05.07.2021.
Pitanja : Da li su inostrani kartični sistemi Viza i Masterkard registrovani za platne operacije kod nas? Da li se nalaze pod kontrolom NBS? Može li NBS da utiče na visinu naknada koje naplaćuju za korišćenje kartica? Koliko su maksimalno dozvoljene nadoknade kod nas?
Odgovor : Internacionalni kartični sistemi poput sistema Viza, Masterkard ili Amerikan Ekspres nisu pokazali interesovanje da se registruju kao platni sistemi u Republici Srbiji, iako je Zakonom o platnim uslugama pružena mogućnost svim učesnicima na domaćem tržištu da pod jednakim uslovima svoje poslovanje registruju u skladu sa njegovim odredbama. Platne kartice iz navedenih sistema izdaju se i prihvataju preko domaćih poslovnih banaka, koje imaju zaključene sporazume neposredno sa internacionalnim kartičnim sistemima.
Samim tim što nisu registrovali svoje poslovanje u Republici Srbiji u svojstvu platnog sistema, Narodna banka Srbije ne može da vrši nadzor nad poslovanjem Viza i Masterkard sistema; jedini kartični sistem koji posluje na domaćem tržištu i nad kojim Narodna banka Srbije u ovom trenutku ima nadzorna ovlašćenja jeste nacionalni kartični sistem Dinakard. Imajući u vidu da pomenuti kartični sistemi posluju više decenija na našem tržištu i da odavno imaju veliko učešće, Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija platnim karticama Narodna banka Srbije je uvažila njihovu veličinu i značaj, ali i pokušala da zaštiti domaće korisnike i finansijski sistem od nepredviđenih i okolnosti na koje ne može da utiče kao supervizor i regulator, utvrđujući obavezu da svaki korisnik mora da ima makar jednu platnu karticu čije se domaće transakcije obrađuju u platnom sistemu zemlji, pri čemu ta obavezna kartica može biti i kartica internacionalnog kartičnog brenda koji registruje poslovanje u Republici Srbiji. Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija platnim karticama, ograničena je visina međubankarske naknade, odnosno naknade koju banka prihvatilac plaća banci izdavaocu za svaku transakciju plaćanja koju izvrši korisnik kartice. Maksimalni iznos ove naknade je 0,2% iznosa plaćene robe ukoliko je plaćanje izvršeno debitnom karticom, odnosno 0,3% za plaćanja kreditnom karticom, čime su ove naknade smanjene šestostruko u odnosu na period pre donošenja zakona. Naknade koje banke plaćaju kartičnim sistemima nisu regulisane zakonima, kao ni drugom regulativom, ni na našem kao ni na drugim tržištima u svetu. Te naknade, zbog visokih troškova koje banke plaćaju internacionalnim kartičnim sistemima za svaku transakciju realizovanu njihovom karticom u našoj zemlji, predstavljaju najveći trošak banaka u poslovanju platnim karticama. Jedan od osnovnih ciljeva nacionalnih kartičnih sistema jeste da bankama ponude pouzdan, efikasan i ekonomski najisplativiji kartični proizvod i shodno tome su naknade ka nacionalnom sistemu Dinakard mnogostruko niže od istih naknada internacionalnih kartičnih sistema, tako da na prosečnoj transakciji banke plaćaju internacionalnim kartičnim sistemima i četiri do šest puta veći iznos za realizaciju transakcije. Fiksne godišnje i kvartalne naknade su i do dvadeset puta veće ka internacionalnim kartičnim sistemima. Značajno je napomenuti da se sa svakom transakcijom realizovanom u zemlji internacionalnom karticom koju je izdala domaća banka, van zemlje odlivaju sredstva koja su mnogostruko veća od iznosa koji bi banke platile da je plaćanje izvršeno Dinakard karticom, a uz to trošak banaka po osnovu Dina kartice je isključivo prihod budžeta Republike Srbije. Upravo iz tog razloga, na velikim, razvijenim i bogatim tržištima evropskih zemalja kao što su Nemačka, Francuska, Danska, Norveška, kao i mnogim drugim, građani dominantno decenijama plaćanja obavljaju karticama nacionalnog brenda, a mnoge zemlje su iz istih - troškovnih razloga i razloga nezavisnosti domaćeg finansijskog sistema uvele tokom poslednjih godina svoje nacionalne platne kartice. Kao što je navedeno, maksimalna visina međubankarskih naknada je zakonom regulisana i iznosi 0,2% za debitne i 0,3% za kreditne kartice. S druge strane, iako trgovačka naknada nije regulisana zakonom, značajno je snižena od 2018. godine kada je kartičnim sistemima ograničena međubankarska naknada. Prosečna trgovačka naknada na tržištu je oko 1%, a dvostruko je, efektima navedenog zakona, umanjena u prethodnom periodu sa preko 2%. Međutim, kako smo već pomenuli značajan deo trgovačke naknade čine troškovi kartičnih sistema, na koje regulator ne može da utiče, a takvu trgovačku naknadu koju trgovac plati banci on nadoknađuje kroz cene proizvoda i usluga koje plaćaju svi kupci – i oni koji plaćaju platnim karticama i oni koji plaćaju drugim instrumentima plaćanja. Visoke troškove koje banke plaćaju kartičnim sistemima banke nadoknađuju ne samo kroz naknade koje naplate trgovcima već i kroz naknade koje naplate korisnicima bankarskih usluga kao što su održavanje računa, elektronsko i mobilno bankarstvo i drugo, s obzirom na to da se pomenuti trošak ne može naplatiti od korisnika kartice prilikom kupovine proizvoda tom karticom onda se on naplaćuje kroz druge vrste bankarskih usluga. Zbog svega navedenog, odnosno troškova o kojima govorimo, Narodna banke Srbije ulaže poslednjih godina velike napore da što više unapredi nacionalni kartični sistem i da poveća i njegovu upotrebu (kao i upotrebu instant plaćanja kao troškovno povoljnije alternative kartičnim plaćanjima), kako bi naši građani što više, pre svega kod svakodnevnih kupovina u zemlji koje čine 97% kartičnih plaćanja, koristili nacionalnu platnu karticu.
Kabinet guvernera
