05.07.2021.
Питања : Да ли су инострани картични системи Виза и Мастеркард регистровани за платне операције код нас? Да ли се налазе под контролом НБС? Може ли НБС да утиче на висину накнада које наплаћују за коришћење картица? Колико су максимално дозвољене надокнаде код нас?
Одговор : Интернационални картични системи попут система Виза, Мастеркард или Американ Експрес нису показали интересовање да се региструју као платни системи у Републици Србији, иако је Законом о платним услугама пружена могућност свим учесницима на домаћем тржишту да под једнаким условима своје пословање региструју у складу са његовим одредбама. Платне картице из наведених система издају се и прихватају преко домаћих пословних банака, које имају закључене споразуме непосредно са интернационалним картичним системима.
Самим тим што нису регистровали своје пословање у Републици Србији у својству платног система, Народна банка Србије не може да врши надзор над пословањем Виза и Мастеркард система; једини картични систем који послује на домаћем тржишту и над којим Народна банка Србије у овом тренутку има надзорна овлашћења јесте национални картични систем Динакард. Имајући у виду да поменути картични системи послују више деценија на нашем тржишту и да одавно имају велико учешће, Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција платним картицама Народна банка Србије је уважила њихову величину и значај, али и покушала да заштити домаће кориснике и финансијски систем од непредвиђених и околности на које не може да утиче као супервизор и регулатор, утврђујући обавезу да сваки корисник мора да има макар једну платну картицу чије се домаће трансакције обрађују у платном систему земљи, при чему та обавезна картица може бити и картица интернационалног картичног бренда који региструје пословање у Републици Србији. Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција платним картицама, ограничена је висина међубанкарске накнаде, односно накнаде коју банка прихватилац плаћа банци издаваоцу за сваку трансакцију плаћања коју изврши корисник картице. Максимални износ ове накнаде је 0,2% износа плаћене робе уколико је плаћање извршено дебитном картицом, односно 0,3% за плаћања кредитном картицом, чиме су ове накнаде смањене шестоструко у односу на период пре доношења закона. Накнаде које банке плаћају картичним системима нису регулисане законима, као ни другом регулативом, ни на нашем као ни на другим тржиштима у свету. Те накнаде, због високих трошкова које банке плаћају интернационалним картичним системима за сваку трансакцију реализовану њиховом картицом у нашој земљи, представљају највећи трошак банака у пословању платним картицама. Један од основних циљева националних картичних система јесте да банкама понуде поуздан, ефикасан и економски најисплативији картични производ и сходно томе су накнаде ка националном систему Динакард многоструко ниже од истих накнада интернационалних картичних система, тако да на просечној трансакцији банке плаћају интернационалним картичним системима и четири до шест пута већи износ за реализацију трансакције. Фиксне годишње и кварталне накнаде су и до двадесет пута веће ка интернационалним картичним системима. Значајно је напоменути да се са сваком трансакцијом реализованом у земљи интернационалном картицом коју је издала домаћа банка, ван земље одливају средства која су многоструко већа од износа који би банке платиле да је плаћање извршено Динакард картицом, а уз то трошак банака по основу Дина картице је искључиво приход буџета Републике Србије. Управо из тог разлога, на великим, развијеним и богатим тржиштима европских земаља као што су Немачка, Француска, Данска, Норвешка, као и многим другим, грађани доминантно деценијама плаћања обављају картицама националног бренда, а многе земље су из истих - трошковних разлога и разлога независности домаћег финансијског система увеле током последњих година своје националне платне картице. Као што је наведено, максимална висина међубанкарских накнада је законом регулисана и износи 0,2% за дебитне и 0,3% за кредитне картице. С друге стране, иако трговачка накнада није регулисана законом, значајно је снижена од 2018. године када је картичним системима ограничена међубанкарска накнада. Просечна трговачка накнада на тржишту је око 1%, а двоструко је, ефектима наведеног закона, умањена у претходном периоду са преко 2%. Међутим, како смо већ поменули значајан део трговачке накнаде чине трошкови картичних система, на које регулатор не може да утиче, а такву трговачку накнаду коју трговац плати банци он надокнађује кроз цене производа и услуга које плаћају сви купци – и они који плаћају платним картицама и они који плаћају другим инструментима плаћања. Високе трошкове које банке плаћају картичним системима банке надокнађују не само кроз накнаде које наплате трговцима већ и кроз накнаде које наплате корисницима банкарских услуга као што су одржавање рачуна, електронско и мобилно банкарство и друго, с обзиром на то да се поменути трошак не може наплатити од корисника картице приликом куповине производа том картицом онда се он наплаћује кроз друге врсте банкарских услуга. Због свега наведеног, односно трошкова о којима говоримо, Народна банке Србије улаже последњих година велике напоре да што више унапреди национални картични систем и да повећа и његову употребу (као и употребу инстант плаћања као трошковно повољније алтернативе картичним плаћањима), како би наши грађани што више, пре свега код свакодневних куповина у земљи које чине 97% картичних плаћања, користили националну платну картицу.
Кабинет гувернера
