31.05.2022.
Pitanja: Poslednjih godina se uglavnom govori da je sektor nekretnina najizloženiji pranju novca, ali u kojoj meri su od 2020. godine do danas povećani rizici od pranja novca u bankarskom sektoru u odnosu na prethodni period? Da li je i na koji način pojava virusa korona, koja je promenila način i uslove poslovanja banaka, povećala rizike od pranja novca kroz bankarske transakcije? Takođe, da li su prisutne tendencije finansiranja terorizma kroz bankarske transakcije? Koji je ključni indikator za prepoznavanje sumnjivih transakcija pranja novca, kao i koji je najčešći način preko koga fizička lica i firme peru novac preko bankarskih računa? Kakav je trend u transakcijama priliva i plaćanja sa/prema ofšor zemljama poslednjih godina i koliko često se kroz takve transakcije peru pare? Da li postojeći zakonski okvir daje mogućnost za adekvatnu borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kroz bankarske transakcije?
Odgovor: U nastavku vam dajemo odgovore Narodne banke Srbije na vaša pitanja, polazeći od nadležnosti centralne banke Republike Srbije kao supervizora u finansijskom sistemu:
Bankarski sektor je, kao i kod većine drugih evropskih zemalja, izložen značajnim pretnjama od pranja novca zbog svoje veličine, složenosti i važnosti u okviru finansijskog sistema i tržišta, velikog broja klijenata i transakcija, velikog broja različitih usluga i proizvoda koje nudi, kao i činjenice da se platni promet u Republici Srbiji najvećim delom odvija preko poslovnih banaka, a da su privredni subjekti dužni da imaju otvoren veliki broj računa u poslovnim bankama, da se preko njih vrši transfer novca i plaćanja dobara i usluga. Sve ovo bankarski sektor potencijalno čini privlačnim za korišćenje u svrhu pranja novca čija se suština ogleda u pronalaženju načina za ulazak nezakonito stečenih sredstava u legalni finansijski sistem.
Međutim, banke nesumnjivo poseduju visok kapacitet i kvalitet za uspešno preventivno delovanje u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i preduzimaju značajne napore na minimizaciji i odgovarajućem upravljanju rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, što bankarski sektor i dalje čini najorganizovanijim sektorom kada je u pitanju preduzimanje mera za ublažavanje rizika od pranja novca. One raspolažu i odgovarajućim softverskim rešenjima verifikovanim često i na međunarodnom nivou (koje koriste pojedine bankarske grupacije) kako bi se blagovremeno prepoznale sumnjive transakcije ili uočila lica koja dolaze iz kriminalnih struktura, odnosno koja su na listama sankcija međunarodnih organizacija i sl. S tim u vezi, lica koja se bave prodajom robe i nepokretnosti ili vrše usluge u Republici Srbiji banke analiziraju kao posebnu grupu, odnosno vrstu stranke i, ukoliko utvrde da u vezi sa ovom grupom, odnosno vrstom stranke, postoji visok rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma, primenjuju dodatne radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, među kojima je i prikupljanje podataka i informacija o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa ili transakcije kada poslovni odnos nije uspostavljen. U tom smislu, značajno je i ograničenje gotovinskog poslovanja u iznosu od 10.000 evra u smislu da lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi (u jednoj ili više povezanih transakcija) gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti.
Pandemija širenja zarazne bolesti virusa korona promenila je način i uslove poslovanja banaka. Naime, većina banaka, zbog potrebe ublažavanja uticaja virusa korona na bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, a u skladu s preporukama Vlade Republike Srbije, obezbedila je mogućnost da značajan broj zaposlenih obavlja svoje redovne poslovne obaveze od kuće. U tim uslovima postojala je zabrinutost da zbog smanjenog broja zaposlenih koji su u direktnom kontaktu sa klijentom može doći do propuštanja u vršenju propisanih radnji i mera poznavanja i praćenja stranke. Međutim, banke su se uspešno suočile s novonastalom situacijom i nastavile nesmetano i kontinuirano da obavljaju svoju poslovnu aktivnost, a upotreba postupka video-identifikacije od strane banaka koje su ispunile uslove za ovaj način utvrđivanja i provere identiteta stranke dodatno je dobila na značaju, bez ikakvog umanjivanja pouzdanosti procesa identifikacije u odnosu na identifikaciju u fizičkom prisustvu. Analizom dostavljenih odgovora na upitnik upućen bankama radi ocene uticaja virusa korona, utvrđeno je da su ovlašćena lica za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, konekcijom preko VPN veze, pristupala svim neophodnim aplikacijama, kao i softveru za praćenje sumnjivih transakcija bez ikakvih smetnji. Takođe, pri uspostavljanju poslovnog odnosa, banke nisu smanjile dužnu pažnju. Ovlašćena lica su bezbedno pristupala sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca, uz mogućnost prijave gotovinskih i sumnjivih transakcija. Ukupan broj stranaka u bankarskom sektoru u 2021. godini ostao je relativno približan godini koja joj je prethodila, a koju je obeležio početak pandemije virusa korona. Prema podacima koje su banke dostavile putem Upitnika o upravljanju rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, u 2021. godini izvršeno je više od 810 miliona bezgotovinskih i preko 139 miliona gotovinskih transakcija, gde je u odnosu na prethodno analiziranu, 2020. godinu, koju su obeležile vanredne okolnosti i mere, uočeno povećanje broja i jednih i drugih transakcija. Međutim, važno je istaći da se broj izvršenih transakcija vratio na nivo koji je bio uobičajen pre početka pandemije. U uslovima krize uzrokovane pandemijom virusa korona nije uočena promena finansijskog ponašanja koja se odnosi na povećanu upotrebu gotovog novca u smislu podizanja ili polaganja gotovine. Uočen je trend povećanja korišćenja usluga elektronskog/mobilnog bankarstva, ali nije uočen povećan broj pokušaja zloupotreba tih usluga.
Ukupna ocena rizika od finansiranja terorizma u Republici Srbiji je srednje niska. U sklopu pretnje od finansiranja terorizma procenjivano je i da li Republika Srbija predstavlja značajno finansijsko tržište, kao i da li privredni i/ili državni subjekti trguju strateškom robom i/ili uslugama s područjima sa aktivnom terorističkom pretnjom, što je ocenjeno kao nisko. Ocena ranjivosti zemlje od finansiranja terorizma takođe je niska, naročito ako se uzme u obzir kvalitet politike i strategije, kvalitet prikupljanja i obrade obaveštajnih podataka, adekvatnost resursa nadležnih državnih organa za borbu protiv terorizma, delotvornost carinskih kontrola gotovinskih sredstava, delotvornost imigracionih kontrola, delotvornost domaće i međunarodne saradnje, sveobuhvatnost pravnog okvira za ciljane finansijske sankcije i delotvornost njihovog sprovođenja. Prema podacima koje banke kontinuirano dostavljaju putem Upitnika o upravljanju rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, sve banke su u svoj softver uključile pokazatelje za prepoznavanje sumnjivih transakcija u vezi s finansiranjem terorizma.
Banke predstavljaju značajan, ako ne i najznačajniji izvor izveštaja o sumnjivim transakcijama. Sve tri faze koje karakterišu tok pranja novca mogu se prepoznati u bankarskom sistemu: faza ulaganja (npr. polaganje depozita, pozajmice i dr.), faza raslojavanja (npr. transferi povezanih lica u domaćem i međunarodnom platnom prometu, menjački poslovi i dr.) i, kao krajnji cilj, faza integracije prljavog novca (kupovina nekretnina, poslovnih objekata i sl.). Analiza sumnjivih izveštaja iz bankarskog sektora ukazala je na to da se od ukupnog broja dostavljenih izveštaja, blizu 45% odnosi na gotovinske transakcije. Najčešće se kao osnov izvršenja koriste osnovi kod kojih se ne može jednostavno utvrditi stvarna svrha uplaćenih sredstava (transakcije po nalogu građana, polaganje gotovine i sl.). Najčešće tipologije koje se javljaju u bankarskom sektoru kada je reč o pranju novca odnose se na gotovinske transakcije (polaganje gotovine u značajnim iznosima na račune fizičkih lica i gotovinske uplate u korist trećih lica), uplate pozajmica osnivača na račune pravnih lica (prikrivanje porekla novca, privid legalne poslovne aktivnosti, proširenje poslovne aktivnosti), transakcije koje odstupaju od uobičajenog poslovanja klijenta, fiktivan promet i slično. Zbog toga je bitno da banka što bolje poznaje svog klijenta kako bi lakše uočila neuobičajene aktivnosti svojih klijenta i, u slučaju sumnje, takve aktivnosti prijavila Upravi za sprečavanje pranja novca.
Trend u broju transakcija priliva iz ofšor zemalja je opadajući poslednjih godina. Prema raspoloživim podacima, smanjuje se broj ovih transakcija tokom godina. S druge strane, broj transakcija plaćanja prema ofšor zemljama nemaju značajnijih oscilacija, te su uglavnom na približno istom nivou. Nadzorni organi posvećuju dužnu pažnju prekograničnim pretnjama, o čemu svedoči činjenica da se uz nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma utvrđuje lista zemalja koje predstavljaju prekograničnu pretnju od pranja novca. Prilikom izrade poslednje nacionalne procene rizika od pranja novca, koja obuhvata period od 2018. do 2020. godine, sprovedena je analiza podataka relevantnih državnih institucija u pogledu ukupno 164 zemlje. Na osnovu rezultata analize utvrđena je lista od 29 zemalja koje su, shodno kriterijumima Svetske banke i Stručnog tima Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, svrstane u tri različite kategorije – jedanaest zemalja visokog stepena pretnji od pranja novca, petnaest zemalja srednjeg stepena i tri zemlje niskog stepena pretnji od pranja novca.
U Republici Srbiji se dugi niz godina kontinuirano sprovodi borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma, pri čemu se intenzivno prate i dešavanja na međunarodnom planu i primenjuju najbolja regulatorna rešenja. Važeći Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma na snazi je od 1. aprila 2018. godine, a izmenama i dopunama, koje se primenjuju od 1. januara 2020. godine i od 29. juna 2021. godine, izvršeno je dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva s međunarodnim standardima iz ove oblasti. Stoga je zakonski okvir Republike Srbije usklađen s propisima i standardima Evropske unije i preporukama FATF-a (najznačajnijeg međunarodnog tela koje postavlja standarde u oblasti sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje). U Republici Srbiji postoji izražena politička opredeljenost na visokom nivou i podrška borbi protiv pranja novca, koja se ogleda u postojanju mehanizama nacionalne koordinacije i saradnje s Koordinacionim telom za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kao i činjenici da mehanizmom koordinacije rukovodi predstavnik Vlade na visokom nivou (ministar) i kontinuiranom strateškom planiranju u ovoj oblasti u skladu s nalazima nacionalne procene rizika. Navedeno koordinaciono telo formirano je odlukom Vlade radi ostvarivanja efikasne saradnje i koordinacije poslova nadležnih organa u ovoj oblasti. Iako je ovo koordinaciono telo najvažniji nacionalni mehanizam koordinacije na strateškom planu, treba napomenuti da se koordinacija odvija i na drugim nivoima i u različitim formatima između nadležnih organa za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, što doprinosi ukupnoj usklađenosti rada različitih organa i delotvornosti sistema. Intenzivna saradnja odvija se kontinuirano i na operativnom nivou. Tokom 2021. godine svi nadležni državni organi, kao i predstavnici privatnog sektora, veoma intenzivno i aktivno, u sinergiji i razmenom znanja, iskustava i specifičnih veština, učestvovali su u izradi četiri nacionalne procene rizika, koje su usvojene na sednici Vlade 30. septembra 2021. godine: Procena rizika od pranja novca, Procena rizika od finansiranja terorizma, Procena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u sektoru digitalne imovine i Procena rizika od finansiranja širenja oružja za masovno uništenje – pri čemu su poslednje dve procene rizika izvršene prvi put, čime se Republika Srbija našla u maloj grupi zemalja koje su posebno procenjivale i ove rizike na nivou države. U skladu s rezultatima ovih procena rizika, u aprilu 2022. godine donet je Akcioni plan za sprovođenje Strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2022–2024. godine, koji sadrži mere i aktivnosti za ublažavanje prepoznatih rizika.
U borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma značajno je učešće svih obveznika Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, organa nadležnih za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona od strane obveznika i pravosudnih i policijsko-bezbednosnih organa, a centralnu ulogu u nadzoru nad finansijskim institucijama u ovoj oblasti ima Narodna banka Srbije, koja kontroliše gotovo čitav finansijski sektor.
Narodna banka Srbije vrši posrednu i neposrednu kontrolu poslovanja banaka, a sprovođenje supervizije zasnovano je na proceni rizika. Posredna i neposredna kontrola obveznika pod nadzorom Narodne banke Srbije u delu primene propisa o sprečavanju pranja novca odnosi se na kontrolu primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, i to posredno – putem upitnika i drugih oblika redovnog izveštavanja koje obveznici dostavljaju Narodnoj banci Srbije, kao i u neposrednim (terenskim) kontrolama, u skladu s godišnjim planovima kontrole, koji ne isključuju mogućnost vanrednih kontrola u slučaju potrebe. Idući u korak s vremenom, Narodna banka Srbije kontinuirano učestvuje u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, između ostalog, donošenjem podzakonske regulative koja obuhvata najsavremenije vidove poslovanja i obavljanja finansijskih transakcija. S tim u vezi, Narodna banka Srbije je donela i Odluku o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije koja omogućava finansijskim institucijama da za potrebe utvrđivanja i provere identiteta stranke koriste postupak video-identifikacije, ako ispune propisane uslove, što proverava Narodna banka Srbije.
Narodna banka Srbije je na osnovu izvršene procene, u okviru Nacionalne procene rizika iz 2018. godine, prepoznala značaj nadzora nad poslovima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u bankarskom sektoru, te je izvršila unutrašnje organizacione promene tako što je u oktobru 2018. godine iz organizacionog dela koji se bavi nadzorom nad poslovanjem banaka – Sektora za kontrolu poslovanja banaka, izdvojila poslove upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma i kontinuiranog praćenja i nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma kod banaka u posebnu organizacionu jedinicu, Centar za posebnu kontrolu – AML.
Prema tome, može se zaključiti da u ovom trenutku postoji potpuno adekvatan pravni i institucionalni okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma koje bi se vršilo putem bankarskih transakcija, pri čemu treba imati u vidu da je razvoj pravnog okvira na globalnom i nacionalnom nivou kontinuiran proces u uslovima neprekidnog tehnološkog razvoja i stvaranja novih pretnji po ovaj sistem.
Kabinet guvernera
