27.09.2019.
Pitanje: Kakvi su dosadašnji rezultati primene instant plaćanja u Srbiji (u kom vremenu se obavlja prenos novca, koliko je do sada realizovano naloga, koliko je to ukupno novca za skoro godinu dana primene, ako ima podatak o kom prosečnom iznosu je reč)?
Odgovor: Instant plaćanje u Srbiji iz meseca u mesec beleži sve veći rast i dobija na značaju u svim segmentima plaćanja zbog brzine izvršavanja transakcija, a samim tim i gotovo trenutnim raspolaganjem novčanim sredstvima. Od početka rada IPS NBS platnog sistema za instant plaćanje (22.oktobra 2018. godine) zaključno sa avgustom 2019. ukupno je izvršeno 4,4 miliona transakcija u vrednosti od 65,3 milijarde dinara. Prosečna vrednost transakcije iznosi 14.873,71 dinara. U IPS NBS sistemu za instant plaćanja transakcije se izvršavaju u proseku za 1,18 sekundi.
Pitanje: Kakva je situacija kada je reč o korišćenju QR kôda u trgovinama?
Odgovor: Pružanje usluge instant plaćanja na prodajnim mestima je veoma složen projekat sa aspekta tehničko-tehnoloških rešenja koje je potrebno uskladiti kako bi se plaćanja izvršavala u skladu sa postavljenim standardima, sigurno i efikasno. Dodatno, čitav projekat usložnjava i činjenica da i trgovci sa svoje strane treba da prilagode svoja postojeća poslovna rešenja kako bi nivo usluge ispunio očekivanja njihovih klijenata u pogledu jednostavnog, brzog i sigurnog plaćanja.
Imajući u vidu da se radi o potpuno novom načinu plaćanja na prodajnim mestima trgovaca, od izuzetnog je značaja da se tehničko-tehnološkim rešenjima pružalaca platnih usluga obezbedi odgovarajuća ravnoteža između sigurnosti i efikasnosti kako bi novi platni instrument zaživeo na našem tržištu i svi učesnici u lancu plaćanja iskoristili sve prednosti koje ovaj način plaćanja pruža.
U toku su završne pripreme učesnika u IPS NBS sistemu za masovnije pružanje usluge instant plaćanja na prodajnim mestima i usluge skeniranja IPS QR kôdova na štampanim računima/fakturama. Testiranje spremnosti banaka, kao i njihovih rešenja, obavlja se u IPS test laboratoriji, koju je za tu svrhu oformila Narodna banka Srbije, i očekujemo da će vrlo brzo svi učesnici biti spremni za prve transakcije instant plaćanja korišćenjem QR kôda na prodajnim mestima.
Pitanje: Da li se još kod nekih plaćanja (računi, porezi…) primenjuje QR kôd?
Odgovor: Standardizovanu dvodimenzionalnu oznaku - QR kôd moguće je koristiti na računima - fakturama primaoca plaćanja ili na prodajnim mestima radi iniciranja instant transfer odobrenja upotrebom platnog instrumenta - instant plaćanja.
Kako upotreba IPS QR kôda na štampanim računima/fakturama značajno pojednostavljuje izvršavanje plaćanja i smanjuje nivo grešaka, primaoci plaćanja koji izdaju veliki broj računa, kao što su javna komunalna preduzeća, organi državne uprave i lokalne samouprave i budžetski korisnici (škole, vrtići i sl.), prepoznali su značaj upotrebe ovog kôda na štampanim računima/fakturama i u toku su intenzivne zajedničke aktivnosti usklađivanja IPS QR kôdova sa propisanim standardom kako bi mogli da se nađu na računima širokog spektra usluga.
S obzirom da plaćanje skeniranjem IPS QR kôda ima pozitivan efekat na korisničko iskustvo u smislu da platilac ne mora da prekucava podatke sa računa/faktura, postoji i interesovanje za korišćenje IPS QR kôda za kupovinu robe i usluga na internetu, kao i zainteresovanost samih kompanija za osiguranje da omoguće svojim klijentima plaćanje polisa osiguranja korišćenjem IPS QR kôda.
Pitanje: U Evropi počinju da se primenjuju i biometrijske kartice. Da li je Srbija, ukoliko se uzme u obzir aspekt sigurnosti korišćenja ovih kartica, spremna?
Odgovor: Narodna banka Srbije prati razvoj svih instrumenata plaćanja na međunarodnom tržištu, pa samim tim i različita rešenja za zaštitu tih instrumenata. Potrebu za korišćenjem biometrijskih elemenata zaštite instrumenata plaćanja, konkretno ako govorimo o platnim karticama, diktiraju sami izdavaoci kartica vodeći računa o stepenu izloženosti riziku od zloupotrebe njihovih kartica i zaštiti svojih klijenata. Sa tehničko-tehnološkog aspekta ne vidimo prepreku u razvoju i primeni ovakvih instrumenata zaštite na našem tržištu, samo je pitanje realne potrebe za tim, što procenjuju sami izdavaoci kartica zajedno sa kartičnim kompanijama.
Pitanje: S obzirom na to da je naša zemlja za razliku od mnogih u Evropi već uvela sistem instant plaćanja, za koji je bilo potrebno dve godine pripreme, da li se i sada razmišlja o još nekim naprednim sistemima plaćanja, i o kojim konkretno?
Odgovor: Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije (IPS NBS) započeo je sa radom mesec dana pre nego što je Evropska centralna banka pustila u rad svoj panevropski platni sistem za instant plaćanja (TIPS - TARGET instant payment settlement). U vremenu kada Evropska centralna banka još razmatra obaveznost učešća u njihovom instant platnom sistemu radi omogućavanja masovne upotrebe ovog instrumenta plaćanja, Narodna banka Srbije je u završnoj fazi za puštanje u rad instant plaćanja na prodajnom mestu, po čemu smo i u tom segmentu za korak ispred Evropske unije. Paralelno se radi i na razvoju još dve dodatne funkcije IPS NBS sistema – instant plaćanja korišćenjem samo broja mobilnog telefona korisnika - aliasa (pseudonim oznaka), kao jedino potrebnog podatka za iniciranje transakcije instant plaćanja kroz IPS NBS sistem, i usluga preuzimanja podataka iz faktura/računa (npr. komunalne i telekomunikacione usluge).
Narodna banka Srbije će realizacijom dodatnih usluga u okviru IPS NBS sistema omogućiti korišćenje infrastrukture u punom kapacitetu, ali isto tako očekuje podršku od drugih učesnika, a pre svega pružaoca usluga koji izdaju veliki broj mesečnih (periodičnih) računa, da sa svoje strane ulože dodatne aktivnosti kako bi građanima omogućili korišćenje ovih funkcionalnosti i na taj način ih motivisali na njihovu što veću upotrebu.
Kabinet guvernera
