16.08.2021.
Питање: Има ли нових информација о спајањима и преузимањима банака? Да ли је AIK banka a.d. Beograd послала захтев за преузимање Sberbank Srbija a.d. Beograd и Raiffeisen banka ad Beograd за Crédit Agricole banku Srbija a.d. Novi Sad?
Одговор: Свака промена власништва у банци са седиштем у Републици Србији која би омогућила потенцијалном стицаоцу 5% гласачких права у тој банци или више од тога подлеже прибављању претходне сагласности Народне банке Србије, која подразумева оцену испуњености свих услова прописаних Законом о банкама и подзаконским актима донетим на основу овог закона. С тим у вези, AIK banka a.d. Beograd није поднела захтев Народној банци Србије за преузимање Sberbank Srbija a.d. Beograd – ниједно лице (физичко и правно) није тражило од Народне банке Србије сагласност за стицање власништва које би му омогућило 5% гласачких права у овој банци или више од тога. Raiffeisen bankа ad Beograd је обавестила Народну банку Србије да је потписала уговор о аквизицији 100% акција Crédit Agricole banke Srbija a.d. Novi Sad, с тим да Народној банци Србије до данас није поднет захтев за давање претходне сагласности за стицање власништва које би Raiffeisen banci ad Beograd омогућило 5% гласачких права или више од тога у Crédit Agricole banci Srbija a.d. Novi Sad.
Питање: Када ће се те банке спојити и да ли оне раде одвојено док год се не заврши спајање?
Одговор: Што се тиче питања о спајању банака, када и да ли ће се банке код којих се мења власничка структура спојити – питање је акционара, односно власнике банке која стиче власништво у другој банци. Претходна сагласност Народне банке Србије за стицање власништва у банци само је предуслов за стицање власништва, односно за реализацију преноса акција банке са актуелног власника на потенцијалног стицаоца и њихов упис код надлежних државних органа Републике Србије. Наиме, банка која намерава да стекне власништво у другој банци дужна је да Народној банци Србије поднесе захтев за добијање претходне сагласности за ово стицање, а након добијања сагласности (ако су испуњени сви прописани услови) и регистрације промене власништва код надлежних органа може да поднесе захтев Народној банци Србије за добијање сагласности за припајање банке у којој је стекла власништво. По захтеву банке за давање претходне сагласности за стицање власништва у банци, Народна банка Србије одлучује у року од 60 дана од дана пријема уредне документације, а по захтеву за давање сагласности за припајање једне банке другој Народна банка Србије одлучује у року од 90 дана од дана пријема уредне документације.
Док траје поступак припајања код Народне банке Србије и након добијања сагласности на статусне промене, банке послују као одвојена правна лица и на тај начин иступају према свим клијентима, све до тренутка уписа статусне промене припајања код Агенције за привредне регистре, након чега ће банка која се припаја другој банци бити брисана из регистра ове агенције, а банка која је себи припојила другу банку постаће правни следбеник свих права и обавеза припојене банке. Банке су дужне да благовремено, на јасан и транспарентан начин обавештавају клијенте о текућим и планираним променама у својој власничкој структури.
Питање: Како коментаришете спајање банака и смањивање банкарског тржишта – шта она значе и како се то одражава на клијенте?
Одговор: Поступак консолидације банкарског тржишта процес је који се одвија по тржишним принципима између заинтересованих актера. Будући да смањивање у наведеном смислу подразумева спровођење статусних промена банака – припајања, указујемо на то да Народна банка Србије у складу са својим законским овлашћењима надзире такве промене, и то решавајући захтев банке за давање сагласности за припајање, што је регулисано Законом о банкама и подзаконским актима Народне банке Србије. Наведена статусна промена је дозвољена под прописаним условима, који се, између осталог, односе на њену економску оправданост, као и под условом да она не може имати негативне последице на стање на финансијском тржишту. Што се тиче клијената банака које учествују у статусној промени, њихов положај неће бити доведен у питање, будући да сва права и обавезе из закључених уговора остају непромењени – они се настављају под истим условима с банком која је правни следбеник.
Питање: Када ће се знати да ли су законите таксе банака за неосноване жалбе?
Одговор: У складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, банка не може кориснику финансијских услуга (физичком лицу, предузетнику и пољопривреднику) да наплати накнаду нити било које друге трошкове за поступање по приговору. Ипак, треба водити рачуна о томе да ли је конкретно обраћање корисника приговор или се ради о неком захтеву корисника према банци, да, на пример, у његовом интересу предузме одређене мере, на пример када корисник незадовољан испорученом робом коју је платио употребом платне картице на интернету захтева повраћај новца од трговца. Дакле, ако се у конкретном случају може оспоравати поступање банке, онда банка не може да наплаћује накнаду за поступање по том приговору без обзира на основаност, али ако се захтева одређено поступање банке како би се, примера ради, спречила или умањила штета по корисника услед његове грешке – то онда није приговор и банка има право да за ту врсту активности наплати одговарајућу накнаду кориснику. Напомињемо и то да већина банака које имају у својим тарифама одређене накнаде за неосноване рекламације тврди (а неке су то и документовале у контролном поступку) да те накнаде у пракси не наплаћују, посебно у ситуацији када се ради о приговору корисника у смислу Закона о заштити корисника финансијских услуга, како је претходно објашњено.
Кабинет гувернера
