене својих основних система.

Оно што је посебно интересантно када је реч о систему за инстант плаћање Народне банке Србије јесте то што он не представља само инфраструктуру за извршење трансакција, већ он омогућава и додатне услуге, попут централне адресне шеме, инстант плаћања на продајном месту скенирањем QR кода или преузимање података о фактури (тзв. Electronic Bill Presentment and Payment).

У том смислу, Народна банка Србије је, у сарадњи с представницима Привредне коморе Србије и Удружења банака Србије, стандардизовала изглед QR кода и података које ће садржати, а који су потребни за плаћање на продајном месту (физичком или виртуелном). Плаћање на продајном месту скенирањем QR кода (генерисањем QR кода од стране трговца или купца) банке ће морати да омогуће најкасније од 1. априла 2019. године и ове трансакције ће се извршавати системом за инстант плаћање, што значи да ће трговци имати одмах доступна средства на рачуну (нема резервације средстава и чекања као код картичних плаћања), а платиоцима ће бити довољно да нпр. својим мобилним телефоном скенирају QR код трговца и плате, а да не морају да са собом носе новчаник и платне картице. Употреба QR кода за иницирање трансакције за плаћање на продајном месту предвиђена је у овом тренутку као оптимално решење, јер је практично и економично за све стране, с обзиром на то да данас сви паметни телефони (које има већина људи) имају одговарајућу камеру која може да скенира QR код. С друге стране, за увођење ове технологије пружалац платних услуга инвестираће најмање новца.

У пракси, нпр. приликом плаћања на каси у некој продавници, купац или трговац би на одговарајућем уређају генерисали QR код (зависно од изабраног модела), а који би затим ова друга страна скенирала и на тај начин би била започета платна трансакција. У првој варијанти купац који долази на касу и показује на телефону трговцу свој QR код, који трговац затим скенира, с њега повлачи податке који су потребни за започињање трансакције и преко своје банке шаље инструкцију за плаћање ка банци купца, која затим задужује купца за износ који ће за свега неколико секунди бити одобрен на рачуну трговца. У другој варијанти, трговац је тај који презентује свој QR код купцу, купац га скенира како би с њега преузео податке потребне за иницирање инстант трансфера одобрења и које прослеђује у систем своје банке, која затим на основу тих података преноси новац с рачуна купца на рачун трговца, такође, све у десетак секунди. Предност овог начина плаћања је и тај што трговац сада за пријем безготовинских плаћања не мора да има ПОС уређај, који носи знатне трошкове, већ је довољно да има само паметни телефон, таблет или сличан електронски уређај.

Централна адресна шема (скраћено: CAS NBS) биће још једна од додатних услуга која ће бити понуђена. Она омогућава коришћење „псеудонима” ради једноставнијег инстант плаћања, што треба кориснику да обезбеди да само на основу познавања броја мобилног телефона примаоца новца плати, а да не мора да зна број његовог рачуна. Уношењем броја мобилног телефона у одговарајућу апликацију, који је прималац плаћања преко своје банке регистровао у систему за инстант плаћања, платилац ће на брз и једноставан начин започети плаћање које ће бити извршено за неколико секунди у било које доба дана. На пример: Нашли сте се у ситуацији да треба да узмете такси, а немате новца код себе. У том случају можете позвати неког блиског, који ће вам употребом мобилног телефона послати новац, а ви ћете након тога платити таксисти употребом свог телефона и QR кода или сервиса CAS (зависно од тога шта таксиста користи за пријем безготовинских инстант плаћања). Све ће се завршити за неколико секунди.

На крају, нагласили бисмо да је још једна додатна услуга која ће бити омогућена захваљујући успостављању система за инстант плаћање и сарадње с великим издаваоцима рачуна – преузимање података о фактури. Под великим издаваоцима рачуна мисли се на компаније попут ЕПС-а, мобилних оператора, кабловских оператера, пружалаца комуналних услуга итд., који ће од понедељка, ако се определе за то, имати прилику да омогуће грађанима и привреди приказивање података о рачуну и електронско плаћања рачуна. Приметно је велико интересовање за омогућавање ове услуге, и на страни великих издавалаца рачуна, и на страни корисника њихових услуга и зато очекујемо да ће велики број великих издавалаца рачуна пружити својим корисницима једну овако савремену могућност, која корисницима обезбеђује брзо, једноставно и комфорно плаћање рачуна. На пример, корисник преко апликације на мобилном телефону кликом може „позвати” свој рачун за утрошак нпр. електричне енергије и, ако жели, тај рачун може платити кликом. Систем Народне банке Србије ће наведену услугу омогућити, а на банкама и предузећима је да искористе сервис у складу са својим пословним политикама.

Кабинет гувернера