15.02.2021.
Питања: Да ли би за лист Ало могли да доставите податке колико се у Србији користе чекови? Колики је укупан износ реализованих чекова у прошлој години, и ако имате податке за јануар ове године? Колико их има у оптицају, за које намене се они најчешће користе, колики је нјихов удео у укупном промету? Да ли је у односу на раније године њихова употреба смањена или повећана? Да ли имате податак колико се у просеку исписује по чеку и на који период одложеног плаћања се најчешће користе? Да ли све банке које послују у Србији издају чекове? Који су све услови потребни да би грађани добили чекове? И ако можете да кажете све што је битно, а грађани који користе чекове морају да знају и посебно обрате пажњу?
Одговор: Према још увек незваничним и прелиминарним подацима за 2020. годину, чековима је плаћено око 6,4 милиона пута. Од тог броја 99,87% чинила су плаћања роба и услуга, док је остатак представљао трансакције подизања готовог новца подношењем чека на исплату. Реч је о броју издатих чекова који су поднети на реализацију. Укупна вредност реализованих чекова у 2020. години износила је око 29,9 милијарди динара, па је просечна вредност чека износила око 4,670 динара.
Наглашавамо да је реч о још увек незваничним подацима, с обзиром на то да су банке у складу с прописима имале рок да до 15. јануара 2021. године доставе податке за последње тромесечје прошле године, те ће након њихове анализе и обраде они бити објављени на интернет презентацији Народне банке Србије. Пружаоци платних услуга у складу с прописима достављају податке тромесечно, тако да ће подаци за јануар ове године бити обухваћени у извештају за прво тромесечје 2021. године, који пружаоци платних услуга достављају до 15. априла.
Ако се посматрају подаци о броју реализованих плаћања у последњих седам година, приметно је њихово смањење из године у годину. Тако је укупан број реализованих чекова у 2013. години износио 13.230.156, док је у 2019. години тај број износио 7.581.937. Мање одступање од овог тренда представљала је 2018. година, у којој су чекови нешто више коришћени него у 2017. години, али је тренд смањења употребе чекова настављен поново 2019. године. Према прелиминарним подацима за 2020, јасно је да се тај тренд наставља.
У наставку вам достављамо табеле са објављеним детаљним подацима о броју и вредности реализованих чекова по годинама, закључно с 2019. годином, уз напомену да је реч о броју и вредности реализованих чекова пружалаца платних услуга који је издавалац чека, без обзира на то да ли су ти чекови реализовани интерно или путем система клиринг чекова Удружења банака Србије (међубанкарски клиринг чекова).
Несумњиво да је важан мотив за коришћење чекова од стране корисника тај што трговци омогућавају одложено плаћање чековима. Важно је истаћи да су последњих година уведени и савременији инструменти плаћања којима је омогућено одложено плаћање, а ту посебно истичемо и могућност одложеног плаћања употребом DinaCard дебитне платне картице.
Наиме, Народна банка Србије је препознала потребу да се корисницима понуди безготовински платни инструмент који ће им омогућити да плаћају на одложено, у оквиру својих расположивих средстава и без потребе да се додатно задужују у банци коришћењем кредита. Реч је о платној картици националног картичног система DinaCard чији је оператор Народна банка Србије, који генерише далеко мање трошкове прихватања у поређењу с интернационалним картичним системима и реч је о дебитној платној картици, тј. платној картици која повезана с платним рачуном корисника и на основу које корисник располаже средствима које има на том рачуну. Другим речима, корисници могу да користе дебитну DinaCard платну картицу и да и даље имају могућност плаћања на рате и то без камате, чиме на располагању имају исту функционалност коју су користили приликом плаћања чековима, али уз далеко практичнији, једноставнији и савременији платни инструмент и то је нешто што су и банке и трговци препознали и због чега постоји интерес да такву функционалност пруже корисницима. Дакле, плаћање на рате овом картицом има све предности плаћања чековима, али је знатно брже и једноставније – нема чекања на каси и временски захтевног исписивања чекова, као ни ограничења потрошње по чеку, а број рата корисник одређује сам при куповини.
Идеју Народне банке Србије, тј. плаћање на рате без камате дебитном DinaCard платном картицом за сада својим корисницима омогућавају две банке на нашем тржишту, с тим да се тренутно разматра иницијатива у оквиру које би већи број банака омогућио такву услугу корисницима.
Као оператор националне DinaCard картице, Народна банка Србије подсећа да корисници дебитних DinaCard картица Банке Поштанска штедионица могу плаћати на одложено до шест рата без накнада и камате на преко 3.000 продајних места широм Србије. Више информација и целокупан списак трговаца који имају могућност плаћања на рате дебитном Dina Post Card картицом Банке Поштанска штедионица налазе се на: http://www.posted.co.rs/kupovina-na-rate.
Сличну погодност могу користити и корисници услуга Комерцијалне банке. Комерцијална банка својим корисницима дебитне DinaCard klasik/Start картице, омогућава бескаматно плаћање на више једнаких месечних рата. Корисници дебитне DinaCard klasik/Start картице могу да искористе опцију продаје на рате без камате на POS терминалу Комерцијалне банке код трговаца са којима та банка има уговор о сарадњи у овом сегменту пословања. За коришћење услуге плаћања на рате без камате DinaCard дебитном (klasik/Start) картицом, неопходно је активирање исте у експозитури банке. Више информација о програму плаћања на одложено DinaCard дебитном картицом Комерцијалне банке можете наћи на: https://www.kombank.com/sr/stanovnistvo/platne-kartice/debitne/placanje-na-rate-bez-kamate-debitne-kartice.
Уз све наведено, подсећамо да је DinaCard платни систем у сарадњи са Банком поштанском штедионицом и компанијом НИС Петрол обезбедио корисницима нову и модерну функционалност која им олакшава подизање готовог новца без одласка до банкомата или шалтера банке. Реч је о сервису „Подигни динаре”, који корисницима омогућава да приликом плаћања на свим бензинским станицама НИС Петрол и Газпром подигну и готов новац, и то у износу до 5.000 динара, без додатних трошкова. Поред наведених користи за власнике Дина картица, ова услуга значајна је и за трговце, јер смањује време потребно за управљање, као и трошкове управљања готовином, односно смањује се износ готовине у благајни, будући да се она, исплатом потрошачу, претвара у новац на рачуну трговца, чиме трговац овај део пазара уплаћује на свој рачун. Истовремено, понуда сервиса „Подигни динаре” увећава конкурентност трговаца, збогпривлачење додатног броја потрошача у продајни објекат.
Више информација о DinaCard систему можете добити на: www.dinacard.nbs.rs.
Поред наведеног, последњих неколико година Народна банка Србије је учинила много на промоцији и развоју безготовинских плаћања и омасовљењу савремених платних услуга. Народна банка Србије је кроз припрему нормативног оквира усклађеног с прописима Европске уније у овој области и кроз унапређење платне инфраструктуре, створила услове за коришћење најсавременијих начина плаћања. То је добро препознато од стране корисника платних услуга у нашој земљи јер нпр. број корисника електронског и мобилног банкарства бележи константан раст, а бележи се и континуиран раст броја куповине роба и услуга платним картицама и електронским новцем, на домаћим и иностраним интернет сајтовима. У 2019. години је нпр. забележено повећање броја трансакција електронске трговине за 65% у односу на 2018. годину, а тренд раста је настављен и у 2020. години, тако да је нпр. само према обрађеним подацима за прва три квартала 2020. године раст броја куповине роба и услуга платним картицама и електронским новцем, на домаћим и иностраним интернет сајтовима у односу на исти период 2019. износио око 62%. Уз све то расте и број виртуелних продајних места на којима је могуће плаћати платним картицама, тако да је само у првих девет месеци 2020. у односу на 2019. годину забележен раст од 44%. Томе је у значајној мери допринело доношење Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица на предлог Народне банке Србије. Тим законом је у нашој земљи ограничена међубанкарска накнада као главни генератор трошкова за прихватање платних картица и она је сада на нивоу који је прописан и у Европској унији (не може бити виша од 0,2% вредности извршене трансакције код плаћања дебитним и не може бити виша од 0,3% вредности извршене трансакције код плаћања кредитним картицама). Уз то овај закон на детаљан начин уређује обавезе банака у погледу информисања трговаца као корисника платних услуга који желе да прихватају платне картице и детаљно прописује права трговаца и њихову заштиту од недозвољеног утицаја код употребе платних инструмената.
Свакако најзначајнији напредак остварен је успостављањем система за инстант плаћања IPS НБС система 2018. године којим је омогућено још једноставније и брже извршавање платних трансакција и дата инфраструктурна подршка даљем развоју дигиталних услуга. Реч је о најсавременијем платном систему, првог таквог типа у региону и међу првима у Европи, којим је корисницима пружена прилика да своја плаћања до 300.000 динара извршавају у било које доба дана, било ког дана, те да средства с рачуна платиоца на рачун примаоца плаћања буду пренета у свега неколико секунди.
Платни систем за инстант плаћања такође бележи стабилан раст броја и вредности платних трансакција (око 3,5 пута већи број трансакција у односу на претходну годину и око 2,5 пута већа укупна вредност трансакција).
С тим у вези нарочито је важно истаћи да је од фебруара 2020. године омогућен нови начин плаћања на продајним местима трговаца „IPS скенирајˮ/„IPS покажиˮ, који су банке омогућиле корисницима у апликацијама мобилног банкарства и којим је омогућено брзо и једноставно плаћање, уз тренутну доступност средстава на рачуну трговца. Од средине прошле године омогућена су инстант плаћања и на виртуелним продајним местима, тако да корисници не морају да плаћају на интернету искључиво платним картицама, односно трговци могу на својим онлајн продавницама омогућити својим купцима да плате и инстант плаћањем. Предности овог начина плаћања на интернету се огледају у нижим трошковима процесирања и тренутном преносу и расположивости новчаних средстава, при чему не треба занемарити ни то да платилац обавља инстант плаћања у сигурном окружењу своје банке, и не мора да уноси нити да оставља било који податак о свом платном инструменту на интернету (као што је рецимо случај код платних картица).
Уз све наведено, подсећамо да корисници имају и могућност да у било ком тренутку скенирањем НБС IPS QR кода на рачунима/фактурама, код којих је могућност да платилац начини грешку у плаћању сведено на минимум, плате рачун за комуналне услуге, струју, кабловску, интернет или мобилни телефон. На овај начин престаје потреба за одласком у експозитуру банке, као и за преписивањем података с рачуна, јер на крајње једноставан и брз начин, скенирањем НБС IPS QR кода који се налази на рачуну, корисник у свега пар секунди плаћа издаваоцу рачуна, који средства на свом рачуну у банци добија без одлагања, без обзира на то да ли се плаћање врши радним даном и без обзира на доба дана када платилац одлучи да плати рачун.
Од 26 банака на нашем тржишту, њих 18 је доставило Народној банци Србије податке о издатим чековима. За више информација о условима под којима банке омогућавају коришћење чекова, клијенти треба да се обрате својој банци.
Народна банка Србије не прописује максимални износ средстава који је могуће уписати по једном чеку. На нивоу Удружења банака Србије, тј. споразумом банака усаглашен је максимални износ средстава који је могуће уписати по једном чеку - 5.000,00 динара. Тај лимит се примењује од 1. јануара 2008. године.
Споразумом банака је детаљније уређен читав низ питања у вези са употребом чекова (врсте, обрасци, наплата и др.).
На сајту Удружења банака Србије можете наћи више информација о Споразуму банака о обављању међусобних услуга по пословима динарске штедње, девизне штедње, текућих рачуна грађана и правних лица и банкарских платних картица и о раду система Клиринг чекова Удружења банака Србије Видети на https://www.ubs-asb.com/bankarski-sektor/klirinska-institucija-banaka/kliring-cekova-ubs.
Кабинет гувернера
