11.10.2020.
Pitanja: Interesuje nas kako su se srpske zlatne rezerve kretale ove godine svetske krize, u odnosu na prethodnu 2019, kao i kakvo je kretanje bilo za vreme prethodne svetske finansijske krize – rezerve u 2007. godini i, recimo, 2009. Možemo li da dobijemo komentar, odnosno stav Narodne banke Srbije generalno u vezi sa strategijom držanja zlatnih rezervi, odnosno koje su prednosti i mane, jer poznato je da su neke države u poslednjih desetak godina rasprodale sve svoje zlato (članica G7 Kanada, na primer)?
Odgovor: Na dan 30. septembra 2020. godine, bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su 13,0 milijardi evra. Od toga, oko 12,7% deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu (32,12 tona zlata ukupne vrednosti 1,66 milijardi evra ili oko 1,95 milijardi američkih dolara). Od ukupne količine zlata, u trezoru Narodne banke Srbije nalazi se oko dve trećine, dok se oko trećine nalazi na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu, čime je postignuta odlična diversifikacija mesta držanja zlatnih rezervi, što dodatno jača njihovu sigurnost. Zlato se gotovo u celosti čuva u obliku zlatnih poluga, dok se svega oko 4% čuva u formi kovanog zlata.
Narodna banka Srbije je početkom oktobra 2019. godine na međunarodnom tržištu preko renomirane međunarodne finansijske institucije BIS (Bank for International Settlement) kupila devet tona zlata najvišeg kvaliteta, koje se čuva u inostranstvu bez troškova. Zlato je kupljeno radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način još više je povećana otpornost domaćeg finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja. Prosečna cena po kojoj je u oktobru 2019. godine kupljeno zlato u inostranstvu iznosila je 1.503 dolara po finoj unci. Poređenja radi, prosečna cena zlata od početka godine bila je oko 1.738 američkih dolara po finoj unci, a početkom avgusta zabeležena je i istorijski najviša cena od 2.075,47 američkih dolara po finoj unci.
Narodna banka Srbije kontinuirano prati dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i na tržištu zlata, kao jedne od klasa aktive deviznih rezervi. Diversifikacija lokacije čuvanja zlata u zemlji ili inostranstvu, kao i sve investicione odluke pa i ona o investiranju u zlato, donosiće se kao i do sada, uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi i uz uvid u njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije.
Narodna banka Srbije nabavlja zlato na domaćem i međunarodnom tržištu. Pored pomenute kupovine na međunarodnom tržištu, Narodna banka Srbije otkupljuje poluge zlata i iz domaće proizvodnje od kompanije SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR, a kupovina zlata na domaćem tržištu obavlja se redovnom dinamikom.
Tokom 2019. godine, na domaćem tržištu je otkupljeno 1,20 tona zlata (96 poluga), što uz prethodno pomenut otkup 9 tona zlata na međunarodnom tržištu iznosi ukupno 10,2 tone zlata po osnovu otkupa na domaćem i međunarodnom tržištu u 2019 godini. Od početka 2020. godine, na domaćem tržištu su otkupljene 1,52 tone zlata (121 poluga), a to je već sada, pre kraja kalendarske godine, najveći iznos kupovine na domaćem tržištu na godišnjem nivou.
Tokom prethodne svetske finansijske krize, 2007, 2008. i 2009. godine, Narodna banka Srbije nije kupovala zlato na međunarodnom tržištu, dok je na domaćem tržištu otkupila ukupno 103 poluge zlata, težine oko 1,29 tona.
S druge strane, Narodna banka Srbije nije prodavala zlato od 2005. godine.
Osnovna karakteristika zlata kao oblika aktive jeste očuvanje vrednosti i zaštita od inflacije i, kao takvo, ima značajnu ulogu u diversifikaciji ulaganja, naročito u kriznim vremenima, kada obično dobija na vrednosti. Iz ugla upravljanja deviznim rezervama, zlato se kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način još više je povećana otpornost domaćeg finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja, čime je ojačana finansijska stabilnost zemlje.
Cena zlata je volatilna kategorija, koja se menja u skladu s povećanjem ili smanjenjem neizvesnosti u međunarodnom okruženju i sklonosti investitora ka preuzimanju rizika. Cena zlata snažno raste od početka 2019. godine, što je dodatno intenzivirano tokom 2020. godine, usled krize izazvane virusom korona, koja je dovela do znatnog pada ekonomske aktivnosti na globalnom nivou i neizvesnosti oko brzine oporavka svetske ekonomije, a time i uticala na rast tražnje za zlatom kao sigurnom aktivom.
Kabinet guvernera
