26.12.2021.
Питања: Какав је став Народне банке Србије о групном финансирању, с обзиром на то да у нашој земљи не постоје законске регулативе за ту врсту финансирања? У свету оно постоји већ годинама, а код нас је тек у зачетку. Да ли се разматра да ли је тај вид финансирања легалан и колико се разликује од финансирања банака?
Одговор: У складу с важећим прописима, у Републици Србији је у овом тренутку омогућено групно финансирање различитих иновативних пројеката, и то, примера ради, појединачним улагањима већег броја лица у хартије од вредности новоосноване компаније или стицањем њених инвестиционих токена по основу Закона о дигиталној имовини. Иако и садашњи оквир пружа довољно могућности за групно финансирање у складу с најсавременијом праксом и коришћењем модерних технологија, додатно унапређење правног оквира постићи ће се и уређивањем управљања специјализованом интернет платформом путем које би се на сигуран и надзиран начин омогућило спајање интереса већег броја улагача и власника пројеката ради финансирања њихових пословних делатности или активности.
По овом питању, истичемо да Народна банка Србије увелико припрема нацрт закона којим ће детаљно и свеобухватно бити уређено групно финансирање пројеката привреде (crowdfunding). Циљ је да се системским решењем на јасан и правно предвидљив начин уреди област групног финансирања у нашој земљи, и то пре свега ко и под којим условима ту услугу може пружати, јер смо препознали да групно финансирање може знатно допринети развоју малих и средњих предузећа, нарочито у првим годинама њиховог пословања. С тим у вези, у току је израда анализе ефеката одредаба будућег закона о групном финансирању, али и сагледавање и разматрање односа будућег закона о групном финансирању са одредбама других прописа у земљи, као што су Закон о тржишту капитала, Закон о дигиталној имовини, Закон о платним услугама, Закон о алтернативним инвестиционим фондовима, Закон о девизном пословању и др. При томе, посебно се води рачуна и о правној и финансијској заштити корисника овог вида финансирања, као и о моделу који подразумева улагање нерезидената у домаће тржиште и платних трансакција које ће се вршити по том основу, уз узимање у обзир системских решења из прописа којима се уређују девизни послови. Израда коначне верзије нацрта овог закона и њено стављање на јавну расправу планирано је у току 2022. године. Напомињемо да ћемо доношењем овог закона и консултацијама са заинтересованим странама створити још боље услове за почетно финансирање стартапова, а то би требало да допринесе развоју њихових нових пројеката и пословних модела. Ово је посебно важно ако се има у виду да, због иновативности и услед тога ризичности одређених пословних модела, за њих постоји ограничени приступ традиционалним изворима финансирања, примера ради кредитима пословних банака. Главне разлике између два вида финансирања су у томе што финансирање пројеката путем банке, пре свега због њихове ризичности, није ни могуће, док у случају групног финансирања јесте, као и то што код групног финансирања улаже већи број међусобно независних лица, за разлику од кредитирања путем банака, где у пракси најчешће постоји само један улагач – банка.
Указујемо и на то да је с доношењем Закона о дигиталној имовини, који је почео да се примењује у јуну ове године, као што смо претходно рекли, уређен један аспект групног финансирања – могућност издавања инвестиционих (дигиталних) токена, на основу којег ће иновативне компаније које су окренуте пословању преко интернета лакше моћи да прикупљају средства за своје пословање и пројекте, на основу белог папира који ће одобравати Комисија за хартије од вредности. Инвестициони токени су у пракси засновани на реалним пројектима и представљају врсту дигиталне имовине која се издаје ради прикупљања средстава којима ће се финансирати одређени пројекат, а која инвеститору даје одређено право у односу на тај пројекат (нпр. учешће у добити, и то најчешће у виду права на производе или услуге будућег пројекта). Издавање инвестиционих токена обично прати бели папир издаваоца, који одговара проспекту код издавања финансијских инструмената у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, с тим што се бели папир издаје и објављује једноставнијом процедуром него проспект, што издавање инвестиционих токена чини примамљивијим видом финансирања, посебно код иновативних стартапова и малих и средњих правних лица.
Кабинет гувернера
