12.02.2021.
Pitanja : Koliko iznosi u proseku kamata na dozvoljeni minus na tekućem računu, a koliko na nedozvoljeni? Da li je tačno da je to najskuplji oblik zaduživanja na našem tržištu? Koliko u proseku iznose kamate na kreditne kartice? Koliko iznose kamate na gotovinske kredite, u dinarima, a koliko na one u evrima? Šta je savet za građane kojima je hitno neophodan gotov novac, za koju vrstu bankarske pozajmice da se odluče?
Odgovor : Kao i u drugim zemljama, dug po osnovu dozvoljenog i nedozvoljenog minusa po tekućem računu predstavlja najskuplji vid zaduživanja i, prema poslednjim raspoloživim podacima za decembar 2020, prosečna kamatna stopa na dozvoljeni minus iznosi 29,3% na godišnjem nivou, a kamatna stopa na nedozvoljeni minus 34,3%. Kamatne stope na dug po kreditnim karticama niže su i u proseku su u decembru iznosile 22,3%. Međutim, važno je naglasiti da je korišćenje ovih vidova zaduživanja malo i da, zajedno posmatrano, u ukupnom stanju kredita stanovništvu ne prelazi 4%.
Za razliku od troškova navedenih vidova zaduživanja, prosečne ponderisane kamatne na ukupne dinarske kredite stanovništvu u decembru iznosile su 8,5% i smanjene su u odnosu na maj 2013. godine za 12,1 procentni poen. Pad kamatnih stopa kod svih tipova bankarskih proizvoda u prethodnom periodu ostvaren je zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj stabilnosti, ublažavanju monetarne politike Narodne banke Srbije i jačanju zdrave konkurencije među bankama.
Kamatne stope na dinarske gotovinske kredite od septembra 2019. godine nalaze se na jednocifrenom nivou i u decembru 2020. iznosile su 9,2%. Ove kamatne stope beleže znatan pad u prethodnih sedam godina kao rezultat ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije. U padu su i kamatne stope na evroindeksirane gotovinske kredite, kao rezultat smanjenja kamatnih stopa na evrotržištu novca, ali i pada premije rizika zemlje, kojem su doprineli u većoj meri domaći faktori, a pre svega cenovna i finansijska stabilnost, kao i smanjenje eksterne i fiskalne neravnoteže, tako da kamatna stopa na evroindeksirane gotovinske kredite trenutno iznosi 2,9%. Međutim, važno je naglasiti da građani u znatno većoj meri uzimaju gotovinske kredite u dinarima od kredita u evro znaku (gotovo celo stanje odobrenih gotovinskih kredita se odnosi na kredite u dinarima), čemu doprinosi veći pad dinarskih kamatnih stopa, kao i činjenica da za zaduživanje za ove namene u dinarima nije potrebno obavezno učešće od 30%, za razliku od evroindeksiranih kredita.
Narodna banka Srbije ukazuje na to da bi građani trebalo da imaju u vidu svoje potrebe, ali i troškove koji proističu iz korišćenja različitih vidova zaduživanja kod banaka i sopstvene realne mogućnosti njihovog urednog vraćanja i prema tome da odmere i obim korišćenja kredita. Pozajmice u vidu dozvoljenog minusa po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, a Narodna banka Srbije je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. Odluku o korišćenju ove vrste pozajmice građani bi trebalo da donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim je sigurno da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka i niže kamatne stope, građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara itd. nego pozajmice po tekućem računu.
Kabinet guvernera
