07.03.2022.

Govor guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković na 29. Kopaonik biznis forumu

„Srbija ima svoj specifičan put, Narodna banka Srbije ima svoj specifičan način, a ja, znate me već, imam specifičan stil kojim se obraćam svima vama.” Ponoviću reči gospođe iz Masterkarda, koja me je inspirisala na ovaj kratak uvod, pre onoga što sam pripremila da govorim, koja kaže – cilj je da budemo uspešni i da činimo dobro. Zar ima lepšeg cilja? Mi se u Srbiji trudimo da budemo uspešni i da činimo dobro i da te reči dokazujemo i delima. Kako? Narodna banka Srbije radi tako da pomogne Ministarstvu finansija, Vladi Republike Srbije, da napuni budžet, pa da onda iz tog budžeta finansira i zdravlje i znanje i obrazovanje i sve ostalo. Jer niko ne ume bolje od onih kojima narod da mandat da to urade, a što je Vlada Republike Srbije dokazala u kriznim vremenima.

Želim da se obratim i mom dugogodišnjem prijatelju, saradniku, gospodinu Vlahoviću… Znate, Dinakard Narodne banke Srbije ne sponzoriše, za razliku od Masterkarda, ali je jeftiniji od svih. Svi koji koriste Dinakard to znaju. Dinakard se voli kao svoja otadžbina. Zato, iduće godine, negde, neki mali znak Dinakarda, pored Masterkarda, jer svi želimo da budemo na vrhu, a ja mislim da mi u Srbiji to zaslužujemo, samopoštovanjem i poštovanjem drugih.

Mnogo mi je drago što smo danas svi zajedno i da mogu da vam se obratim na taj svoj uobičajeni, specifičan način. Poštovani prijatelji, predstavnici diplomatskog kora, dragi ekonomisti, kolege, poštovani domaćini, gospodine Vlahoviću i gospodine Kostiću, sve vas pozdravljam najsrdačnije i onako kako ja to jedino umem, iskreno. Moram da počnem rečima koje važe za sve delatnosti, za sam život. „Kad rat počne, prva žrtva je istina.” Nemojte da dozvolimo da kad izborne aktivnosti počnu, opet prva žrtva bude istina. Ne postoje bezazlene laži. Ali postoje preskupe laži. U te preskupe laži uvek spadaju neosnovano širenje panike i straha. I mislim da ne treba da dozvolimo da se cena tog neosnovanog širenja panike i straha nastavi i da prođe nekažnjeno. Odgovorni moraju da budu prozvani, jer stid nije dovoljan.

Pre nego što krenem na konkretne podatke, ja ću reći jednu osnovnu poruku koju živim i koju želim da podelim s vama. Najveći greh dvadesetog veka je izgubljen osećaj za greh (The greatest sin of the 20 th century is the lost sense of sin). Imajmo to svi na umu. Niko nema prava da političke poene prikuplja širenjem lažnih vesti, pogotovo ne na uštrb stabilnosti kojoj nije lično doprineo.

I bez naše Isidore Sekulić nijedan forum ne može da prođe i moram da je citiram: „Život je kratak, ali trag koji ostavljamo ostaje dugo iza nas.” Kakav trag ostavljamo, to zavisi isključivo od svakoga od nas…

(slajd 2) Danas ću, kada sumiramo kako se Srbija bori s pandemijom i razmatramo politike za budućnost Srbije do 2030. godine, govoriti o:

• rezultatima tokom dve godine pandemije,
• pokazanoj otpornosti bankarskog sektora,
• faktorima inflacije i odgovoru monetarne politike,
• kursu dinara i izvozu,
• i, na kraju, o tome šta očekujemo u narednom periodu.

To je pet povezanih celina.

(slajd 3) Vi ste, gospodine Vlahoviću, najavili da ćete govoriti o ključnim kretanjima između dva biznis foruma, a ja ću na početku izdvojiti nekoliko rezultata tokom dve godine pandemije. Zbog čega počinjem tako? Zato što jedino rezultati potvrđuju ili osporavaju ispravnost odluka koje donosimo. Rezultati su i jedina osnova za sud o tome kako je ko radio i najbolji pokazatelj kako će ko raditi u budućnosti. Ovde je pravi momenat da citiram predsednika Vučića, koji je rekao da „nijedan naš ostvareni san nije slučajnost ili sreća, već uvek posledica zajedničkog truda, rada i borbe, vere u to da Srbija može i treba da bude prva”. Dela govore, ona su jedino merilo nečijeg delovanja. Krenuću redom.

• Prosečna inflacija tokom dve godine pandemije iznosi 2,8%, a prosečna bazna inflacija 1,9%.
• S kumulativnim realnim rastom bruto domaćeg proizvoda od 6,4% tokom dve godine pandemije Srbija je u vrhu Evrope.
• Uz to, na pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda vratili smo se nakon svega tri tromesečja, dok je, podsećanja radi, nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine.
• (slajd 4) I prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100 hiljada ljudi veći u odnosu na 2019. godinu. Najveći rast zaposlenosti je u sektorima koji su nam najznačajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije, prvenstveno u prerađivačkoj industriji. A o kakvom rezultatu je reč, govori i podatak da je nakon krize iz 2008. godine, tokom četiri godine izgubljeno preko 600 hiljada radnih mesta na formalnom i na neformalnom segmentu tržišta rada. Zbog toga ću ponoviti – uprkos pandemiji, prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100 hiljada ljudi veći u odnosu na 2019. godinu.
• Na najvišem nivou su i prosečne neto zarade, koje su u privatnom sektoru povećane za 19,2% tokom 2020. i 2021. godine.
• Dalje, i izvoz robe i usluga od 28,6 milijardi evra u 2021. godini je rekordan i za 5,2 milijarde evra, odnosno za 22%, viši je nego u odličnoj pretkriznoj 2019. godini. Pre deset godina izvozili smo robu i usluge u vrednosti od 11,5 milijardi evra, a danas izvozimo za 17,1 milijardu evra više. Takva razlika ekvivalentna je prosečnom godišnjem rastu izvoza robe i usluga po stopi od blizu 11% tokom devet godina.
• Takođe, uprkos pandemiji, imali smo i priliv stranih direktnih investicija od 6,9 milijardi evra, uz njihov rekordan priliv od 3,9 milijardi evra u 2021. To pokazuje da u periodu pandemije virusa korona ne samo da nijedan investitor nije odustao od planiranog ulaganja već je započeta i realizacija novih značajnih projekata.

To su samo neki od rezultata dobrih politika koje smo donosili i sprovodili. Jer, ovi i ovakvi rezultati nisu došli sami od sebe. Omogućeni su paketima mera vrednosti od oko 17% bruto domaćeg proizvoda, a podrška se nastavlja i ove godine.

Ovakav obim reakcije bio je moguć zahvaljujući reformama koje smo sproveli i adekvatnim politikama koje smo vodili, čime su kreirane neophodne makroekonomske osnove u periodu pre pandemije. I sačuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, uz promene tek na drugoj decimali, značajno je doprinela ukupnom rezultatu.

Istovremeno, sačuvane i za 3,1 milijardu evra uvećane devizne rezerve bile su i ostaju jedan od stubova stabilnosti za naredni period.

Rezerve zlata, koje su na rekordnom nivou, s preko 2 milijarde evra u našem trezoru, što je preko tri puta veća vrednost u odnosu na 2012. godinu, pokazatelj su našeg proaktivnog delovanja i ulaganja u budućnost.

I obezbeđeni još povoljniji uslovi finansiranja povećali su raspoloživi dohodak i prostor za investicije i potrošnju.

Rezultata je još mnogo i, ponoviću, brojne su politike kojima su podržani. Verujem da ćete o njima objektivno govoriti tokom ovog foruma, jer nema pogleda u budućnost bez osvrta na prethodno urađeno.

(slajd 5) Druga tema o kojoj ću govoriti jeste pokazana veća otpornost bankarskog sektora tokom pandemije. U ovu krizu ušli smo s bankarskim sektorom čiji su pokazatelji drastično bolji u odnosu na krizu iz 2008. i 2009. godine i period do 2012. godine.

Prvo, uspešno rešavanje nasleđa problematičnih kredita omogućilo je da banke u Srbiji ovu krizu dočekaju s bilansima koji su gotovo očišćeni od problematičnih kredita i uz unapređenu praksu sprečavanja nastajanja novih problematičnih kredita.

Tokom ove krize kvalitet aktive bankarskog sektora je očuvan, uz učešće problematičnih kredita koje je ispod 3,5%, što je niže od njihovog nivoa pre pandemije.

Drugo, rast stepena dinarizacije kredita od 20 procentnih poena, na 55%, smanjuje valutni rizik i njegovo eventualno prelivanje na kreditni rizik.

Treće, depozitna baza je značajno povećana. Konkretno, dinarska štednja građana, s nivoom od oko 105 milijardi dinara, danas je preko šest puta veća u odnosu na 2012. godinu. Devizna štednja je povećana na oko 13 milijardi evra, što je rast od blizu 60%. Dinarski depoziti privrede su tri i po puta veći, a devizni depoziti privrede su dva i po puta veći na kraju 2021. godine u odnosu na njihov nivo s kraja 2012. godine. Ovako snažan rast štednje građana i depozita privrede rezultat je privrednog rasta i popravljanja tržišta rada, a istovremeno je i pokazatelj poverenja u naš finansijski sektor.

Sve zajedno omogućilo je i da krediti budu jedan od četiri ključna izvora sredstava za finansiranje novih investicija.

A da se ništa samo ne održava, potvrđuju i dešavanju u vezi sa Sberbankom u Srbiji i Sbrebank grupom. Dok su drugi oklevali i dozvoljavali da neizvesnost oko sudbine te bankarske grupacije podgreva strah za sigurnost štednih uloga i depozita, Narodna banka Srbije je prva u regionu reagovala spremno i odgovorno s jednim ciljem – da sačuvamo poverenje u bankarski sistem, da sačuvamo finansijsku stabilnost i da zaštitimo interese građana, privrede i vlasnika. U najkraćem roku sproveli smo sve potrebne i zakonom propisane aktivnosti, nakon čega je Sberbanka Srbija postala deo jake domaće bankarske grupe. Od prvog marta domaća AIK banka vlasnik je Sberbanke u Srbiji. Time je jedna stabilna i kvalitetna banka, sa 1,5 milijardi evra bilansne aktive, 180 hiljada klijenata i 4% tržišnog učešća, nastavila uspešno da posluje. Dešavanja sa Sbrebank grupom u regionu više nisu relevantna za naše tržište, a mi ćemo uvek delovati tako da bez odlaganja štitimo interese naših građana.

(slajd 6) Treća tema o kojoj ću danas govoriti jesu faktori inflacije i objektivnost interpretiranja podataka. Prvo bih se nakratko osvrnula na izjave pojedinaca koji su svojevremeno govorili da je niska inflacija koja je u Srbiji obezbeđena od 2013. godine isključivo rezultat niske inflacije iz okruženja. Da li je zaista tako? Ako se zađe u istorijsku analizu kretanja inflacije, a čini se da je to jedino opravdano, činjenice su nepobitne: u periodu od 2008. do 2012. prosečna inflacija u Srbiji iznosila je 9%, a u zoni evra 2,1%. Pored visoke inflacije, privreda, građani i država su se tada, dakle u periodu od 2008. do 2012. godine, zaduživali po visokim kamatnim stopama, a dinarske rate devizno indeksiranih kredita uvećavane su i po osnovu deprecijacije dinara. Zatim smo inflaciju do kraja 2013. godine spustili na nivo od oko 2%, nakon čega je inflacija u Srbiji u proseku iznosila 2,2%, a u zoni evra 1%.

(slajd 7) Pored neumoljivih statističkih podataka, ocenili smo i u kojoj meri su u prethodnih petnaest godina globalni i domaći faktori opredelili dinamiku inflacije u Srbiji, kao i koji su faktori u kom periodu preovladavali. Rezultati analiza upućuju na očigledan zaključak da je do kraja 2012. godine inflacija u Srbiji bila znatno viša i volatilnija nego što je to bio slučaj s većinom ostalih zemalja iz našeg uzorka, dok se od kraja 2013. godine inflacija u Srbiji i zoni evra kreće na sličnim nivoima. Dalje, u periodu pre 2013. godine nominalna deprecijacija dinara prema evru dodatno je pojačavala efekat viših uvoznih cena po osnovu rasta svetskih cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, a delom ih je pojačavala i neadekvatna struktura domaće tražnje. Podsećanja radi, dve trećine uvozne inflacije u periodu od 2010. do 2012. bilo je posledica deprecijacije dinara prema evru, a samo jedna trećina dugovala se samom rastu cena u međunarodnom okruženju.

U periodu od 2014. godine obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa i usidravanje inflacionih očekivanja, uz globalne faktore, opredelili su da međugodišnja inflacija u proseku iznosi 2,2%.

Rezultati analiza potvrđuju i da je rast inflacije od početka 2021. godine vođen globalnim faktorima, koji su uticali na znatan rast troškovnih pritisaka i više proizvođačke cene. Suočeni smo i s produženim trajanjem problema u globalnim lancima snabdevanja, što je dovelo do dodatnog dispariteta ponude i tražnje i dodatnih inflatornih pritisaka na globalnom nivou.

U takvim uslovima, Narodna banka Srbije je u oktobru prošle godine započela s postepenim smanjenjem stepena ekspanzivnosti monetarne politike, koristeći na pravi način fleksibilnost domaćeg monetarnog okvira, koju smo kreirali još krajem 2012. godine. To nam omogućava da bez promena osnovnih kamatnih stopa prilagodimo monetarne uslove. Konkretno:

• Postepeno povećavamo prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na repo aukcijama putem kojih povlačimo viškove likvidnosti iz bankarskog sistema. Od oktobra smo je povećali za 75 baznih poena.
• Prestali smo da obezbeđuje dinarsku likvidnost putem aukcija repo kupovine po povoljnim uslovima, što je bila pandemijska mera.
• Istovremeno, povećali smo obim i procenat viškova dinarske likvidnosti koji povlačimo od banaka na nedeljnom nivou putem repo aukcija, sa oko 30% na preko 80%.

Time postepeno smanjujemo stepen ekspanzivnosti monetarne politike, što je u skladu s projektovanim kretanjima za naredni period.

S obzirom na to da je rast globalnih cena naročito izražen kod energenata i hrane, što se preliva na sva tržišta bez izuzetka, i da, pored cene nafte, visok rast na međunarodnim berzama beleže i cene gasa i električne energije, u Srbiji je doneto i više mera:

• Prvo, mudrom, odgovornom i proaktivnom politikom predsednik Republike je obezbedio da Srbija plaća jednu od najnižih cena gasa tokom ove energetske krize.
• Drugo, privremeno su ograničene cene osnovnih životnih namirnica i država je u više navrata intervenisala iz svojih robnih rezervi kako bi tržište snabdela jeftinijim proizvodima.
• Treće, Vlada Republike Srbije je odustala od redovnog januarskog povećanja akciza na derivate nafte, čime je sprečen dalji rast cena goriva po ovom osnovu.
• Četvrto, privremeno su ograničene i cene naftnih derivata i gasa.
• Na sve to, izvršene su i značajne jednokratne uplate penzionerima i mladima.
• U ovom kontekstu želim da istaknem i nekoliko pokazatelja popravljanja na tržištu rada tokom pet godina:
  • Minimalna cena rada od 2016. godine raste po godišnjoj stopi od oko 9% i njen nominalni rast u tom periodu iznosi 67%, a realni preko 50%.
  • Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom povećana je sa 66,5% na 84,8%, a minimalne potrošačke korpe sa 60,0% na 80,7%.
  • Formalna zaposlenost u privatnom sektoru povećana je za 284 hiljade ljudi, odnosno za 20,5%.

Sve zajedno jeste pokazatelj rasta životnog standarda građana, što jeste u srcu svih politika koje se vode tokom prethodnih deset godina, i ostaje prioritet i za naredne godine.

U međuvremenu, u prethodnih desetak dana na globalnom tržištu su se desili i dodatni poremećaji. Zbog aktuelne situacije u svetu, uključujući i kretanja na tržištu energenata i hrane, pripremili smo sveobuhvatan program za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave na strani ponude, kao i cenovnih efekata. Predsednik Vučić je izneo detalje programa koji se već sprovodi, kao i to da su planski obezbeđene i energetske i robne rezerve, što je deo našeg odgovora na aktuelna globalna dešavanja i poremećaje na svetskom tržištu. Ponoviću, jer smatram da je važno, da su u Srbiji na vreme kreirane rezerve svega – energetske i robne rezerve, kao i devizne rezerve i efektivni strani novac.

(slajd 8) Četvrta tema o kojoj ću govoriti u vezi je s kursom dinara i konkurentnošću naše privrede i ponoviću činjenice koje sam često iznosila.

• Prvo, konkurentnost domaće privrede na dug rok podižu povoljni uslovi poslovanja, a ne cenovni faktori.
• Drugo, ako bi slabljenje dinara i pomoglo konkurentnosti domaće privrede, to bi bilo isključivo u kratkom roku. U srednjem roku preovladali bi negativni efekti slabljena dinara na:
  • trajniji rast inflacije;
  • pad poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja;
  • rast rata građana i privrede zaduženih u evro znaku;
  • ukratko – u srednjem roku efekti bi se merili slabljenjem svih ključnih ekonomskih pokazatelja u zemlji – što smo i imali priliku da vidimo u nekoliko navrata pre 2012. godine. Činjenica je da nekoliko epizoda značajnog slabljenja dinara u periodu od 2000. do 2012. godine nije pomoglo rastu privrede, ali jeste imalo negativne posledice po poslovno i investiciono poverenje, inflaciju, inflaciona očekivanja, finansijski sektor i ukupnu privrednu aktivnost.
• Treće, činjenica je i da je srpski izvoz robe i usluga povećan sa 11,5 milijardi evra 2012. godine na 28,6 milijardi evra, koliko je iznosio 2021, što je rast od 150% u periodu od devet godina. Uz to, pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga povećana je za oko 20 procentnih poena, na 86,4%.
• I zbog svega toga, politike koje daju rezultate ne menjamo. Na dug rok izvoz se pre svega stimuliše na način na koji se u Srbija to radi godinama unazad, a to je kroz stabilnost, izgradnju izvoznih kapaciteta i uključivanje u globalne proizvodne i uslužne lance.

(slajd 9) Peta i poslednja tema odnosi se na naša očekivanja u narednom periodu

1. Prvo, prema našoj centralnoj projekciji iz februarskog Izveštaja o inflaciji, očekujemo da će se međugodišnja inflacija od drugog tromesečja ove godine naći na opadajućoj putanji i da će se do kraja godine vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Ocenjujemo da su rizici iz međunarodnog okruženja u kratkom roku pojačani, ali i u uslovima pojačane neizvesnosti, opadajuća putanja inflacije u ovoj godini nije ugrožena. To u aktuelnim uslovima na svetskom tržištu ne bi bilo toliko izvesno bez sveobuhvatnog programa za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave na strani ponude, kao i cenovnih efekat, koji je u Srbiji, da ponovim, donet i već se sprovodi.
2. Drugo, projektujemo rast u srednjem roku u rasponu od 4% do 5%, čemu će znatno doprinositi projekti u železničku, putnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu i njihovi direktni i indirektni efekti na bruto domaći proizvod. Rast investicija u infrastrukturu pozitivno će uticati i na ostale segmente građevinarstva, kao i na ostatak privrede – pre svega na rast industrije, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva, kao i na sektore poput finansija i poslovanja nekretninama. Novi investicioni projekti uticaće i na rast produktivnosti, širenje proizvodnih kapaciteta, kao i na proizvodnju i izvoz robe višeg stepena prerade i smanjenje uvozne komponente u izvozu.
3. Treće, po ovim osnovama ocenjujemo da će učešće fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu ubrzo premašiti 25% i da će se u srednjem roku zadržati iznad toga. Podsećanja radi, ukupne fiksne investicije u 2021. iznose 12 milijardi evra i ovaj nivo investicija je znatno veći nego u periodu od 2009. do 2012. godine, kada su ukupne fiksne investicije u proseku na godišnjem nivou iznosile oko 6 milijardi evra, odnosno oko 18,5% tadašnjeg, znatno nižeg bruto domaćeg proizvoda.
4. Četvrto, u srednjem roku očekujemo i nastavak dvocifrenog rasta izvoza robe i usluga. U smeru popravljanja eksterne pozicije i dalje će delovati rast izvoznih kapaciteta domaće privrede, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak, za koji verujemo da će se nastaviti, uprkos aktuelnim nepovoljnim geopolitičkim događajima, čemu će doprineti postizanje kompromisa u što skorijem roku. Po tim osnovama očekujemo da će izvoz robe i usluga do 2026. godine premašiti 60% bruto domaćeg proizvoda.
5. Peto, procenjujemo da će, ukupno posmatrano, štednja i investicije i u naredne tri godine rasti u istoj meri, što će obezbediti da eksterna pozicija zemlje i dalje bude u održivim okvirima i u srednjem roku i u promenljivim globalnim uslovima.
6. Šesto, očuvano tržište rada u uslovima pandemije i dalji rast zaposlenosti i zarada predstavljaju najznačajniji izvor rasta lične potrošnje, za koju procenjujemo da će nastaviti da raste na stabilnim i zdravim osnovama, doprinoseći privrednom rastu, ali bez stvaranja većih inflatornih pritisaka. Rast privredne aktivnosti odvija se uz povećanje proizvodnih kapaciteta i time ne dolazi do pregrevanja domaće privrede, niti se to očekuje u horizontu projekcije.
7. Konačno, zahvaljujući svim rezultatima, nalazimo se i na pola koraka od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga. U periodu koji je pred nama očekujemo da Srbija i zvanično uđe u grupu zemalja investicionog rejtinga, što je proces koji ni pandemija nije zaustavila, samo ga je privremeno odložila.

Ovo nije lista želja, već rezultat projekcija koje podrazumevaju stabilnost, rad i kontinuitet dobrih politika. Ponoviću – ništa se samo ne održava, ljudi su ti koji donose i sprovode odluke.

Poštovani učesnici Biznis foruma,

Ni pandemija nije promenila činjenicu da je stabilnost ključan preduslov za sve oblasti – od infrastrukture i investicija, preko sve većeg učešća žena i u oblasti tehnologije i veće uključenosti mladih u sve sfere života, do digitalne ekonomije i kreativne industrije.

• U desetoj godini na čelu Narodne banke Srbije, koja je jedan od stubova monetarne i finansijske stabilnosti u zemlji, smatram da imam pravo, ali i obavezu da konstatujem da, iako pojedini misle da se politike mogu voditi preko društvenih mreža i bez uporišta u činjenicama, obaveza svakoga je da ostane posvećen odlukama baziranim na podacima i detaljnim analizama. Obaveza svakoga je da prihvati i prizna da se Srbija drastično promenila u prethodnih deset godina u svim oblastima – obezbeđena je stabilnost, otvaraju se nove fabrike, raste zaposlenost, rastu zarade, gradi se i jača ukupna infrastruktura, koja podiže kvalitet života, menja se populaciona politika, ulaže se u obrazovanje. Obaveza svakoga je da doprinese da se dalje razvijamo, jer se nijedan posao nikad ne završava. Samo čuvanje postignutog zahteva veliki rad, a dalji napredak zahteva nastavak dobrih politika i jasnu viziju gde želimo da budemo 2030. godine.
• Jedan od zaključaka i ključnih zajedničkih zadataka jeste jačanje ljudskog kapitala. Da bismo brzo i efikasno odgovorili na izazove savremenog doba i u budućnosti, neophodno je da čuvamo stabilnost i prenosimo znanje. To je najbolje ulaganje u budućnost. Potrebno nam je udruživanje snaga da bi se ostvario naš puni potencijal.

„Sloboda nije ništa drugo nego šansa da budeš bolji”, govorio je Alber Kami. A ja ću dodati: Moderna, jaka, stabilna Srbija, u kojoj se podjednako razvijaju svi regioni, jeste put kojim uveliko idemo. Za modernu Srbiju u 2030. godini važno je da svi doprinose da stalno idemo napred. Mnogo toga još možemo i moramo zajedno da uradimo. Hvala svima. Želim vam uspešan 29. Kopaonik biznis forum. Želim vam svima mir i stabilnost, koju ćemo zajedno uspeti da obezbedimo. Hvala vam na pažnji.

Kabinet guvernera