15.02.2021.
Pitanja: Da li bi za list Alo mogli da dostavite podatke koliko se u Srbiji koriste čekovi? Koliki je ukupan iznos realizovanih čekova u prošloj godini, i ako imate podatke za januar ove godine? Koliko ih ima u opticaju, za koje namene se oni najčešće koriste, koliki je njihov udeo u ukupnom prometu? Da li je u odnosu na ranije godine njihova upotreba smanjena ili povećana? Da li imate podatak koliko se u proseku ispisuje po čeku i na koji period odloženog plaćanja se najčešće koriste? Da li sve banke koje posluju u Srbiji izdaju čekove? Koji su sve uslovi potrebni da bi građani dobili čekove? I ako možete da kažete sve što je bitno, a građani koji koriste čekove moraju da znaju i posebno obrate pažnju?
Odgovor: Prema još uvek nezvaničnim i preliminarnim podacima za 2020. godinu, čekovima je plaćeno oko 6,4 miliona puta. Od tog broja 99,87% činila su plaćanja roba i usluga, dok je ostatak predstavljao transakcije podizanja gotovog novca podnošenjem čeka na isplatu. Reč je o broju izdatih čekova koji su podneti na realizaciju. Ukupna vrednost realizovanih čekova u 2020. godini iznosila je oko 29,9 milijardi dinara, pa je prosečna vrednost čeka iznosila oko 4,670 dinara.
Naglašavamo da je reč o još uvek nezvaničnim podacima, s obzirom na to da su banke u skladu s propisima imale rok da do 15. januara 2021. godine dostave podatke za poslednje tromesečje prošle godine, te će nakon njihove analize i obrade oni biti objavljeni na internet prezentaciji Narodne banke Srbije. Pružaoci platnih usluga u skladu s propisima dostavljaju podatke tromesečno, tako da će podaci za januar ove godine biti obuhvaćeni u izveštaju za prvo tromesečje 2021. godine, koji pružaoci platnih usluga dostavljaju do 15. aprila.
Ako se posmatraju podaci o broju realizovanih plaćanja u poslednjih sedam godina, primetno je njihovo smanjenje iz godine u godinu. Tako je ukupan broj realizovanih čekova u 2013. godini iznosio 13.230.156, dok je u 2019. godini taj broj iznosio 7.581.937. Manje odstupanje od ovog trenda predstavljala je 2018. godina, u kojoj su čekovi nešto više korišćeni nego u 2017. godini, ali je trend smanjenja upotrebe čekova nastavljen ponovo 2019. godine. Prema preliminarnim podacima za 2020, jasno je da se taj trend nastavlja.
U nastavku vam dostavljamo tabele sa objavljenim detaljnim podacima o broju i vrednosti realizovanih čekova po godinama, zaključno s 2019. godinom, uz napomenu da je reč o broju i vrednosti realizovanih čekova pružalaca platnih usluga koji je izdavalac čeka, bez obzira na to da li su ti čekovi realizovani interno ili putem sistema kliring čekova Udruženja banaka Srbije (međubankarski kliring čekova).
Nesumnjivo da je važan motiv za korišćenje čekova od strane korisnika taj što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje čekovima. Važno je istaći da su poslednjih godina uvedeni i savremeniji instrumenti plaćanja kojima je omogućeno odloženo plaćanje, a tu posebno ističemo i mogućnost odloženog plaćanja upotrebom DinaCard debitne platne kartice.
Naime, Narodna banka Srbije je prepoznala potrebu da se korisnicima ponudi bezgotovinski platni instrument koji će im omogućiti da plaćaju na odloženo, u okviru svojih raspoloživih sredstava i bez potrebe da se dodatno zadužuju u banci korišćenjem kredita. Reč je o platnoj kartici nacionalnog kartičnog sistema DinaCard čiji je operator Narodna banka Srbije, koji generiše daleko manje troškove prihvatanja u poređenju s internacionalnim kartičnim sistemima i reč je o debitnoj platnoj kartici, tj. platnoj kartici koja povezana s platnim računom korisnika i na osnovu koje korisnik raspolaže sredstvima koje ima na tom računu. Drugim rečima, korisnici mogu da koriste debitnu DinaCard platnu karticu i da i dalje imaju mogućnost plaćanja na rate i to bez kamate, čime na raspolaganju imaju istu funkcionalnost koju su koristili prilikom plaćanja čekovima, ali uz daleko praktičniji, jednostavniji i savremeniji platni instrument i to je nešto što su i banke i trgovci prepoznali i zbog čega postoji interes da takvu funkcionalnost pruže korisnicima. Dakle, plaćanje na rate ovom karticom ima sve prednosti plaćanja čekovima, ali je znatno brže i jednostavnije – nema čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, kao ni ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata korisnik određuje sam pri kupovini.
Ideju Narodne banke Srbije, tj. plaćanje na rate bez kamate debitnom DinaCard platnom karticom za sada svojim korisnicima omogućavaju dve banke na našem tržištu, s tim da se trenutno razmatra inicijativa u okviru koje bi veći broj banaka omogućio takvu uslugu korisnicima.
Kao operator nacionalne DinaCard kartice, Narodna banka Srbije podseća da korisnici debitnih DinaCard kartica Banke Poštanska štedionica mogu plaćati na odloženo do šest rata bez naknada i kamate na preko 3.000 prodajnih mesta širom Srbije. Više informacija i celokupan spisak trgovaca koji imaju mogućnost plaćanja na rate debitnom Dina Post Card karticom Banke Poštanska štedionica nalaze se na: http://www.posted.co.rs/kupovina-na-rate.
Sličnu pogodnost mogu koristiti i korisnici usluga Komercijalne banke. Komercijalna banka svojim korisnicima debitne DinaCard klasik/Start kartice, omogućava beskamatno plaćanje na više jednakih mesečnih rata. Korisnici debitne DinaCard klasik/Start kartice mogu da iskoriste opciju prodaje na rate bez kamate na POS terminalu Komercijalne banke kod trgovaca sa kojima ta banka ima ugovor o saradnji u ovom segmentu poslovanja. Za korišćenje usluge plaćanja na rate bez kamate DinaCard debitnom (klasik/Start) karticom, neophodno je aktiviranje iste u ekspozituri banke. Više informacija o programu plaćanja na odloženo DinaCard debitnom karticom Komercijalne banke možete naći na: https://www.kombank.com/sr/stanovnistvo/platne-kartice/debitne/placanje-na-rate-bez-kamate-debitne-kartice.
Uz sve navedeno, podsećamo da je DinaCard platni sistem u saradnji sa Bankom poštanskom štedionicom i kompanijom NIS Petrol obezbedio korisnicima novu i modernu funkcionalnost koja im olakšava podizanje gotovog novca bez odlaska do bankomata ili šaltera banke. Reč je o servisu „Podigni dinare”, koji korisnicima omogućava da prilikom plaćanja na svim benzinskim stanicama NIS Petrol i Gazprom podignu i gotov novac, i to u iznosu do 5.000 dinara, bez dodatnih troškova. Pored navedenih koristi za vlasnike Dina kartica, ova usluga značajna je i za trgovce, jer smanjuje vreme potrebno za upravljanje, kao i troškove upravljanja gotovinom, odnosno smanjuje se iznos gotovine u blagajni, budući da se ona, isplatom potrošaču, pretvara u novac na računu trgovca, čime trgovac ovaj deo pazara uplaćuje na svoj račun. Istovremeno, ponuda servisa „Podigni dinare” uvećava konkurentnost trgovaca, zbogprivlačenje dodatnog broja potrošača u prodajni objekat.
Više informacija o DinaCard sistemu možete dobiti na: www.dinacard.nbs.rs.
Pored navedenog, poslednjih nekoliko godina Narodna banka Srbije je učinila mnogo na promociji i razvoju bezgotovinskih plaćanja i omasovljenju savremenih platnih usluga. Narodna banka Srbije je kroz pripremu normativnog okvira usklađenog s propisima Evropske unije u ovoj oblasti i kroz unapređenje platne infrastrukture, stvorila uslove za korišćenje najsavremenijih načina plaćanja. To je dobro prepoznato od strane korisnika platnih usluga u našoj zemlji jer npr. broj korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva beleži konstantan rast, a beleži se i kontinuiran rast broja kupovine roba i usluga platnim karticama i elektronskim novcem, na domaćim i inostranim internet sajtovima. U 2019. godini je npr. zabeleženo povećanje broja transakcija elektronske trgovine za 65% u odnosu na 2018. godinu, a trend rasta je nastavljen i u 2020. godini, tako da je npr. samo prema obrađenim podacima za prva tri kvartala 2020. godine rast broja kupovine roba i usluga platnim karticama i elektronskim novcem, na domaćim i inostranim internet sajtovima u odnosu na isti period 2019. iznosio oko 62%. Uz sve to raste i broj virtuelnih prodajnih mesta na kojima je moguće plaćati platnim karticama, tako da je samo u prvih devet meseci 2020. u odnosu na 2019. godinu zabeležen rast od 44%. Tome je u značajnoj meri doprinelo donošenje Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica na predlog Narodne banke Srbije. Tim zakonom je u našoj zemlji ograničena međubankarska naknada kao glavni generator troškova za prihvatanje platnih kartica i ona je sada na nivou koji je propisan i u Evropskoj uniji (ne može biti viša od 0,2% vrednosti izvršene transakcije kod plaćanja debitnim i ne može biti viša od 0,3% vrednosti izvršene transakcije kod plaćanja kreditnim karticama). Uz to ovaj zakon na detaljan način uređuje obaveze banaka u pogledu informisanja trgovaca kao korisnika platnih usluga koji žele da prihvataju platne kartice i detaljno propisuje prava trgovaca i njihovu zaštitu od nedozvoljenog uticaja kod upotrebe platnih instrumenata.
Svakako najznačajniji napredak ostvaren je uspostavljanjem sistema za instant plaćanja IPS NBS sistema 2018. godine kojim je omogućeno još jednostavnije i brže izvršavanje platnih transakcija i data infrastrukturna podrška daljem razvoju digitalnih usluga. Reč je o najsavremenijem platnom sistemu, prvog takvog tipa u regionu i među prvima u Evropi, kojim je korisnicima pružena prilika da svoja plaćanja do 300.000 dinara izvršavaju u bilo koje doba dana, bilo kog dana, te da sredstva s računa platioca na račun primaoca plaćanja budu preneta u svega nekoliko sekundi.
Platni sistem za instant plaćanja takođe beleži stabilan rast broja i vrednosti platnih transakcija (oko 3,5 puta veći broj transakcija u odnosu na prethodnu godinu i oko 2,5 puta veća ukupna vrednost transakcija).
S tim u vezi naročito je važno istaći da je od februara 2020. godine omogućen novi način plaćanja na prodajnim mestima trgovaca „IPS skenirajˮ/„IPS pokažiˮ, koji su banke omogućile korisnicima u aplikacijama mobilnog bankarstva i kojim je omogućeno brzo i jednostavno plaćanje, uz trenutnu dostupnost sredstava na računu trgovca. Od sredine prošle godine omogućena su instant plaćanja i na virtuelnim prodajnim mestima, tako da korisnici ne moraju da plaćaju na internetu isključivo platnim karticama, odnosno trgovci mogu na svojim onlajn prodavnicama omogućiti svojim kupcima da plate i instant plaćanjem. Prednosti ovog načina plaćanja na internetu se ogledaju u nižim troškovima procesiranja i trenutnom prenosu i raspoloživosti novčanih sredstava, pri čemu ne treba zanemariti ni to da platilac obavlja instant plaćanja u sigurnom okruženju svoje banke, i ne mora da unosi niti da ostavlja bilo koji podatak o svom platnom instrumentu na internetu (kao što je recimo slučaj kod platnih kartica).
Uz sve navedeno, podsećamo da korisnici imaju i mogućnost da u bilo kom trenutku skeniranjem NBS IPS QR koda na računima/fakturama, kod kojih je mogućnost da platilac načini grešku u plaćanju svedeno na minimum, plate račun za komunalne usluge, struju, kablovsku, internet ili mobilni telefon. Na ovaj način prestaje potreba za odlaskom u ekspozituru banke, kao i za prepisivanjem podataka s računa, jer na krajnje jednostavan i brz način, skeniranjem NBS IPS QR koda koji se nalazi na računu, korisnik u svega par sekundi plaća izdavaocu računa, koji sredstva na svom računu u banci dobija bez odlaganja, bez obzira na to da li se plaćanje vrši radnim danom i bez obzira na doba dana kada platilac odluči da plati račun.
Od 26 banaka na našem tržištu, njih 18 je dostavilo Narodnoj banci Srbije podatke o izdatim čekovima. Za više informacija o uslovima pod kojima banke omogućavaju korišćenje čekova, klijenti treba da se obrate svojoj banci.
Narodna banka Srbije ne propisuje maksimalni iznos sredstava koji je moguće upisati po jednom čeku. Na nivou Udruženja banaka Srbije, tj. sporazumom banaka usaglašen je maksimalni iznos sredstava koji je moguće upisati po jednom čeku - 5.000,00 dinara. Taj limit se primenjuje od 1. januara 2008. godine.
Sporazumom banaka je detaljnije uređen čitav niz pitanja u vezi sa upotrebom čekova (vrste, obrasci, naplata i dr.).
Na sajtu Udruženja banaka Srbije možete naći više informacija o Sporazumu banaka o obavljanju međusobnih usluga po poslovima dinarske štednje, devizne štednje, tekućih računa građana i pravnih lica i bankarskih platnih kartica i o radu sistema Kliring čekova Udruženja banaka Srbije Videti na https://www.ubs-asb.com/bankarski-sektor/klirinska-institucija-banaka/kliring-cekova-ubs.
Kabinet guvernera
