17.03.2021.
Pitanja : Molimo Vas da nam odgovorite na pitanja u vezi teme koju radimo. Naime, klijent Eurobanke nam se požalio na način obračunavanja kamate njihivo master kartice, koja odlaže naplatu mesec dana. Ispostavilo se, kako kaže, da ako ne izmiri potpuno dogovoreni dug, kamata se obračunava na čitav iznos, a ne samo na deo koji je u dugu. Recimo, trebalo je da uplati 100.000 dinara i 200 dinara, a on je uplatio 100.000 dinara, ali se ispostavilo da je kamata obračunata na ceo iznos, a ne samo na 200 dinara. Kaže da se žalio i Narodnoj banci Srbije i da je odgovor koji je dobio da ne koristi takav proizvod i da ima pravo da promeni banku. Da li je takav način obračunavanja kamate dozvoljen ? Može li Narodna banka da utiče na finansijske ustanove da koriguju svoje proizvode ili im skrene pažnju da možda veliki broj ljudi nije svestan ili nije adekvatno upoznat sa detaljima proizvoda…
Odgovor : Pre svega, neophodno je da napomenemo da je kreditna kartica finansijski proizvod kod kojeg se uslovi korišćenja, obračuna kamate i načina otplate razlikuju u zavisnosti od tipa kartice i usluge koju banka pruža. Ovi uslovi moraju jasno i nedvosmisleno biti definisani (okvirnim) ugovorom o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ponudom koju banka pre zaključenja ugovora uručuje korisniku, kao i obaveznim elementima tog ugovora kao sastavnim delom ugovorne dokumentacije, koji kao takvi predstavljaju „ličnu kartu“ finansijskog proizvoda sa osnovnim podacima o zaduženju i načinu otplate. Da li su ovi uslovi zadovoljeni proverava se po svakoj pritužbi korisnika.
Banke često kod kreditne kartice, koja je po svojoj prirodi kredit, omogućavaju beskamatno korišćenje sredstava za plaćanje robe i usluga za određeni period i pod odložnim uslovom – a to je da se potrošena sredstva vrate do određenog datuma. Pritom, neke banke, kao što je to slučaj u primeru koji ste naveli, odložni uslov definišu na način da je potrebno da se do određenog dana vrati celokupan iznos potrošnje, u suprotnom u slučaju delimične otplate i na delimično otplaćen iznos obračunavaju kamatu od dana transakcije do dana delimične otplate (period u kojem je korisnik koristio sredstva banke, a nije ispunio uslov pod kojim bi bio oslobođen kamate), dok se na preostali neotplaćen iznos obračunava kamata do dana otplate tog preostalog iznosa. Takav način ugovaranja nije samim propisima zabranjen niti je način obračuna kamate u ovom smislu, posebno regulisan. S druge strane, napominjemo i to da banke najčešće kod iznosa uplate koji se neznatno razlikuje od iznosa dospelih obaveza, otpisuju obračunate kamate, ali u nekim slučajevima korisnici i pored ponovljenih obaveštenja i upozorenja, u kontinuitetu uplaćuju novčana sredstva koja ne odgovaraju iznosu dospelih obaveza– dakle jasno je da se u takvim slučajevima ne radi o neobaveštenosti.
Narodna banka Srbije je prethodnih godina donela niz regulatornih mera kojima je nametnula brojne obaveze bankama u pogledu informisanja korisnika. Pored toga, redovno se preduzimaju i brojne edukativne aktivnosti. Ipak, na kraju korisnici su ti koji moraju pažljivo da pročitaju uslove korišćenja kartice, dok Narodna banka Srbije vodi računa da uslovi u pogledu načina korišćenja kreditnih proizvoda budu jasno i nedvosmisleno ugovoreni, kao i da nisu nezakoniti ili nepravični, i u najkraćem roku reaguje ako utvrdi da to nije slučaj. Ilustracije radi, Narodna banka Srbije trenutno vodi postupak po pritužbi jednog od korisnika u vezi sa neodređenim uslovima pod kojima se potrošnja po kreditnoj kartici može podeliti na rate.
Na kraju, tačno je da korisnicima nekada sugerišemo da treba da razmisle o promeni banke ili proizvoda, jer to jeste smisao konkurencije na tržištu koja nesporno, bar kada je reč o kreditnim karticama i kreditima postoji.
Kabinet guvernera
