23.06.2021.
Pitanja: Zašto se javila potreba za donošenje ovog zakona i koje su, prema vašem mišljenju, njegove najvažnije odredbe? Da li je Narodna banka Srbije učestvovala u pisanju podzakonskih akata i koji su najvažniji? Kako će Narodna banka Srbije izvršavati nadzornu ulogu u primeni Zakona? Hoće li se nešto promeniti kada je reč o poslovanju firmi koje koriste kriptovalute? Da li je zakonom regulisano izdavanje domaće digitalne valute i (ako jeste) kako će to uticati na finansijski sektor u Srbiji? Predviđa li Zakon određene sankcije i za koja dela? Kakva je praksa u zemljama gde je sličan zakon već donet?
Odgovor: Zakon o digitalnoj imovini, koji je usvojen u decembru 2020. godine, počinje da se primenjuje od 29. juna 2021. godine. Najveću korist od ovog zakona Narodna banka Srbije vidi u omogućavanju izdavanja investicionih tokena, koji će pozitivno doprineti finansiranju otpočinjanja poslovanja u našoj zemlji, jer su u toj fazi tradicionalni izvori finansiranja obično nepristupačniji. Izdavanje investicionih tokena obično prati beli papir izdavaoca, koji odgovara prospektu kod izdavanja finansijskih instrumenata u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, s tim što se beli papir izdaje i objavljuje u jednostavnijoj proceduri nego prospekt. To izdavanje investicionih tokena čini primamljivijim vidom finansiranja, posebno kod inovativnih startapova i malih i srednjih pravnih lica.
U pogledu virtuelnih valuta, ovim zakonom se poslovanje s virtuelnim valutama u potpunosti uređuje i podvodi pod zakonske okvire, u skladu sa inoviranim međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, te se unapređuju svi standardi koji se odnose na zabranu njihove zloupotrebe, bez posebnih podsticaja za njihovu masovniju upotrebu u Republici Srbiji. Ovaj zakon će unaprediti tržište kapitala, budući da se omogućava, pod utvrđenim uslovima, izdavanje finansijskih instrumenata u obliku digitalne imovine korišćenjem digitalne tehnologije, bez primene pravila koja propisuje Zakon o tržištu kapitala, a omogućava se i učesnicima na tržištu kapitala (brokersko-dilerskim društvima i berzi) da se uključe na tržište digitalne imovine.
Narodna banka Srbije, kao nadzorni organ u smislu ovog zakona u delu koji se odnosi na virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine, donela je 12 podzakonskih akata kojima se detaljno uređuju, između ostalog, postupak davanja dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i dokumentacija koja se dostavlja uz zahtev za davanje te dozvole, kao i postupak davanja saglasnosti Narodne banke Srbije, zatim način izračunavanja minimalnog kapitala pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama, način vršenja nadzora nad pružaocem usluga povezanih s virtuelnim valutama i drugim subjektima nadzora, uslovi upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama, uspostavljanje i vođenje Evidencije imalaca virtuelnih valuta. Takođe, Narodna banka Srbije usvojila je izmene i dopune podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma radi usklađivanja s novim odredbama tog zakona koje se odnose na pružaoce usluga povezanih s virtuelnim valutama. Usvojena je i odluka kojom se uređuje da u Republici Srbiji nije moguće plaćati digitalnu imovinu u devizama, kao i da nije moguće menjati digitalnu imovinu preko tzv. kriptomata za efektivni strani novac, već samo za dinare. Do početka primene Zakona o digitalnoj imovini Narodna banka Srbije usvojiće i podzakonske akte kojima će bliže urediti izdavanje virtuelnih valuta i sprečavanje zloupotreba na tržištu virtuelnih valuta. Usvojene podzakonske akte Narodne banke Srbije možete pronaći na linku.
Nadzor nad primenom Zakona o digitalnoj imovini Narodna banka Srbije vrši u skladu sa odredbama tog zakona i Odluke o bližim uslovima i načinu vršenja nadzora nad pružaocem usluga povezanih s virtuelnim valutama i izdavaocem i imaocem virtuelnih valuta. Nadzor se vrši: 1) posredno – prikupljanjem, praćenjem, proveravanjem i analizom izveštaja i druge dokumentacije i podataka koje subjekt nadzora dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini i propisima donetim na osnovu tog zakona, odnosno na zahtev Narodne banke Srbije, kao i druge dokumentacije, odnosno drugih podataka o poslovanju subjekta nadzora kojima Narodna banka Srbije raspolaže; 2) neposredno – u prostorijama subjekta nadzora, odnosno lica koja su sa subjektom nadzora kod koga se vrši nadzor povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima – uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju subjekta nadzora, odnosno tog lica.
U skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, lica koja pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom dužna su da do dana početka primene tog zakona usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama tog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona i da podnesu nadzornom organu odgovarajući zahtev za dozvolu. Napominjemo da se na lica koja posluju s virtuelnim valutama u Republici Srbiji od aprila 2018. godine primenjuju propisi o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali ostali aspekti poslovanja tih lica do donošenja Zakona o digitalnoj imovini nisu bili uređeni (obaveza licenciranja, kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi, nadzor nad poslovanjem). Samim tim, lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom dužna su da ispune sve uslove potrebne za dobijanje dozvole nadzornog organa za pružanje tih usluga (Komisije za hartije od vrednosti ili Narodne banke Srbije, u zavisnosti od usluge koju nameravaju da pružaju) i da podnesu zahtev za dobijanje te dozvole. Novine postoje i u pogledu poreskog aspekta poslovanja s digitalnom imovinom, budući da su istovremeno sa Zakonom o digitalnoj imovini usvojeni i poreski zakoni kojima je uređen poreski tretman digitalne imovine. Ako neko pravno ili fizičko lice pruža navedene usluge bez dozvole, Narodna banka Srbije raspolaže ovlašćenjima da zabrani dalji rad tom licu, da novčano kazni to lice i do 5 miliona dinara ako je reč o pravnom licu i da pokrene postupak prinudne likvidacije ako nije prestalo s pružanjem tih usluga, pored toga što je prema Krivičnom zakonu poslovanje bez dozvole nadležnog organa i krivično delo.
Zakonom o digitalnoj imovini uređeno je izdavanje digitalne imovine (uključujući virtuelne valute) u Republici Srbiji, pri čemu napominjemo da nije reč o digitalnoj valuti centralne banke nego o digitalnoj imovini koju bi izdavala fizička ili pravna lica i koja samim tim neće biti zakonsko sredstvo plaćanja. Virtuelne valute (bez obzira na to da li su izdate u Republici Srbiji ili inostranstvu) nemaju i ne dobijaju ovim zakonom status valute, niti zakonskog sredstva plaćanja. Zakonom o Narodnoj banci Srbije utvrđeno je da je novčana jedinica Republike Srbije dinar i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji između preduzeća, drugih domaćih pravnih lica i građana izražavaju u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinare. S tim u vezi, Zakonom o digitalnoj imovini jasno je utvrđeno da je zabranjeno plaćanje virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom direktnim prenosom te imovine s potrošača na trgovca, a da bi potrošač mogao da plaća u virtuelnim valutama, neophodno je da trgovac (prodavac) angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji se bavi prihvatom virtuelnih valuta, koji ima dozvolu Narodne banke Srbije i koji prenosi trgovcu isključivo dinare, a ne virtuelne valute, s obzirom na to da su pravna lica i preduzetnici dužni da posluju preko računa u dinarima. Iako se virtuelne valute obično porede sa zakonskim sredstvima plaćanja i ističe se njihova funkcija sredstva razmene, virtuelne valute zapravo prevashodno služe kao sredstvo ulaganja, upravo zbog njihove volatilne vrednosti i očekivanja ulagača da će im vrednost enormno porasti. Posebno napominjemo da, s obzirom na oscilacije vrednosti digitalne imovine, banke i druge finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu u svom kapitalu ili imovini da imaju digitalnu imovinu, tako da ne postoje nikakvi rizici u vezi sa eventualnim negativnim uticajima po finansijski sistem Republike Srbije. Inače, Narodna banka Srbije pažljivo prati aktivnosti centralnih banaka u vezi sa uvođenjem digitalnih valuta, koje su i dalje u najvećem broju slučajeva u početnoj fazi, preduzela je već odgovarajuće analize i blagovremeno će obavestiti javnost ako postoji potreba i na našem tržištu za uvođenjem digitalne valute s obzirom na to da su već u primeni najsavremeniji oblici plaćanja poput instant plaćanja.
Zakonom o digitalnoj imovini utvrđene su, pre svega, administrativne sankcije (mere i novčane kazne) za pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom, izdavaoce digitalne imovine i druge subjekte nadzora, koje se izriču ako se u postupku nadzora utvrde nedostaci ili nepravilnosti u poslovanju subjekta nadzora, odnosno ako se utvrdi da je taj subjekt nadzora postupio suprotno tom zakonu ili propisima donetim na osnovu tog zakona. Utvrđene su i administrativne sankcije za lica koja neovlašćeno (bez dozvole nadzornog organa) pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom. Takođe, propisana su krivična dela u slučaju zloupotreba na tržištu digitalne imovine.
Iako u našoj zemlji upotreba virtuelnih valuta još uvek nije široko rasprostranjena, postoji tendencija njihove sve veće upotrebe na globalnom nivou, zbog čega je Petom direktivom EU o sprečavanju pranja novca i međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma utvrđena obaveza licenciranja ili registracije lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnom/digitalnom imovinom. Stoga se sve više zemalja, poput Francuske ili Nemačke, među kojima je i Republika Srbija, odlučuje na detaljno uređivanje ove oblasti i uvođenje virtuelnih valuta u legalne tokove. Regulatorni pristup ovoj oblasti je raznolik i još uvek ne postoji ujednačen pristup na globalnom nivou (osim što su utvrđeni međunarodni standardi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i biće predmet evaluacije međunarodnih tela u toj oblasti), ali tendencija regulatora jeste uvođenje jasnih i strogih regulatornih zahteva, kojima će se obezbediti uslovi za stabilno i sigurno poslovanje s virtuelnom imovinom i sprečavanje njenog korišćenja u kriminalne svrhe.
Kabinet guvernera
