19.08.2020.

Objavljeno avgustovsko izdanje Izveštaja o inflaciji

Narodna banka Srbije objavila je danas Izveštaj o inflaciji – avgust 2020, koji sadrži analizu aktuelnih makroekonomskih kretanja i nove projekcije inflacije i ekonomske aktivnosti.

Kao i prethodni, i ovaj izveštaj o inflaciji pripremljen je u uslovima izrazite neizvesnosti u pogledu toka pandemije virusa korona i njenog uticaja na ekonomsku aktivnost na globalnom nivou. Iako je, posle početne faze pandemije, od maja na globalnom nivou usledilo postepeno ublažavanje zdravstvenih mera i oporavak ekonomske aktivnosti, i dalje je prisutan visok stepen neizvesnosti u pogledu brzine oporavka svetske privrede, što se odražava na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu.

S obzirom na to da Srbija, kao i ostatak sveta, preduzima mere da umanji negativne efekte pandemije i ubrza ekonomski oporavak, značajan deo avgustovskog Izveštaja o inflaciji posvećen je upravo ekonomskim efektima pandemije na globalnu ekonomiju i Srbiju, kao i reakciji nosilaca ekonomske politike u svetu i kod nas.

Kao neke od najvažnijih nalaza ističemo:

• Pravovremene i koordinirane mere Vlade i Narodne banke Srbije sprečile su veći pad ekonomske aktivnosti u početnoj fazi pandemije.
• U nastavku godine očekuje se dalji ekonomski oporavak, potpomognut donetim i najavljenim dodatnim merama Vlade i Narodne banke Srbije. Cilj je da se povoljnim uslovima finansiranja privrede i stanovništva stimuliše privredni rast i očuva povoljna srednjoročna perspektiva zemlje. Očekuje se da oporavak već u narednoj godini bude više nego potpun, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti.
• Najjači efekti pandemije osetili su se u drugom tromesečju, kada je ekonomska aktivnost smanjena za 6,5% na međugodišnjem nivou, što je bolje od naših očekivanja predstavljenih u majskom izdanju Izveštaja o inflaciji.
• Ekonomski oporavak započet u maju i nastavljen u junu, koji je prevazišao naša očekivanja, dodatne stimulativne mere monetarne i fiskalne politike, kao i bolji izgledi za poljoprivrednu sezonu, predstavljaju pozitivne rizike da bi usporavanje privredne aktivnosti ove godine moglo biti i manje od projektovanog. S druge strane, zbog ponovnog globalnog širenja virusa korona, koje za posledicu može imati sporiji oporavak svetske ekonomije i eksterne tražnje, zadržali smo projekciju iz maja da će bruto domaći proizvod ove godine realno biti niži za 1,5%, a u narednoj godini viši za oko 6%.
• Kao i u prethodnih sedam godina, inflacija će i u narednom periodu biti pod kontrolom Narodne banke Srbije – nastaviće da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, na nivou uporedivom s razvijenim zemljama. Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekujemo u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak agregatne tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike.

„Na izazov bez presedana u novijoj istoriji, Narodna banka Srbije i Vlada odgovorile su paketom ekonomskih mera, koji je prilagođen karakteru krize i bez kojeg bi usporavanje ekonomske aktivnosti u ovoj godini bilo znatno veće, a rast u 2021. skromniji. Sveobuhvatan paket ekonomskih mera po obimu i dubini premašio je mere kojima se reagovalo na svetsku ekonomsku krizu 2008. godine, što je omogućeno odgovornim vođenjem ekonomske politike u proteklih osam godina. Srbija je ovu krizu dočekala u znatno boljoj makroekonomskoj poziciji, zahvaljujući smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže, kao i sprovedenim strukturnim reformama u prethodnom periodu. U saradnji s Vladom, u proteklih osam godina stabilizovali smo ekonomiju i doprineli povoljnim izgledima za njen ubrzani rast, obezbeđujući pre svega nisku inflaciju, finansijsku stabilnost i devizne rezerve na rekordnom nivou. To je stvorilo prostor za donošenje postojećih obimnih monetarnih i fiskalnih mera, kao i za eventualne buduće mere ako to bude potrebno, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti, kao ni fiskalne pozicije države”, navela je guverner Jorgovanka Tabaković.

Analiza i uporedni prikaz osnovnih makroekonomskih pokazatelja Srbije pred izbijanje svetske ekonomske krize 2008. godine i pandemije 2020, koji nedvosmisleno potvrđuju bolju makroekonomsku poziciju u slučaju aktuelne krize, predstavljeni su u osvrtu Poređenje makroekonomske pozicije Srbije uoči prethodne svetske ekonomske krize i krize izazvane pandemijom virusa korona.

Efekti pandemije virusa korona na Srbiju

U skladu s našim očekivanjima u prethodnom Izveštaju o inflaciji, negativni efekti pandemije na domaću ekonomiju najviše su se osetili u aprilu, da bi u narednim mesecima, s postepenim ublažavanjem zdravstvenih mera i efektima donetih mera monetarne i fiskalne politike, usledio oporavak. Pritom, smanjenje ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju bilo je manje nego što smo očekivali, zbog boljih rezultata u skoro svim proizvodnim i uslužnim sektorima. Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, smanjenje bruto domaćeg proizvoda iznosilo je 6,5% u odnosu na isti period prethodne godine, naspram 8%, što su bila naša očekivanja u majskom Izveštaju o inflaciji.

Kretanje industrijske proizvodnje tokom drugog tromesečja bilo je dominantno opredeljeno prerađivačkom industrijom, koja je u aprilu zabeležila pad, a u maju oporavak, koji je nastavljen u junu. Identična dinamika kretanja fizičkog obima proizvodnje prerađivačke industrije ostvarena je u gotovo svim zemljama srednje i jugoistočne Evrope, pri čemu su mesečne promene bile znatno povoljnije u Srbiji – pad u aprilu je bio blaži, a oporavak nakon toga snažniji. Tako je nivo proizvodnje prerađivačke industrije u Srbiji bio niži za oko 3,5% u junu u poređenju s prosečnim nivoom proizvodnje ostvarenim tokom prvog tromesečja, dok je u drugim zemljama regiona pad obima proizvodnje bio veći.

Pandemija je snažno uticala i na dinamiku tekućeg deficita platnog bilansa, koji je u drugom tromesečju očekivano smanjen, i to za gotovo 47% međugodišnje, zbog smanjenja deficita robne razmene i deficita na računu primarnog dohotka, kao i blagog poboljšanja salda usluga. Kao i do sada, deficit tekućeg računa bio je više nego u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, koji je bio niži tokom drugog tromesečja u odnosu na isti period prethodne godine (koja je bila rekordna godina po tom osnovu), ali je i u uslovima pandemije priliv investicija iz inostranstva nastavljen. Priliv kapitala zabeležen je i po osnovu uspešne emisije evroobveznica u maju u iznosu od 2 milijarde evra. Ostvarena platnobilansna kretanja tokom drugog tromesečja u skladu su s našim očekivanjima da će ove godine biti zabeležen niži deficit tekućeg računa u poređenju s prethodnom godinom i da će iznositi oko 5% bruto domaćeg proizvoda, kao i da će i dalje više nego u punoj meri biti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.

Pandemija virusa korona za sada se nije znatnije odrazila na formalnu zaposlenost u Srbiji, pre svega zahvaljujući sveobuhvatnom paketu podrške domaćoj privredi, kojim su sačuvana radna mesta u većini privrednih delatnosti. Ipak, međugodišnja dinamika rasta zarada i zaposlenosti, s jedne strane, i pada nezaposlenosti, s druge strane, usporena je u drugom tromesečju u odnosu na period pre pandemije.

Detaljniji prikaz dosadašnjeg uticaja pandemije na makroekonomska kretanja u Srbiji dat je u osvrtu Očekivana i ostvarena makroekonomska kretanja u drugom tromesečju.

Projekcija bruto domaćeg proizvoda

Iako je tok pandemije u narednom periodu teško proceniti, s obzirom na ponovno globalno širenje virusa i neizvesnost po pitanju oporavka svetske ekonomije, a samim tim i naše ekonomije, preduzete ekonomske mere i povoljna srednjoročna makroekonomska perspektiva doprineće da se započeti oporavak nastavi i u narednom periodu.

„Zbog oporavka ekonomske aktivnosti u maju i junu, koji je usled donetih ekonomskih mera snažniji od očekivanog, i uz strukturu privrede Srbije u kojoj je manje učešće sektora turizma i ugostiteljstva, možemo očekivati bolji ishod po pitanju bruto domaćeg proizvoda ove godine nego u ostalim evropskim zemljama. To je u skladu i s projekcijama međunarodnih institucija”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Uz uvažavanje efekata pandemije i mera Narodne banke Srbije i Vlade, i dalje očekujemo da bruto domaći proizvod u 2020. bude realno niži za oko 1,5%, a u 2021. viši za oko 6%. Pritom, povoljnija domaća ekonomska kretanja od očekivanih u drugom tromesečju upućuju na zaključak da bi usporavanje naše ekonomije ove godine moglo biti i manje od projektovanog, ali projekciju ipak nismo menjali, imajući u vidu rizike iz međunarodnog okruženja, koji se pre svega odnose na novi talas širenja virusa korona u Evropi i svetu i s tim povezani mogući sporiji globalni ekonomski oporavak.

Domaća tražnja će na nivou godine biti smanjena, dok će pozitivan doprinos dati neto izvoz, usled očekivanog većeg smanjenja uvoza od izvoza. Naredne godine uslediće ubrzan ekonomski oporavak od oko 6%, vođen domaćom tražnjom i izvozom, čemu doprinosi pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i zadržana povoljna srednjoročna perspektiva naše zemlje, što će obezbediti povratak na stabilnu srednjoročnu putanju rasta od oko 4% godišnje.

Rizici projekcije za ovu godinu koji potiču iz međunarodnog okruženja asimetrični su naniže, pre svega u pogledu brzine oporavka zone evra, dok su rizici koji potiču iz domaćeg okruženja asimetrični naviše zbog mogućeg bržeg oporavka domaće tražnje od očekivanog.

Projekcija inflacije

U skladu s globalnim trendom usporavanja inflacije tokom početne faze pandemije, kretale su se i potrošačke cene u Srbiji. Nakon što je u aprilu i maju bila ispod donje granice cilja, međugodišnja inflacija se vratila u granice cilja i u julu je iznosila 2,0%. Na povratak inflacije u granice cilja u najvećoj meri su uticali iščezavanje baznog efekta iz prošle godine kod cena hrane i sve manji negativni doprinosi cena naftnih derivata, usled oporavka svetske cene nafte od maja. Pozitivan i nešto veći doprinos nego u prethodnom tromesečju beležile su cene voća, dok je doprinos ostalih kategorija hrane, kao i neprehrambenih proizvoda, bio stabilan, što ukazuje na punu snabdevenost tržišta i u otežanim uslovima pandemije.

I u narednom periodu očekujemo da će inflacija ostati niska i stabilna. Prema avgustovskoj centralnoj projekciji, inflacija će nastaviti da se kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja do kraja 2021. godine. Takvom kretanju inflacije doprineće relativno niska agregatna tražnja, inflacija u međunarodnom okruženju i svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, dok će efekti niže svetske cene nafte postepeno iščeznuti. Nakon toga, s daljim rastom ekonomske aktivnosti i tražnje, inflacija će početi postepeno da se kreće ka centralnoj vrednosti cilja od 3%, ali će ostati ispod nje i u 2022.

U odnosu na majsku projekciju, nova projekcija inflacije na nešto je višem nivou u kratkom roku, pre svega u trećem tromesečju ove godine, zbog viših cena voća, povrća i svetske cene nafte prethodnih meseci od pretpostavljenih. U srednjem roku, projekcija inflacije je na nižem nivou, jer će prema našoj oceni dezinflatorniji uticaj agregatne tražnje i uvozne inflacije nadjačati inflatorni uticaj cene nafte na svetskom tržištu.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku odnosi se pre svega na kretanje cena voća i povrća, kao i svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda. U srednjem roku, ključni rizici projekcije i dalje potiču iz međunarodnog okruženja, a odnose se pre svega na brzinu oporavka zone evra i tokove kapitala prema zemljama u usponu. Rizici za ostvarenje projekcije delom se odnose i na brzinu oporavka domaće tražnje i kretanje domaćih regulisanih cena, pri čemu rizike ostvarenja projekcije inflacije, zajedno posmatrano, ocenjujemo kao simetrične.

Inflacija se u protekloj godini dana kretala u velikoj meri u skladu s projekcijom koju smo izradili i objavili u Izveštaju o inflaciji – avgust 2019. (neznatno ispod centralne vrednosti projekcije), što doprinosi jačanju poverenja u Narodnu banku Srbije i usidrenosti inflacionih očekivanja.

Uticaj pandemije na inflaciju i zašto se očekuje da će ona nastaviti da se kreće na niskom nivou u većini zemalja, uključujući i Srbiju, detaljnije je razmotren u osvrtu Uticaj pandemije na inflaciju.

Preduzete mere Narodne banke Srbije u periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji

• Procenjujući da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prvobitnih očekivanja, kao i da niski inflatorni pritisci to omogućavaju, referentnu kamatnu stopu dodatno smo smanjili u junu, za 25 baznih poena, na 1,25%, što je njen novi najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. Time je ona smanjena za ceo procentni poen u odnosu na nivo pre izbijanja pandemije, s ciljem da se negativni efekti virusa korona na ekonomsku aktivnost i zaposlenost svedu na najmanju moguću meru i obezbedi što brži oporavak naše privrede. Nastavak ublažavanja monetarne politike opredelio je dalji pad kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca i dinarskih kredita, čime je podstaknut nastavak rasta kreditne aktivnosti.
• Uvedene su stimulativne mere u okviru garantne šeme, koje doprinose još boljim uslovima dinarskog kreditiranja privrede, a time i rastu stepena dinarizacije i dodatnom jačanju finansijske stabilnosti. Naime, banke koje klijentima odobravaju dinarske kredite iz garantne šeme po nižim kamatnim stopama od maksimalne (koja iznosi jednomesečni BELIBOR + 2,5 procentnih poena), i to za najmanje 50 baznih poena, imaju višu stopu remuneracije na iznos izdvojene obavezne rezerve u dinarima za 50 baznih poena, i to na iznos odobrenih kredita pod povoljnijim uslovima.
• Donet je novi moratorijum u otplati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga za sve dužnike koji to žele na dodatnih 60 dana, nakon prvobitnih 90 dana, čime se olakšava teret krize našim građanima i privredi.
• Uspostavljena je preventivna repo linija sa Evropskom centralnom bankom, putem koje bi se, u slučaju potrebe, domaćem finansijskom sistemu mogla obezbediti dodatna likvidnost u evrima. Pritom, treba istaći da ni dinarska ni devizna likvidnost domaćeg bankarskog sektora nisu ugrožene, a visok nivo deviznih rezervi zemlje predstavlja više nego dovoljan potencijal za odgovor na eventualne poremećaje devizne likvidnosti. Preventivna repo linija sa Evropskom centralnom bankom predstavlja još jedan vid sigurnosti i proaktivnog delovanja Narodne banke Srbije u uslovima visoke globalne neizvesnosti zbog pandemije.

Sve navedeno u velikoj meri je pomoglo bankama, a preko njih i privredi i stanovništvu da se prvi talas krize ublaži i da kreditni kanal nastavi nesmetano da funkcioniše i doprinosi započetom oporavku naše privrede. Pritom, važno je naglasiti da je do kraja juna u okviru garantne šeme odobreno preko 630 miliona evra kredita, od čega je preko polovine bilo u dinarima, što je doprinelo rastu stepena dinarizacije plasmana na 34,6%, odnosno na najviši nivo do sada. Prema preliminarnim podacima, do kraja jula odobrena je gotovo polovina ukupnog planiranog iznosa garantne šeme.

Detaljan prikaz stimulativnih mera i njihovih dosadašnjih efekata kada je u pitanju najugroženiji deo privrede, koji je ujedno i značajan generator privrednog rasta i radnih mesta, dat je u osvrtu Mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća – realizacija kredita iz garantne šeme i uslovi finansiranja.

„Pravovremenim i dobro odmerenim merama podržali smo privredni oporavak, očuvali zaposlenost i doprineli da se efekti pandemije na privredu i građane svedu na najmanju moguću meru. Po brzini reakcije na efekte pandemije bili smo jedna od prvih institucija u zemlji i među prvim centralnim bankama u svetu. Cilj nam je da se sačuvaju životi ljudi, ali da se u isto vreme sačuvaju i radna mesta i pomogne najugroženijim preduzećima. Verujem da smo dokazali da umemo da prepoznamo izazove vremena u kome živimo i da našu ekonomiju vodimo putanjom održivog i ubrzanog rasta, a građanima obezbedimo dalji rast životnog standarda”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Kabinet guvernera