03.02.2019.
Pitanja: Kakva je struktura štednje u smislu veličine štednih uloga? Koliki je prosečan iznos uloga? Koliko je najmanjih, a koliko najvećih uloga? Da li i koliko ima štediša s milionskom štednjom?
Odgovor: Prema poslednjim raspoloživim zvaničnim podacima o dinarskoj štednji na dan 31. decembra 2018. godine, najveći broj štednih partija (89,3%) odnosi se na štednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara). Na tim štednim partijama deponovano je 0,9% ukupnog iznosa dinarske štednje. Najveći deo štednje (39,9%) odnosi se na štedne uloge od 1 milion dinara do 5 miliona dinara. Ukupan broj štednih partija iznosi 1,1 milion dinara, tako da je prosečan iznos dinarske štednje po partiji 56.000 dinara. Štednih partija na kojima se štedi u iznosima većim od 1 milion dinara ima 13.675, s prosečnom vrednošću partije u iznosu od oko 3 miliona dinara.
Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima o broju građana Republike Srbije koji imaju položenu deviznu štednju u iznosu većem od milion evra. Saglasno regulativi, banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije podatke o broju štednih partija stanovništva koje su, prema visini štednih uloga, kategorizovane u osam grupa:
Prema poslednjim raspoloživim operativnim podacima (29. januar 2019), u bankama je najviše „sitnih” uloga – do 500 evra (oko 4,0 miliona takvih uloga, odnosno 81,2% ukupnog broja uloga). Po vrednosti, oni učestvuju sa 0,9% u ukupnoj deviznoj štednji. Broj deviznih štednih uloga u kategoriji preko 500.000 evra iznosi 378, što znači da je prosečna vrednost štednog uloga koji pripada ovoj grupi (preko 500.000 evra) oko 1,2 miliona evra.
Pitanja: Koliko iznosi štednja građana? Koji je udeo devizne, a koji dinarske štednje?
Odgovor: Prema poslednjim raspoloživim operativnim podacima (29. januar 2019), ukupna dinarska štednja u bankama u Republici Srbiji dostigla je 62 milijarde dinara, dok je devizna štednja dostigla nivo od 10.083,8 miliona evra, što ukazuje na to da dinarska štednja učestvuje sa oko 5% u ukupnoj štednji u bankama u Republici Srbiji, odnosno da njen iznos i učešće konstantno rastu. Dinarska štednja je u 2018. godini zabeležila dinamičan rast od gotovo 23%, što ukazuje na sve veće poverenje građana u dinar i monetarnu politiku koju sprovodi Narodna banka Srbije.
Pitanje: Koja vrsta štednje je isplativija i zašto?
Odgovor: Narodna banka Srbije redovno ukazuje na veću isplativost dinarske od devizne štednje, i u dugom, i u kratkom roku. Atraktivnost dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju rezultat je relativno viših kamatnih stopa na dinarsku nego na deviznu štednju, ali i nekoliko drugih faktora. Pre svega, veliki doprinos većoj isplativosti dinarske štednje daje monetarna stabilnost, koju omogućava Narodna banka Srbije. Vrednost dinarske štednje očuvana je u uslovima ostvarene cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa. Atraktivnosti dinarske štednje doprinosi i činjenica da je prihod po osnovu kamata koji se ostvaruje na dinarsku štednju izuzet od obaveze plaćanja poreza, za razliku od prihoda na deviznu štednju, koji je predmet oporezivanja. S obzirom na to će Narodna banka Srbije i u narednom periodu nastojati da svojim merama obezbedi očuvanje niske i stabilne inflacije, uz relativnu stabilnost deviznog kursa dinara, kao i stabilnost finansijskog sistema – i u narednom periodu može se očekivati nastavak rasta štednje građana, pri čemu Narodna banka Srbije očekuje da dinarska štednja brže raste od devizne štednje.
Pitanje: Ima li naznaka da bi kamate na štednju banke mogle da se povećaju i kada?
Odgovor: U narednom periodu, visina kamatnih stopa na dinarsku štednju i dalje će zavisiti od kretanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja je, radi očuvanja cenovne stabilnosti, zavisna od makroekonomskih kretanja u Srbiji. S tim u vezi, Narodna banka Srbije doprinosi stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta postizanjem i očuvanjem niske inflacije, stabilnog deviznog kursa, kao i jačanjem finansijske stabilnosti. Štednja, u smislu prihoda od kamate, možda je manje profitabilna nego ranije, ali je sigurnost isplate takođe važan motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama. Takođe, prilikom izbora konkretne banke u kojoj položiti dinarsku štednju, osim kamatnih stopa, važnu ulogu igraju i likvidnost štednog uloga, odnosno konkretan modalitet proizvoda koji banka nudi.
Kada je reč o deviznoj štednji, prema podacima objavljenim u Statističkom biltenu Narodne banke Srbije za novembar 2018. godine, kamatna stopa na (novopoloženu) štednju stanovništva u evrima – valuti s najvećim udelom u deviznoj štednji, u proseku iznosi 1,16% na godišnjem nivou. Kamatne stope na štedne uloge u evrima su u novembru 2018. godine, mesecu štednje, bile veće nego u prethodnim mesecima i kretale su, posmatrano po ročnostima, 0,95% za štednju ročnosti do jedne godine, 1,41% za ročnosti od jedne do dve godine i 1,32% za štednju ročnosti preko dve godine. Kretanje budućih kamatnih stopa na štednju u evrima zavisiće, pre svega, od kretanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke.
Kabinet guvernera
