26.12.2021.
Pitanja: Kakav je stav Narodne banke Srbije o grupnom finansiranju, s obzirom na to da u našoj zemlji ne postoje zakonske regulative za tu vrstu finansiranja? U svetu ono postoji već godinama, a kod nas je tek u začetku. Da li se razmatra da li je taj vid finansiranja legalan i koliko se razlikuje od finansiranja banaka?
Odgovor: U skladu s važećim propisima, u Republici Srbiji je u ovom trenutku omogućeno grupno finansiranje različitih inovativnih projekata, i to, primera radi, pojedinačnim ulaganjima većeg broja lica u hartije od vrednosti novoosnovane kompanije ili sticanjem njenih investicionih tokena po osnovu Zakona o digitalnoj imovini. Iako i sadašnji okvir pruža dovoljno mogućnosti za grupno finansiranje u skladu s najsavremenijom praksom i korišćenjem modernih tehnologija, dodatno unapređenje pravnog okvira postići će se i uređivanjem upravljanja specijalizovanom internet platformom putem koje bi se na siguran i nadziran način omogućilo spajanje interesa većeg broja ulagača i vlasnika projekata radi finansiranja njihovih poslovnih delatnosti ili aktivnosti.
Po ovom pitanju, ističemo da Narodna banka Srbije uveliko priprema nacrt zakona kojim će detaljno i sveobuhvatno biti uređeno grupno finansiranje projekata privrede (crowdfunding). Cilj je da se sistemskim rešenjem na jasan i pravno predvidljiv način uredi oblast grupnog finansiranja u našoj zemlji, i to pre svega ko i pod kojim uslovima tu uslugu može pružati, jer smo prepoznali da grupno finansiranje može znatno doprineti razvoju malih i srednjih preduzeća, naročito u prvim godinama njihovog poslovanja. S tim u vezi, u toku je izrada analize efekata odredaba budućeg zakona o grupnom finansiranju, ali i sagledavanje i razmatranje odnosa budućeg zakona o grupnom finansiranju sa odredbama drugih propisa u zemlji, kao što su Zakon o tržištu kapitala, Zakon o digitalnoj imovini, Zakon o platnim uslugama, Zakon o alternativnim investicionim fondovima, Zakon o deviznom poslovanju i dr. Pri tome, posebno se vodi računa i o pravnoj i finansijskoj zaštiti korisnika ovog vida finansiranja, kao i o modelu koji podrazumeva ulaganje nerezidenata u domaće tržište i platnih transakcija koje će se vršiti po tom osnovu, uz uzimanje u obzir sistemskih rešenja iz propisa kojima se uređuju devizni poslovi. Izrada konačne verzije nacrta ovog zakona i njeno stavljanje na javnu raspravu planirano je u toku 2022. godine. Napominjemo da ćemo donošenjem ovog zakona i konsultacijama sa zainteresovanim stranama stvoriti još bolje uslove za početno finansiranje startapova, a to bi trebalo da doprinese razvoju njihovih novih projekata i poslovnih modela. Ovo je posebno važno ako se ima u vidu da, zbog inovativnosti i usled toga rizičnosti određenih poslovnih modela, za njih postoji ograničeni pristup tradicionalnim izvorima finansiranja, primera radi kreditima poslovnih banaka. Glavne razlike između dva vida finansiranja su u tome što finansiranje projekata putem banke, pre svega zbog njihove rizičnosti, nije ni moguće, dok u slučaju grupnog finansiranja jeste, kao i to što kod grupnog finansiranja ulaže veći broj međusobno nezavisnih lica, za razliku od kreditiranja putem banaka, gde u praksi najčešće postoji samo jedan ulagač – banka.
Ukazujemo i na to da je s donošenjem Zakona o digitalnoj imovini, koji je počeo da se primenjuje u junu ove godine, kao što smo prethodno rekli, uređen jedan aspekt grupnog finansiranja – mogućnost izdavanja investicionih (digitalnih) tokena, na osnovu kojeg će inovativne kompanije koje su okrenute poslovanju preko interneta lakše moći da prikupljaju sredstva za svoje poslovanje i projekte, na osnovu belog papira koji će odobravati Komisija za hartije od vrednosti. Investicioni tokeni su u praksi zasnovani na realnim projektima i predstavljaju vrstu digitalne imovine koja se izdaje radi prikupljanja sredstava kojima će se finansirati određeni projekat, a koja investitoru daje određeno pravo u odnosu na taj projekat (npr. učešće u dobiti, i to najčešće u vidu prava na proizvode ili usluge budućeg projekta). Izdavanje investicionih tokena obično prati beli papir izdavaoca, koji odgovara prospektu kod izdavanja finansijskih instrumenata u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, s tim što se beli papir izdaje i objavljuje jednostavnijom procedurom nego prospekt, što izdavanje investicionih tokena čini primamljivijim vidom finansiranja, posebno kod inovativnih startapova i malih i srednjih pravnih lica.
Kabinet guvernera
