12.02.2021.
Питања : Колико износи у просеку камата на дозвољени минус на текућем рачуну, а колико на недозвољени? Да ли је тачно да је то најскупљи облик задуживања на нашем тржишту? Колико у просеку износе камате на кредитне картице? Колико износе камате на готовинске кредите, у динарима, а колико на оне у еврима? Шта је савет за грађане којима је хитно неопходан готов новац, за коју врсту банкарске позајмице да се одлуче?
Одговор : Као и у другим земљама, дуг по основу дозвољеног и недозвољеног минуса по текућем рачуну представља најскупљи вид задуживања и, према последњим расположивим подацима за децембар 2020, просечна каматна стопа на дозвољени минус износи 29,3% на годишњем нивоу, а каматна стопа на недозвољени минус 34,3%. Каматне стопе на дуг по кредитним картицама ниже су и у просеку су у децембру износиле 22,3%. Међутим, важно је нагласити да је коришћење ових видова задуживања мало и да, заједно посматрано, у укупном стању кредита становништву не прелази 4%.
За разлику од трошкова наведених видова задуживања, просечне пондерисане каматне на укупне динарске кредите становништву у децембру износиле су 8,5% и смањене су у односу на мај 2013. године за 12,1 процентни поен. Пад каматних стопа код свих типова банкарских производа у претходном периоду остварен је захваљујући постигнутој макроекономској стабилности, ублажавању монетарне политике Народне банке Србије и јачању здраве конкуренције међу банкама.
Каматне стопе на динарске готовинске кредите од септембра 2019. године налазе се на једноцифреном нивоу и у децембру 2020. износиле су 9,2%. Ове каматне стопе бележе знатан пад у претходних седам година као резултат ублажавања монетарне политике Народне банке Србије. У паду су и каматне стопе на евроиндексиране готовинске кредите, као резултат смањења каматних стопа на евротржишту новца, али и пада премије ризика земље, којем су допринели у већој мери домаћи фактори, а пре свега ценовна и финансијска стабилност, као и смањење екстерне и фискалне неравнотеже, тако да каматна стопа на евроиндексиране готовинске кредите тренутно износи 2,9%. Међутим, важно је нагласити да грађани у знатно већој мери узимају готовинске кредите у динарима од кредита у евро знаку (готово цело стање одобрених готовинских кредита се односи на кредите у динарима), чему доприноси већи пад динарских каматних стопа, као и чињеница да за задуживање за ове намене у динарима није потребно обавезно учешће од 30%, за разлику од евроиндексираних кредита.
Народна банка Србије указује на то да би грађани требало да имају у виду своје потребе, али и трошкове који проистичу из коришћења различитих видова задуживања код банака и сопствене реалне могућности њиховог уредног враћања и према томе да одмере и обим коришћења кредита. Позајмице у виду дозвољеног минуса по текућем рачуну свуда представљају најскупљу врсту позајмице, пре свега због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања неизвесни, а Народна банка Србије је увек упозоравала грађане да би их требало користити само у крајњој нужди и у краћем временском периоду. Одлуку о коришћењу ове врсте позајмице грађани би требало да доносе на бази информација о томе колико дозвољени минус кошта, а затим и кредитна картица или потрошачки кредит. Сасвим је сигурно да ће цена бити опредељујући фактор код одабира одређеног финансијског производа. Због дужег рока и ниже каматне стопе, грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза, куповину трајних добара итд. него позајмице по текућем рачуну.
Кабинет гувернера
