16.08.2021.
Pitanje: Ima li novih informacija o spajanjima i preuzimanjima banaka? Da li je AIK banka a.d. Beograd poslala zahtev za preuzimanje Sberbank Srbija a.d. Beograd i Raiffeisen banka ad Beograd za Crédit Agricole banku Srbija a.d. Novi Sad?
Odgovor: Svaka promena vlasništva u banci sa sedištem u Republici Srbiji koja bi omogućila potencijalnom sticaocu 5% glasačkih prava u toj banci ili više od toga podleže pribavljanju prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije, koja podrazumeva ocenu ispunjenosti svih uslova propisanih Zakonom o bankama i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. S tim u vezi, AIK banka a.d. Beograd nije podnela zahtev Narodnoj banci Srbije za preuzimanje Sberbank Srbija a.d. Beograd – nijedno lice (fizičko i pravno) nije tražilo od Narodne banke Srbije saglasnost za sticanje vlasništva koje bi mu omogućilo 5% glasačkih prava u ovoj banci ili više od toga. Raiffeisen banka ad Beograd je obavestila Narodnu banku Srbije da je potpisala ugovor o akviziciji 100% akcija Crédit Agricole banke Srbija a.d. Novi Sad, s tim da Narodnoj banci Srbije do danas nije podnet zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva koje bi Raiffeisen banci ad Beograd omogućilo 5% glasačkih prava ili više od toga u Crédit Agricole banci Srbija a.d. Novi Sad.
Pitanje: Kada će se te banke spojiti i da li one rade odvojeno dok god se ne završi spajanje?
Odgovor: Što se tiče pitanja o spajanju banaka, kada i da li će se banke kod kojih se menja vlasnička struktura spojiti – pitanje je akcionara, odnosno vlasnike banke koja stiče vlasništvo u drugoj banci. Prethodna saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje vlasništva u banci samo je preduslov za sticanje vlasništva, odnosno za realizaciju prenosa akcija banke sa aktuelnog vlasnika na potencijalnog sticaoca i njihov upis kod nadležnih državnih organa Republike Srbije. Naime, banka koja namerava da stekne vlasništvo u drugoj banci dužna je da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za dobijanje prethodne saglasnosti za ovo sticanje, a nakon dobijanja saglasnosti (ako su ispunjeni svi propisani uslovi) i registracije promene vlasništva kod nadležnih organa može da podnese zahtev Narodnoj banci Srbije za dobijanje saglasnosti za pripajanje banke u kojoj je stekla vlasništvo. Po zahtevu banke za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva u banci, Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 60 dana od dana prijema uredne dokumentacije, a po zahtevu za davanje saglasnosti za pripajanje jedne banke drugoj Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 90 dana od dana prijema uredne dokumentacije.
Dok traje postupak pripajanja kod Narodne banke Srbije i nakon dobijanja saglasnosti na statusne promene, banke posluju kao odvojena pravna lica i na taj način istupaju prema svim klijentima, sve do trenutka upisa statusne promene pripajanja kod Agencije za privredne registre, nakon čega će banka koja se pripaja drugoj banci biti brisana iz registra ove agencije, a banka koja je sebi pripojila drugu banku postaće pravni sledbenik svih prava i obaveza pripojene banke. Banke su dužne da blagovremeno, na jasan i transparentan način obaveštavaju klijente o tekućim i planiranim promenama u svojoj vlasničkoj strukturi.
Pitanje: Kako komentarišete spajanje banaka i smanjivanje bankarskog tržišta – šta ona znače i kako se to odražava na klijente?
Odgovor: Postupak konsolidacije bankarskog tržišta proces je koji se odvija po tržišnim principima između zainteresovanih aktera. Budući da smanjivanje u navedenom smislu podrazumeva sprovođenje statusnih promena banaka – pripajanja, ukazujemo na to da Narodna banka Srbije u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima nadzire takve promene, i to rešavajući zahtev banke za davanje saglasnosti za pripajanje, što je regulisano Zakonom o bankama i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije. Navedena statusna promena je dozvoljena pod propisanim uslovima, koji se, između ostalog, odnose na njenu ekonomsku opravdanost, kao i pod uslovom da ona ne može imati negativne posledice na stanje na finansijskom tržištu. Što se tiče klijenata banaka koje učestvuju u statusnoj promeni, njihov položaj neće biti doveden u pitanje, budući da sva prava i obaveze iz zaključenih ugovora ostaju nepromenjeni – oni se nastavljaju pod istim uslovima s bankom koja je pravni sledbenik.
Pitanje: Kada će se znati da li su zakonite takse banaka za neosnovane žalbe?
Odgovor: U skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banka ne može korisniku finansijskih usluga (fizičkom licu, preduzetniku i poljoprivredniku) da naplati naknadu niti bilo koje druge troškove za postupanje po prigovoru. Ipak, treba voditi računa o tome da li je konkretno obraćanje korisnika prigovor ili se radi o nekom zahtevu korisnika prema banci, da, na primer, u njegovom interesu preduzme određene mere, na primer kada korisnik nezadovoljan isporučenom robom koju je platio upotrebom platne kartice na internetu zahteva povraćaj novca od trgovca. Dakle, ako se u konkretnom slučaju može osporavati postupanje banke, onda banka ne može da naplaćuje naknadu za postupanje po tom prigovoru bez obzira na osnovanost, ali ako se zahteva određeno postupanje banke kako bi se, primera radi, sprečila ili umanjila šteta po korisnika usled njegove greške – to onda nije prigovor i banka ima pravo da za tu vrstu aktivnosti naplati odgovarajuću naknadu korisniku. Napominjemo i to da većina banaka koje imaju u svojim tarifama određene naknade za neosnovane reklamacije tvrdi (a neke su to i dokumentovale u kontrolnom postupku) da te naknade u praksi ne naplaćuju, posebno u situaciji kada se radi o prigovoru korisnika u smislu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kako je prethodno objašnjeno.
Kabinet guvernera
