11.10.2020.
Питања: Интересује нас како су се српске златне резерве кретале ове године светске кризе, у односу на претходну 2019, као и какво је кретање било за време претходне светске финансијске кризе – резерве у 2007. години и, рецимо, 2009. Можемо ли да добијемо коментар, односно став Народне банке Србије генерално у вези са стратегијом држања златних резерви, односно које су предности и мане, јер познато је да су неке државе у последњих десетак година распродале све своје злато (чланица Г7 Канада, на пример)?
Одговор: На дан 30. септембра 2020. године, бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 13,0 милијарди евра. Од тога, око 12,7% девизних резерви чиниле су резерве у злату (32,12 тона злата укупне вредности 1,66 милијарди евра или око 1,95 милијарди америчких долара). Од укупне количине злата, у трезору Народне банке Србије налази се око две трећине, док се око трећине налази на рачунима Народне банке Србије у иностранству, чиме је постигнута одлична диверсификација места држања златних резерви, што додатно јача њихову сигурност. Злато се готово у целости чува у облику златних полуга, док се свега око 4% чува у форми кованог злата.
Народна банка Србије је почетком октобра 2019. године на међународном тржишту преко реномиране међународне финансијске институције BIS (Bank for International Settlement) купила девет тона злата највишег квалитета, које се чува у иностранству без трошкова. Злато је купљено ради додатне диверсификације структуре девизних резерви и на тај начин још више је повећана отпорност домаћег финансијског система на потресе из међународног окружења. Просечна цена по којој је у октобру 2019. године купљено злато у иностранству износила је 1.503 долара по финој унци. Поређења ради, просечна цена злата од почетка године била је око 1.738 америчких долара по финој унци, а почетком августа забележена је и историјски највиша цена од 2.075,47 америчких долара по финој унци.
Народна банка Србије континуирано прати дешавања на међународном финансијском тржишту, а у склопу тога и на тржишту злата, као једне од класа активе девизних резерви. Диверсификација локације чувања злата у земљи или иностранству, као и све инвестиционе одлуке па и она о инвестирању у злато, доносиће се као и до сада, уз детаљну анализу текућих и очекиваних кретања на тржишту и из угла целокупних девизних резерви и уз увид у њихову улогу и мандат Народне банке Србије утврђен Законом о Народној банци Србије.
Народна банка Србије набавља злато на домаћем и међународном тржишту. Поред поменуте куповине на међународном тржишту, Народна банка Србије откупљује полуге злата и из домаће производње од компаније SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR, а куповина злата на домаћем тржишту обавља се редовном динамиком.
Током 2019. године, на домаћем тржишту је откупљено 1,20 тона злата (96 полуга), што уз претходно поменут откуп 9 тона злата на међународном тржишту износи укупно 10,2 тоне злата по основу откупа на домаћем и међународном тржишту у 2019 години. Од почетка 2020. године, на домаћем тржишту су откупљене 1,52 тоне злата (121 полуга), а то је већ сада, пре краја календарске године, највећи износ куповине на домаћем тржишту на годишњем нивоу.
Током претходне светске финансијске кризе, 2007, 2008. и 2009. године, Народна банка Србије није куповала злато на међународном тржишту, док је на домаћем тржишту откупила укупно 103 полуге злата, тежине око 1,29 тона.
С друге стране, Народна банка Србије није продавала злато од 2005. године.
Основна карактеристика злата као облика активе јесте очување вредности и заштита од инфлације и, као такво, има значајну улогу у диверсификацији улагања, нарочито у кризним временима, када обично добија на вредности. Из угла управљања девизним резервама, злато се купује ради додатне диверсификације структуре девизних резерви и на тај начин још више је повећана отпорност домаћег финансијског система на потресе из међународног окружења, чиме је ојачана финансијска стабилност земље.
Цена злата је волатилна категорија, која се мења у складу с повећањем или смањењем неизвесности у међународном окружењу и склоности инвеститора ка преузимању ризика. Цена злата снажно расте од почетка 2019. године, што је додатно интензивирано током 2020. године, услед кризе изазване вирусом корона, која је довела до знатног пада економске активности на глобалном нивоу и неизвесности око брзине опоравка светске економије, а тиме и утицала на раст тражње за златом као сигурном активом.
Кабинет гувернера
