31.07.2019.
Pitanja: Šta se postiglo ovom zakonskom obavezom? Šta je bio cilj?
Odgovor NBS: Na osnovu ranije važećeg zakonskog rešenja bilo je propisano da se u trgovini uslugama u turizmu cena može isticati u stranoj valuti, s naznakom obračunskog kursa, bez bližeg određenja koji bi kurs trebalo primeniti, što su turističke agencije koristile određujući prodajni kurs banaka kao relevantan pri određivanju cena aranžmana, i to ne samo prodajni kurs banaka za devize, već i prodajni kurs banaka za efektivni strani novac.
S tim u vezi, Narodna banka Srbije, iako se ova pitanja ne odnose neposredno na finansijske usluge, primala je veliki broj pritužbi građana u prethodnim godinama koji se odnosio na obračunavanje cena aranžmana, pre svega zbog neprijatnosti koje su oni doživljavali pri neposrednom plaćanju tih cena zbog kursa koji je često značajno odudarao od zvaničnog srednjeg kursa. Pritom, glavni argument turističkih agencija za korišćenje prodajnog kursa poslovnih banaka bio je da one svojim inopartnerima izmiruju obaveze za realizaciju aranžmana u devizama, pa su stoga prinuđene da se obrate banci za kupovinu deviza iz dinara koje dobijaju od prodaje aranžmana, a banke pri prodaji devizama agencijama koriste prodajni (viši) kurs.
Međutim, prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, najveći broj agencija je ugovarao s bankama znatno povoljniji kurs u odnosu na prodajni kurs, tako da su agencije ostvarivale dodatnu zaradu po osnovu kursnih razlika. Pored toga, veliki broj turističkih agencija koristio je pri naplati aranžmana i prodajni kurs za efektivu (koji je još nepovoljniji u odnosu na prodajni kurs za devize), iako je od banaka kupovao devize (strani novac na računu), a ne efektivu (strani gotovi novac), što znači da je i na toj razlici ostvarivao dodatnu zaradu. Najzad, kod turističkih aranžmana koje organizuju domaće agencije najčešće samo jednu komponentu predstavljaju obaveze u devizama prema inopartneru, a ne aranžman u celini (npr. prevoz obavljaju domaći autobuski prevoznici). Cenu dodatne (neopravdane) zarade agencija snosili su isključivo građani.
Upravo su to bili razlozi zašto je u novom Zakonu o trgovini propisano da se pri isticanju cena u stranoj valuti i naplati aranžmana u inostranstvu može koristiti samo zvanični srednji kurs dinara. Ono što je dodatno postignuto tim rešenjem jeste potpuna uporedivost, predvidljivost i transparentnost cena turističkih aranžmana, koji više neće zavisiti od dnevnih oscilacija kurseva poslovnih banaka. Naime, prema prethodnom rešenju moglo se dogoditi da se dva ista aranžmana različitih agencija oglase za istu cenu u stranoj valuti, ali da građani plaćaju različite cene aranžmana u dinarima (razlike nisu uopšte bile beznačajne naročito kod porodičnih aranžmana), gde npr. jedna agencija koristi najnepovoljniji efektivni prodajni kurs banke na tačno određeni dan. Građani su na taj način dovođeni u zabludu, pa se novim rešenjima postiže njihova veća zaštita kao potrošača u pogledu konačnih troškova aranžmana i njihove uporedivosti kako bi bili u prilici da donesu najbolji izbor koji odgovara njihovim potrebama i mogućnostima.
Pored navedenog, ističemo da novo zakonsko rešenje stvara i veću izvesnost za građane u pogledu planiranja izdataka u porodičnom budžetu, tj. u vezi s planiranjem ukupnog iznosa dinarskih sredstava koja će biti dužni da uplate turističkoj agenciji, s obzirom na stabilnost srednjeg kursa Narodne banke Srbije, kao i zato što je vrednost tog kursa najčešće znatno bliža kursu koji građani mogu da dobiju pri eventualnoj zameni novca u menjačnicama (u slučaju da iz tog izvora finansiraju turistički aranžman), za razliku od kursa koji bi pri obavljanju istog posla dobili u poslovnoj banci. Iz tog razloga, znatno su umanjene mogućnosti da građanima u budućnosti nakon obavljanja menjačkog posla „zafale“ dinari kada odu u turističku agenciju kako bi uplatili svoj aranžman.
Smatramo da uopšte nije opravdano da turističke agencije koriste poslednje zakonske izmene kao razlog za povećanje cena (već samo za njihovo eventualno smanjenje). Čak i u situaciji kada turističke agencije ne žele da se odreknu dodatne zarade koju su, kao što smo naveli, ostvarivale po osnovu kursnih razlika - ne postoje razlozi zašto bi cene turističkih aranžmana izražene u dinarima bile povećane jer građani mogu platiti cene aranžmana (kao i do sada) isključivo u dinarima. Ako turističke agencije kupuju od banaka devize po kursu po kojem su kupovale i pre izmena zakona (ovde nije bilo promena), a od građana i ubuduće budu dobijali istu količinu dinara kao i ranije za cene aranžmana koje izražavaju u stranoj valuti – zašto bi građani plaćali skuplje aranžmane u inostranstvu?
Kabinet guvernera
