03.02.2019.
Питања: Каква је структура штедње у смислу величине штедних улога? Колики је просечан износ улога? Колико је најмањих, а колико највећих улога? Да ли и колико има штедиша с милионском штедњом?
Одговор: Према последњим расположивим званичним подацима о динарској штедњи на дан 31. децембра 2018. године, највећи број штедних партија (89,3%) односи се на штедњу у мањим износима (до 10.000 динара). На тим штедним партијама депоновано је 0,9% укупног износа динарске штедње. Највећи део штедње (39,9%) односи се на штедне улоге од 1 милион динара до 5 милиона динара. Укупан број штедних партија износи 1,1 милион динара, тако да је просечан износ динарске штедње по партији 56.000 динара. Штедних партија на којима се штеди у износима већим од 1 милион динара има 13.675, с просечном вредношћу партије у износу од око 3 милиона динара.
Народна банка Србије не располаже подацима о броју грађана Републике Србије који имају положену девизну штедњу у износу већем од милион евра. Сагласно регулативи, банке достављају Народној банци Србије податке о броју штедних партија становништва које су, према висини штедних улога, категоризоване у осам група:
Према последњим расположивим оперативним подацима (29. јануар 2019), у банкама је највише „ситних” улога – до 500 евра (око 4,0 милиона таквих улога, односно 81,2% укупног броја улога). По вредности, они учествују са 0,9% у укупној девизној штедњи. Број девизних штедних улога у категорији преко 500.000 евра износи 378, што значи да је просечна вредност штедног улога који припада овој групи (преко 500.000 евра) око 1,2 милиона евра.
Питања: Колико износи штедња грађана? Који је удео девизне, а који динарске штедње?
Одговор: Према последњим расположивим оперативним подацима (29. јануар 2019), укупна динарска штедња у банкама у Републици Србији достигла је 62 милијарде динара, док је девизна штедња достигла ниво од 10.083,8 милиона евра, што указује на то да динарска штедња учествује са око 5% у укупној штедњи у банкама у Републици Србији, односно да њен износ и учешће константно расту. Динарска штедња је у 2018. години забележила динамичан раст од готово 23%, што указује на све веће поверење грађана у динар и монетарну политику коју спроводи Народна банка Србије.
Питање: Која врста штедње је исплативија и зашто?
Одговор: Народна банка Србије редовно указује на већу исплативост динарске од девизне штедње, и у дугом, и у кратком року. Атрактивност динарске штедње у односу на девизну штедњу резултат је релативно виших каматних стопа на динарску него на девизну штедњу, али и неколико других фактора. Пре свега, велики допринос већој исплативости динарске штедње даје монетарна стабилност, коју омогућава Народна банка Србије. Вредност динарске штедње очувана је у условима остварене ценовне стабилности и релативне стабилности девизног курса. Атрактивности динарске штедње доприноси и чињеница да је приход по основу камата који се остварује на динарску штедњу изузет од обавезе плаћања пореза, за разлику од прихода на девизну штедњу, који је предмет опорезивања. С обзиром на то ће Народна банка Србије и у наредном периоду настојати да својим мерама обезбеди очување ниске и стабилне инфлације, уз релативну стабилност девизног курса динара, као и стабилност финансијског система – и у наредном периоду може се очекивати наставак раста штедње грађана, при чему Народна банка Србије очекује да динарска штедња брже расте од девизне штедње.
Питање: Има ли назнака да би камате на штедњу банке могле да се повећају и када?
Одговор: У наредном периоду, висина каматних стопа на динарску штедњу и даље ће зависити од кретања референтне каматне стопе Народне банке Србије, која је, ради очувања ценовне стабилности, зависна од макроекономских кретања у Србији. С тим у вези, Народна банка Србије доприноси стварању повољног пословног амбијента постизањем и очувањем ниске инфлације, стабилног девизног курса, као и јачањем финансијске стабилности. Штедња, у смислу прихода од камате, можда је мање профитабилна него раније, али је сигурност исплате такође важан мотив који опредељује грађане да штеде у банкама. Такође, приликом избора конкретне банке у којој положити динарску штедњу, осим каматних стопа, важну улогу играју и ликвидност штедног улога, односно конкретан модалитет производа који банка нуди.
Када је реч о девизној штедњи, према подацима објављеним у Статистичком билтену Народне банке Србије за новембар 2018. године, каматна стопа на (новоположену) штедњу становништва у еврима – валути с највећим уделом у девизној штедњи, у просеку износи 1,16% на годишњем нивоу. Каматне стопе на штедне улоге у еврима су у новембру 2018. године, месецу штедње, биле веће него у претходним месецима и кретале су, посматрано по рочностима, 0,95% за штедњу рочности до једне године, 1,41% за рочности од једне до две године и 1,32% за штедњу рочности преко две године. Кретање будућих каматних стопа на штедњу у еврима зависиће, пре свега, од кретања референтне каматне стопе Европске централне банке.
Кабинет гувернера
