03.10.2019.
Pitanja: Na koji način se kontrolišu uslovi bankarskih kredita namenjenih građanima i cene drugih usluga u bankama – od održavanja računa do naplate troškova oko uzimanja kredita? Da li su vaše kontrole utvrdile neke nepravilnosti u određenim bankama, koje nisu u skladu sa aktuelnim propisima? Koliko je bilo nepravilnosti? Koliko su česte kontrole? Da li „naplaćeni troškovi obrade kredita” imaju propisani minimum i maksimum iznosa koji neka banka može naplatiti u svom troškovniku za tzv. obradu kredita klijentu? Na koji način se kontrolišu efektivne i nominalne kamatne stope? Da li imate podatak o tome koliko u Srbiji ima ukupno kreditno zaduženih građana i koliki je to iznos (za sve vrste kredita)?
Odgovor: Banke su dužne da se u svom poslovanju pridržavaju zakona i propisa kojima je uređeno pružanje finansijskih i platnih usluga. Narodna banka Srbije je svojim zakonodavnim inicijativama, kao i donošenjem propisa, uspela da najveći deo pravne tekovine u ovoj oblasti sprovede u domaći pravni sistem. Ta pravna tekovina EU, koju i Srbija primenjuje, zasniva se pre svega na ideji pune informisanosti korisnika, na osnovu koje prosečan korisnik može shvatiti ekonomske posledice svoje odluke ako koristi određenu bankarsku uslugu ili proizvod. To u praksi znači detaljno uređen proces informisanja korisnika – od reklamiranja proizvoda, pa sve do zaključenja ugovora.
Kako bi unapredila informisanost korisnika, Narodna banka Srbije je, pored zakonodavnih, preduzela i brojne druge aktivnosti. Tako je na sajtu Narodne banke Srbije objavljen pregled naknada koje banke i platne institucije naplaćuju u vezi s tekućim računom (naknada za održavanje, izdavanje platne kartice, dozvoljeno prekoračenje računa i sl.). Pritom, aplikativno rešenje omogućava korisnicima da jednostavno i lako izvrše upoređivanje paketa usluga i naknada, pri čemu banke moraju da koriste iste standardizovane izraze za istu vrstu usluge, čime se obezbeđuje potpuna uporedivost tih naknada. Pored toga, Narodna banka Srbije redovno objavljuje i efektivne kamatne stope (kao ukupne cene nekog kredita) za određene standardne kreditne proizvode (stambeni, potrošački i gotovinski krediti).
U skladu s najboljom evropskom praksom, uloga supervizora je da pruži sve moguće informacije korisnicima, kao i da kontroliše primenu propisa, ali se ne mogu u tržišnoj privredi, u uslovima potpune stabilnosti finansijskog sistema, administrativnim putem određivati cene bankarskih usluga.
Kada je reč o efektivnoj kamatnoj stopi, postoji odluka Narodne banke Srbije, takođe usklađena sa evropskim pravilima, koja detaljno uređuje šta sve ulazi u obračun te stope. Naime, svi troškovi poznati u trenutku odobravanja kredita uključeni su u obračun efektivne kamatne stope, pa čak i troškovi čiji tačan iznos nije poznat ili nisu izvesni ulaze u obračun sa određenim, uniformnim pretpostavkama.
Narodna banka Srbije kontinuirano sprovodi kontrolu zakonitosti poslovanja banaka na dva načina. Jedan je postupanjem po pritužbama korisnika, gde, kada se utvrdi nepravilnost, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim nalaže banci da otkloni te nepravilnosti i najčešće istovremeno izriče novčanu kaznu. Tako je Narodna banka Srbije u 2017. donela devet, u 2018. godini – 26, a u 2019. godini – 13 rešenja kojima je bankama naložila otklanjanje nepravilnosti. Od tog broja, u 2017. godini je istovremeno izrečena novčana kazna bankama u devet slučajeva, u 2018. u 20 slučajeva, a u 2019. u 12 slučajeva. Pored toga, u istom periodu je utvrđena i naložena obustava nepoštene poslovne prakse kod dve banke, a u dva slučaja bankama je zabranjena primena nepravičnih ugovornih odredaba. Pored toga, nakon što je Narodna banka Srbija u martu donela odluku kojom je bliže uredila način oglašavanja finansijskih usluga, jedna banka je kažnjena zbog nepravilnosti u oglašavanju. Nije moguće dati detaljnije podatke o kojim je nepravilnostima u ovim slučajevima reč, jer se radi o podacima koji su zaštićeni kao poverljivi, s tim da ukazujemo da se ne radi o nepravilnostima koje se odnose na visinu naknada.
Drugi način kontrole je sveobuhvatna kontrola primene propisa koja se sprovodi posredno ili neposredno u banci, gde se banci nalaže preduzimanje određenih sistemskih mera i može se izreći novčana kazna u visokom iznosu. U tom postupku se kontroliše veliki broj propisa, i onih koji se tiču odnosa banke i korisnika (tržišno poslovanje), i onih koji se odnose na sigurnost poslovanja same banke. Ti postupci se sprovode u skladu s planom i posebnom metodologijom, s tim da su moguće i vanredne kontrole. Kada je reč o ovoj vrsti postupaka u kojem se preduzimaju mere iz Zakona o bankama, Narodna banka Srbije, po zakonu, ne može da daje bilo kakve informacije.
Kada je reč o kreditnoj zaduženosti domaćih fizičkih lica, stanje ukupnih kredita za sve namene, zajedno posmatrano, prema poslednjim raspoloživim podacima za avgust, iznosi 950,4 milijarde dinara. Učešće tih kredita u bruto domaćem proizvodu iznosi manje od 20% i manje je nego u većini drugih zemalja u regionu.
Kabinet guvernera
