13.05.2020.

Objavljeno majsko izdanje Izveštaja o inflaciji

Narodna banka Srbije objavila je danas Izveštaj o inflaciji – maj 2020, koji, kao i do sada, sadrži analizu aktuelnih makroekonomskih kretanja, nove projekcije inflacije i ekonomske aktivnosti, kao i pregled odluka monetarne politike u periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji.

Od predstavljanja februarskog izdanja Izveštaja o inflaciji, u svetu su se desile dramatične promene izazvane pandemijom virusa korona (COVID-19). Iako smo i u februaru isticali da bi širenje epidemije moglo da pogorša izglede po globalni privredni rast u ovoj godini, u tom trenutku teško da su se mogle naslutiti razmere šoka i posledice po zdravlje ljudi i ekonomiju.

S obzirom na to da je u pitanju globalni šok bez presedana, značajan deo majskog Izveštaja o inflaciji posvećen je upravo ekonomskim efektima pandemije virusa korona na globalnu ekonomiju i Srbiju, kao i reakciji nosilaca ekonomske politike u svetu i kod nas.
Kao neke od najvažnijih nalaza ističemo:

• Inflatorni pritisci ostali su niski, čemu je doprinela puna snabdevenost tržišta robom, čak i u uslovima nagle i snažne promene u strukturi tražnje izazvane pandemijom. Inflacija se od početka godine kretala u skladu s našim očekivanjima i u aprilu je iznosila 0,6% međugodišnje. Niske inflatorne pritiske potvrđuju i bazna inflacija od 1,4% i usidrena inflaciona očekivanja.
• Da nije donet set ekonomskih mera, procenjujemo da bi pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini bio znatno veći, a rast u 2021. skromniji.

„Pravovremenost i obim ukupnog paketa mera monetarne i fiskalne politike omogućava da šteta po proizvodne kapacitete i radna mesta ove godine bude minimalna, a da sledeće godine Srbija zabeleži snažan privredni rast, koji će značiti ne samo puni oporavak već i nadoknađivanje dela propuštene ekonomske aktivnosti u ovoj godini. To najbolje govori koliko je važno sve što smo uradili u prethodna dva meseca, ali i u prethodnih osam godina na stabilizaciji i jačanju naše ekonomije, jer nam je to omogućilo da pružimo adekvatnu podršku i građanima i privredi. U skladu s našim očekivanjima, i Međunarodni monetarni fond procenjuje da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koja će 2021. nadmašiti nivo privredne aktivnosti od pre krize”, naglasila je guverner Jorgovanka Tabaković.

• Ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju 2020. godine nastavila dinamičan rast iz prethodnih godina – rast bruto domaćeg proizvoda u prva tri meseca iznosio je oko 5% na međugodišnjem nivou i bio je vođen daljim rastom aktivnosti u industriji i građevinarstvu, kao i u uslužnom sektoru.

„Da nije došlo do pandemije, vrlo je izvesno da bi Srbija u ovoj godini premašila stopu rasta od oko 4%, koliko smo očekivali u februaru. U prilog tome najbolje govori činjenica da su ekonomska kretanja u prva dva meseca ove godine nastavila odličan trend iz prethodne godine i da je rast mnogih pokazatelja u januaru i februaru ponovo premašio očekivanja”, ističe guverner.

• Gotovo je izvesno da ćemo, kao i većina drugih evropskih zemalja, najveći udar krize osetiti u drugom tromesečju, i to prvenstveno u aprilu, a da će, s postepenim popuštanjem mera preduzetih za zdravstvenu zaštitu ljudi, u narednim mesecima uslediti oporavak, potpomognut donetim merama Vlade i Narodne banke Srbije.

„Ocenjujemo da će brzinu oporavka privredne aktivnosti u velikoj meri odrediti ojačana makroekonomska pozicija Srbije i odlučnost kojom smo reagovali na ovaj šok”, ističe guverner Jorgovanka Tabaković. „Zahvaljujući rezultatima višegodišnje odgovorne ekonomske politike povećali smo otpornost i očuvali povoljne srednjoročne izglede privrednog rasta, što nam je omogućilo da preduzmemo sveobuhvatne mere u cilju neutralisanja negativnih efekata pandemije.”

Efekti pandemije virusa korona na Srbiju

Usporavanje eksterne tražnje i poremećaji u lancima snabdevanja na globalnom nivou zbog širenja virusa u prvi mah nisu znatnije pogodili Srbiju. Domaća makroekonomska kretanja u prva dva meseca ove godine nastavila su trend rasta iz prethodne godine, a pojedini pokazatelji ekonomske aktivnosti beležili su rast i iznad naših očekivanja. Na to su ukazivali pre svega podaci o industrijskoj proizvodnji, izvozu, prometu u trgovini na malo, pokazatelji iz oblasti građevinarstva, nastavak pozitivnih trendova na tržištu rada, kreditna aktivnost i priliv stranih direktnih investicija.

Ubrzano širenje virusa korona u Evropi i mere zdravstvene zaštite ljudi, koje je bilo neminovno preduzeti, za posledicu su imali zastoj, a u pojedinim uslužnim sektorima i potpun prekid aktivnosti u drugoj polovini marta. Ipak, prema našim procenama, zahvaljujući ostvarenjima u prva dva meseca i dve nedelje marta, rast bruto domaćeg proizvoda na nivou tromesečja ostao je visok i iznosio je oko 5% međugodišnje. Srbija će, kao i većina drugih evropskih zemalja, najveći udar krize osetiti u drugom tromesečju, pri čemu su najviše pogođeni saobraćaj, turizam i ugostiteljstvo. S popuštanjem mera za zdravstvenu zaštitu ljudi, u drugoj polovini godine uslediće oporavak, koji će biti dodatno ubrzan donetim monetarnim i fiskalnim podsticajima.

Detaljniji prikaz efekata virusa na ekonomska i spoljnotrgovinska kretanja, tržište rada, kao i na fiskalna i monetarna kretanja, dat je u osvrtu pod nazivom „Prve procene uticaja virusa korona na makroekonomska kretanja u Srbiji”.

Projekcija inflacije

I prema majskoj centralnoj projekciji, očekujemo da će međugodišnja inflacija ostati niska i stabilna do kraja perioda projekcije – sredinom ove godine vratiće se u granice cilja, čemu će doprineti iščezavanje baznog efekta kod cena povrća, a zatim će se do kraja godine kretati oko donje granice cilja. Sa oporavkom tražnje i jačanjem ekonomske aktivnosti, očekujemo da će se inflacija tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od 3,0%, ali da će ostati ispod te vrednosti do kraja perioda projekcije. U odnosu na februarsku projekciju, aktuelna projekcija inflacije je na nižem nivou, pre svega zbog oštrog pada svetske cene nafte i pada agregatne tražnje.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje se u najvećoj meri odnosi na kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega na globalnu trgovinu i privredni rast, tokove kapitala prema zemljama u usponu i svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda. Kretanje inflacije zavisiće i od brzine oporavaka domaće tražnje, kao i od kretanja regulisanih cena.

Projekcija bruto domaćeg proizvoda

Prema našim trenutnim projekcijama, uz uvažavanje efekata pandemije i mera Vlade i Narodne banke Srbije, očekujemo da bruto domaći proizvod u 2020. bude realno niži za oko 1,5%, a u 2021. viši za oko 6%.

Pozitivan doprinos kretanju bruto domaćeg proizvoda ove godine poteći će od neto izvoza usled očekivanog većeg pada uvoza od izvoza, što će rezultirati i smanjenjem deficita tekućeg računa na oko 5% bruto domaćeg proizvoda, dok će domaća tražnja imati negativan doprinos. Nakon više nego potpunog oporavka od krize u narednoj godini, vođenog oporavkom investicija i potrošnje domaćinstava, očekujemo povratak na stabilnu i održivu putanju rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 4%.

Rizike projekcije ocenjujemo kao simetrične, budući da još uvek nije u potpunosti izvesno kakav će biti tok same pandemije. Pri tome, rizike koji potiču iz međunarodnog okruženja ocenjujemo kao asimetrične naniže, zbog mogućeg većeg pada ekonomske aktivnosti u zoni evra, koja je ovom krizom znatno pogođena, a rizike po osnovu faktora iz domaćeg okruženja kao asimetrične naviše, u najvećoj meri zbog mogućeg povoljnijeg kretanja investicija od očekivanog.

„Verujem da smo dokazali da umemo da prepoznamo izazove vremena u kome živimo i da našu ekonomiju vodimo putanjom održivog i ubrzanog rasta, a građanima obezbedimo dalji rast životnog standarda. Narodna banka Srbije nastavlja da prati kretanja u svetu i sagledava njihove efekte na Srbiju i, u skladu s tim, donosi pravovremene i adekvatne mere kako bi se dalje olakšali uslovi u kojima posluje naša privreda i žive naši građani”, navela je guverner Jorgovanka Tabaković.

Preduzete mere u Srbiji

• Još pre uvođenja vanrednog stanja, na sednici 11. marta doneta je odluka o smanjenju referentne kamatne stope za 50 baznih poena, na 1,75%, a sužen je i koridor osnovnih kamatnih stopa, sa ± 1,25% na ± 1,0%. Tada smo bili jedna od prvih centralnih banaka u regionu srednje i istočne Evrope koja je na ovaj način odreagovala na novonastalu situaciju. Procenjujući da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prvobitnih očekivanja, kao i da niski inflatorni pritisci to omogućavaju, u aprilu smo referentnu kamatnu stopu dodatno smanjili za 25 baznih poena, na nivo od 1,5%.
• Na vanrednoj sednici 17. marta doneli smo odluku o uvođenju moratorijuma u otplati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga za sve dužnike koji to žele od najmanje 90 dana, čime smo olakšali teret krize našim građanima i privredi.
• Blagovremenim i adekvatnim merama obezbedili smo bankama dodatnu dinarsku i deviznu likvidnost kako bi mogle da nastave s pružanjem kreditne podrške privredi i građanima, i to organizovanjem repo kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i redovnih i dodatnih deviznih svop aukcija.
• Pored toga, počev od 31. marta promenili smo metod po kojem se organizuju redovne devizne svop aukcije, tako da se umesto po varijabilnim višestrukim svop poenima, aukcije organizuju po fiksnim svop poenima, pri čemu je izmenjen i princip realizacije na redovnim deviznim svop aukcijama.

Sve navedeno je pomoglo bankama, a preko njih i privredi i stanovništvu da se prvi talas krize ublaži u velikoj meri i da kreditni kanal nastavi nesmetano da funkcioniše.

Ubrzo nakon toga, reagovala je i Vlada Republike Srbije donošenjem paketa fiskalne pomoći u vrednosti od oko 5,1 milijarde evra, koji ima za cilj da sačuva proizvodni potencijal, radna mesta i životni standard građana i omogući ubrzan oporavak od krize. Važan deo paketa fiskalne pomoći čine krediti za likvidnost uz garanciju države, namenjeni segmentu privrede koji je najviše pogođen krizom, a to su mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća i preduzetnici.

„Program mera prilagođen je intenzitetu i karakteru krize s kojom se Srbija suočava, a moguće ga je bilo sprovesti zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici u prethodnih osam godina, što je rezultiralo udvostručenim neto deviznim rezervama, očuvanom niskom i stabilnom inflacijom, ojačanom finansijskom stabilnošću i smanjenjem javnog duga. Takvi rezultati omogućili su da pravovremeno i adekvatno reagujemo na krizu, a da se ne naruši postignuta makroekonomska i finansijska stabilnost”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Kabinet guvernera