23.06.2021.
Питања: Зашто се јавила потреба за доношење овог закона и које су, према вашем мишљењу, његове најважније одредбе? Да ли је Народна банка Србије учествовала у писању подзаконских аката и који су најважнији? Како ће Народна банка Србије извршавати надзорну улогу у примени Закона? Хоће ли се нешто променити када је реч о пословању фирми које користе криптовалуте? Да ли је законом регулисано издавање домаће дигиталне валуте и (ако јесте) како ће то утицати на финансијски сектор у Србији? Предвиђа ли Закон одређене санкције и за која дела? Каква је пракса у земљама где је сличан закон већ донет?
Одговор: Закон о дигиталној имовини, који је усвојен у децембру 2020. године, почиње да се примењује од 29. јуна 2021. године. Највећу корист од овог закона Народна банка Србије види у омогућавању издавања инвестиционих токена, који ће позитивно допринети финансирању отпочињања пословања у нашој земљи, јер су у тој фази традиционални извори финансирања обично неприступачнији. Издавање инвестиционих токена обично прати бели папир издаваоца, који одговара проспекту код издавања финансијских инструмената у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, с тим што се бели папир издаје и објављује у једноставнијој процедури него проспект. То издавање инвестиционих токена чини примамљивијим видом финансирања, посебно код иновативних стартапова и малих и средњих правних лица.
У погледу виртуелних валута, овим законом се пословање с виртуелним валутама у потпуности уређује и подводи под законске оквире, у складу са иновираним међународним стандардима у области борбе против прања новца и финансирања тероризма, те се унапређују сви стандарди који се односе на забрану њихове злоупотребе, без посебних подстицаја за њихову масовнију употребу у Републици Србији. Овај закон ће унапредити тржиште капитала, будући да се омогућава, под утврђеним условима, издавање финансијских инструмената у облику дигиталне имовине коришћењем дигиталне технологије, без примене правила која прописује Закон о тржишту капитала, а омогућава се и учесницима на тржишту капитала (брокерско-дилерским друштвима и берзи) да се укључе на тржиште дигиталне имовине.
Народна банка Србије, као надзорни орган у смислу овог закона у делу који се односи на виртуелне валуте као врсту дигиталне имовине, донела је 12 подзаконских аката којима се детаљно уређују, између осталог, поступак давања дозволе за пружање услуга повезаних с виртуелним валутама и документација која се доставља уз захтев за давање те дозволе, као и поступак давања сагласности Народне банке Србије, затим начин израчунавања минималног капитала пружаоца услуга повезаних с виртуелним валутама, начин вршења надзора над пружаоцем услуга повезаних с виртуелним валутама и другим субјектима надзора, услови управљања информационо-комуникационим системом пружаоца услуга повезаних с виртуелним валутама, успостављање и вођење Евиденције ималаца виртуелних валута. Такође, Народна банка Србије усвојила је измене и допуне подзаконских аката донетих у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма ради усклађивања с новим одредбама тог закона које се односе на пружаоце услуга повезаних с виртуелним валутама. Усвојена је и одлука којом се уређује да у Републици Србији није могуће плаћати дигиталну имовину у девизама, као и да није могуће мењати дигиталну имовину преко тзв. криптомата за ефективни страни новац, већ само за динаре. До почетка примене Закона о дигиталној имовини Народна банка Србије усвојиће и подзаконске акте којима ће ближе уредити издавање виртуелних валута и спречавање злоупотреба на тржишту виртуелних валута. Усвојене подзаконске акте Народне банке Србије можете пронаћи на линку.
Надзор над применом Закона о дигиталној имовини Народна банка Србије врши у складу са одредбама тог закона и Одлуке о ближим условима и начину вршења надзора над пружаоцем услуга повезаних с виртуелним валутама и издаваоцем и имаоцем виртуелних валута. Надзор се врши: 1) посредно – прикупљањем, праћењем, проверавањем и анализом извештаја и друге документације и података које субјект надзора доставља Народној банци Србије у складу са Законом о дигиталној имовини и прописима донетим на основу тог закона, односно на захтев Народне банке Србије, као и друге документације, односно других података о пословању субјекта надзора којима Народна банка Србије располаже; 2) непосредно – у просторијама субјекта надзора, односно лица која су са субјектом надзора код кога се врши надзор повезана имовинским, управљачким и пословним односима – увидом у пословне књиге и другу документацију субјекта надзора, односно тог лица.
У складу са Законом о дигиталној имовини, лица која пружају услуге повезане с дигиталном имовином дужна су да до дана почетка примене тог закона ускладе своје пословање и опште акте са одредбама тог закона и подзаконским актима донетим на основу тог закона и да поднесу надзорном органу одговарајући захтев за дозволу. Напомињемо да се на лица која послују с виртуелним валутама у Републици Србији од априла 2018. године примењују прописи о спречавању прања новца и финансирања тероризма, али остали аспекти пословања тих лица до доношења Закона о дигиталној имовини нису били уређени (обавеза лиценцирања, капитални захтеви, fit and proper захтеви, организациони, кадровски и технички захтеви, надзор над пословањем). Самим тим, лица која пружају услуге повезане с виртуелним валутама и другом дигиталном имовином дужна су да испуне све услове потребне за добијање дозволе надзорног органа за пружање тих услуга (Комисије за хартије од вредности или Народне банке Србије, у зависности од услуге коју намеравају да пружају) и да поднесу захтев за добијање те дозволе. Новине постоје и у погледу пореског аспекта пословања с дигиталном имовином, будући да су истовремено са Законом о дигиталној имовини усвојени и порески закони којима је уређен порески третман дигиталне имовине. Ако неко правно или физичко лице пружа наведене услуге без дозволе, Народна банка Србије располаже овлашћењима да забрани даљи рад том лицу, да новчано казни то лице и до 5 милиона динара ако је реч о правном лицу и да покрене поступак принудне ликвидације ако није престало с пружањем тих услуга, поред тога што је према Кривичном закону пословање без дозволе надлежног органа и кривично дело.
Законом о дигиталној имовини уређено је издавање дигиталне имовине (укључујући виртуелне валуте) у Републици Србији, при чему напомињемо да није реч о дигиталној валути централне банке него о дигиталној имовини коју би издавала физичка или правна лица и која самим тим неће бити законско средство плаћања. Виртуелне валуте (без обзира на то да ли су издате у Републици Србији или иностранству) немају и не добијају овим законом статус валуте, нити законског средства плаћања. Законом о Народној банци Србије утврђено је да је новчана јединица Републике Србије динар и да се све новчане обавезе из послова закључених у Републици Србији између предузећа, других домаћих правних лица и грађана изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динаре. С тим у вези, Законом о дигиталној имовини јасно је утврђено да је забрањено плаћање виртуелним валутама и другом дигиталном имовином директним преносом те имовине с потрошача на трговца, а да би потрошач могао да плаћа у виртуелним валутама, неопходно је да трговац (продавац) ангажује специјализованог пружаоца услуга који се бави прихватом виртуелних валута, који има дозволу Народне банке Србије и који преноси трговцу искључиво динаре, а не виртуелне валуте, с обзиром на то да су правна лица и предузетници дужни да послују преко рачуна у динарима. Иако се виртуелне валуте обично пореде са законским средствима плаћања и истиче се њихова функција средства размене, виртуелне валуте заправо превасходно служе као средство улагања, управо због њихове волатилне вредности и очекивања улагача да ће им вредност енормно порасти. Посебно напомињемо да, с обзиром на осцилације вредности дигиталне имовине, банке и друге финансијске институције под надзором Народне банке Србије не могу у свом капиталу или имовини да имају дигиталну имовину, тако да не постоје никакви ризици у вези са евентуалним негативним утицајима по финансијски систем Републике Србије. Иначе, Народна банка Србије пажљиво прати активности централних банака у вези са увођењем дигиталних валута, које су и даље у највећем броју случајева у почетној фази, предузела је већ одговарајуће анализе и благовремено ће обавестити јавност ако постоји потреба и на нашем тржишту за увођењем дигиталне валуте с обзиром на то да су већ у примени најсавременији облици плаћања попут инстант плаћања.
Законом о дигиталној имовини утврђене су, пре свега, административне санкције (мере и новчане казне) за пружаоце услуга повезаних с дигиталном имовином, издаваоце дигиталне имовине и друге субјекте надзора, које се изричу ако се у поступку надзора утврде недостаци или неправилности у пословању субјекта надзора, односно ако се утврди да је тај субјект надзора поступио супротно том закону или прописима донетим на основу тог закона. Утврђене су и административне санкције за лица која неовлашћено (без дозволе надзорног органа) пружају услуге повезане с дигиталном имовином. Такође, прописана су кривична дела у случају злоупотреба на тржишту дигиталне имовине.
Иако у нашој земљи употреба виртуелних валута још увек није широко распрострањена, постоји тенденција њихове све веће употребе на глобалном нивоу, због чега је Петом директивом ЕУ о спречавању прања новца и међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма утврђена обавеза лиценцирања или регистрације лица која пружају услуге повезане с виртуелном/дигиталном имовином. Стога се све више земаља, попут Француске или Немачке, међу којима је и Република Србија, одлучује на детаљно уређивање ове области и увођење виртуелних валута у легалне токове. Регулаторни приступ овој области је разнолик и још увек не постоји уједначен приступ на глобалном нивоу (осим што су утврђени међународни стандарди у области спречавања прања новца и финансирања тероризма и биће предмет евалуације међународних тела у тој области), али тенденција регулатора јесте увођење јасних и строгих регулаторних захтева, којима ће се обезбедити услови за стабилно и сигурно пословање с виртуелном имовином и спречавање њеног коришћења у криминалне сврхе.
Кабинет гувернера
