31.05.2022.
Питања: Последњих година се углавном говори да је сектор некретнина најизложенији прању новца, али у којој мери су од 2020. године до данас повећани ризици од прања новца у банкарском сектору у односу на претходни период? Да ли је и на који начин појава вируса корона, која је променила начин и услове пословања банака, повећала ризике од прања новца кроз банкарске трансакције? Такође, да ли су присутне тенденције финансирања тероризма кроз банкарске трансакције? Који је кључни индикатор за препознавање сумњивих трансакција прања новца, као и који је најчешћи начин преко кога физичка лица и фирме перу новац преко банкарских рачуна? Какав је тренд у трансакцијама прилива и плаћања са/према офшор земљама последњих година и колико често се кроз такве трансакције перу паре? Да ли постојећи законски оквир даје могућност за адекватну борбу против прања новца и финансирања тероризма кроз банкарске трансакције?
Одговор: У наставку вам дајемо одговоре Народне банке Србије на ваша питања, полазећи од надлежности централне банке Републике Србије као супервизора у финансијском систему:
Банкарски сектор је, као и код већине других европских земаља, изложен значајним претњама од прања новца због своје величине, сложености и важности у оквиру финансијског система и тржишта, великог броја клијената и трансакција, великог броја различитих услуга и производа које нуди, као и чињенице да се платни промет у Републици Србији највећим делом одвија преко пословних банака, а да су привредни субјекти дужни да имају отворен велики број рачуна у пословним банкама, да се преко њих врши трансфер новца и плаћања добара и услуга. Све ово банкарски сектор потенцијално чини привлачним за коришћење у сврху прања новца чија се суштина огледа у проналажењу начина за улазак незаконито стечених средстава у легални финансијски систем.
Међутим, банке несумњиво поседују висок капацитет и квалитет за успешно превентивно деловање у области борбе против прања новца и финансирања тероризма и предузимају значајне напоре на минимизацији и одговарајућем управљању ризиком од прања новца и финансирања тероризма, што банкарски сектор и даље чини најорганизованијим сектором када је у питању предузимање мера за ублажавање ризика од прања новца. Оне располажу и одговарајућим софтверским решењима верификованим често и на међународном нивоу (које користе поједине банкарске групације) како би се благовремено препознале сумњиве трансакције или уочила лица која долазе из криминалних структура, односно која су на листама санкција међународних организација и сл. С тим у вези, лица која се баве продајом робе и непокретности или врше услуге у Републици Србији банке анализирају као посебну групу, односно врсту странке и, уколико утврде да у вези са овом групом, односно врстом странке, постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма, примењују додатне радње и мере познавања и праћења странке, међу којима је и прикупљање података и информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа или трансакције када пословни однос није успостављен. У том смислу, значајно је и ограничење готовинског пословања у износу од 10.000 евра у смислу да лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими (у једној или више повезаних трансакција) готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.
Пандемија ширења заразне болести вируса корона променила је начин и услове пословања банака. Наиме, већина банака, због потребе ублажавања утицаја вируса корона на безбедност и здравље својих запослених, а у складу с препорукама Владе Републике Србије, обезбедила је могућност да значајан број запослених обавља своје редовне пословне обавезе од куће. У тим условима постојала је забринутост да због смањеног броја запослених који су у директном контакту са клијентом може доћи до пропуштања у вршењу прописаних радњи и мера познавања и праћења странке. Међутим, банке су се успешно суочиле с новонасталом ситуацијом и наставиле несметано и континуирано да обављају своју пословну активност, а употреба поступка видео-идентификације од стране банака које су испуниле услове за овај начин утврђивања и провере идентитета странке додатно је добила на значају, без икаквог умањивања поузданости процеса идентификације у односу на идентификацију у физичком присуству. Анализом достављених одговора на упитник упућен банкама ради оцене утицаја вируса корона, утврђено је да су овлашћена лица за спречавање прања новца и финансирања тероризма, конекцијом преко VPN везе, приступала свим неопходним апликацијама, као и софтверу за праћење сумњивих трансакција без икаквих сметњи. Такође, при успостављању пословног односа, банке нису смањиле дужну пажњу. Овлашћена лица су безбедно приступала сајту Управе за спречавање прања новца, уз могућност пријаве готовинских и сумњивих трансакција. Укупан број странака у банкарском сектору у 2021. години остао је релативно приближан години која јој је претходила, а коју је обележио почетак пандемије вируса корона. Према подацима које су банке доставиле путем Упитника о управљању ризиком од прања новца и финансирања тероризма, у 2021. години извршено је више од 810 милиона безготовинских и преко 139 милиона готовинских трансакција, где је у односу на претходно анализирану, 2020. годину, коју су обележиле ванредне околности и мере, уочено повећање броја и једних и других трансакција. Међутим, важно је истаћи да се број извршених трансакција вратио на ниво који је био уобичајен пре почетка пандемије. У условима кризе узроковане пандемијом вируса корона није уочена промена финансијског понашања која се односи на повећану употребу готовог новца у смислу подизања или полагања готовине. Уочен је тренд повећања коришћења услуга електронског/мобилног банкарства, али није уочен повећан број покушаја злоупотреба тих услуга.
Укупна оцена ризика од финансирања тероризма у Републици Србији је средње ниска. У склопу претње од финансирања тероризма процењивано је и да ли Република Србија представља значајно финансијско тржиште, као и да ли привредни и/или државни субјекти тргују стратешком робом и/или услугама с подручјима са активном терористичком претњом, што је оцењено као ниско. Оцена рањивости земље од финансирања тероризма такође је ниска, нарочито ако се узме у обзир квалитет политике и стратегије, квалитет прикупљања и обраде обавештајних података, адекватност ресурса надлежних државних органа за борбу против тероризма, делотворност царинских контрола готовинских средстава, делотворност имиграционих контрола, делотворност домаће и међународне сарадње, свеобухватност правног оквира за циљане финансијске санкције и делотворност њиховог спровођења. Према подацима које банке континуирано достављају путем Упитника о управљању ризиком од прања новца и финансирања тероризма, све банке су у свој софтвер укључиле показатеље за препознавање сумњивих трансакција у вези с финансирањем тероризма.
Банке представљају значајан, ако не и најзначајнији извор извештаја о сумњивим трансакцијама. Све три фазе које карактеришу ток прања новца могу се препознати у банкарском систему: фаза улагања (нпр. полагање депозита, позајмице и др.), фаза раслојавања (нпр. трансфери повезаних лица у домаћем и међународном платном промету, мењачки послови и др.) и, као крајњи циљ, фаза интеграције прљавог новца (куповина некретнина, пословних објеката и сл.). Анализа сумњивих извештаја из банкарског сектора указала је на то да се од укупног броја достављених извештаја, близу 45% односи на готовинске трансакције. Најчешће се као основ извршења користе основи код којих се не може једноставно утврдити стварна сврха уплаћених средстава (трансакције по налогу грађана, полагање готовине и сл.). Најчешће типологије које се јављају у банкарском сектору када је реч о прању новца односе се на готовинске трансакције (полагање готовине у значајним износима на рачуне физичких лица и готовинске уплате у корист трећих лица), уплате позајмица оснивача на рачуне правних лица (прикривање порекла новца, привид легалне пословне активности, проширење пословне активности), трансакције које одступају од уобичајеног пословања клијента, фиктиван промет и слично. Због тога је битно да банка што боље познаје свог клијента како би лакше уочила неуобичајене активности својих клијента и, у случају сумње, такве активности пријавила Управи за спречавање прања новца.
Тренд у броју трансакција прилива из офшор земаља је опадајући последњих година. Према расположивим подацима, смањује се број ових трансакција током година. С друге стране, број трансакција плаћања према офшор земљама немају значајнијих осцилација, те су углавном на приближно истом нивоу. Надзорни органи посвећују дужну пажњу прекограничним претњама, о чему сведочи чињеница да се уз националне процене ризика од прања новца и финансирања тероризма утврђује листа земаља које представљају прекограничну претњу од прања новца. Приликом израде последње националне процене ризика од прања новца, која обухвата период од 2018. до 2020. године, спроведена је анализа података релевантних државних институција у погледу укупно 164 земље. На основу резултата анализе утврђена је листа од 29 земаља које су, сходно критеријумима Светске банке и Стручног тима Координационог тела за спречавање прања новца и финансирања тероризма, сврстане у три различите категорије – jeданаест земаља високог степена претњи од прања новца, петнаест земаља средњег степена и три земље ниског степена претњи од прања новца.
У Републици Србији се дуги низ година континуирано спроводи борба против прања новца и финансирања тероризма, при чему се интензивно прате и дешавања на међународном плану и примењују најбоља регулаторна решења. Важећи Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма на снази је од 1. априла 2018. године, а изменама и допунама, које се примењују од 1. јануара 2020. године и од 29. јуна 2021. године, извршено је даље усаглашавање домаћег законодавства с међународним стандардима из ове области. Стога је законски оквир Републике Србије усклађен с прописима и стандардима Европске уније и препорукама FATF-a (најзначајнијег међународног тела које поставља стандарде у области спречавања прања новца, финансирања тероризма и ширења оружја за масовно уништење). У Републици Србији постоји изражена политичка опредељеност на високом нивоу и подршка борби против прања новца, која се огледа у постојању механизама националне координације и сарадње с Координационим телом за спречавање прања новца и финансирања тероризма, као и чињеници да механизмом координације руководи представник Владе на високом нивоу (министар) и континуираном стратешком планирању у овој области у складу с налазима националне процене ризика. Наведено координационо тело формирано је одлуком Владе ради остваривања ефикасне сарадње и координације послова надлежних органа у овој области. Иако је ово координационо тело најважнији национални механизам координације на стратешком плану, треба напоменути да се координација одвија и на другим нивоима и у различитим форматима између надлежних органа за борбу против прања новца и финансирања тероризма, што доприноси укупној усклађености рада различитих органа и делотворности система. Интензивна сарадња одвија се континуирано и на оперативном нивоу. Током 2021. године сви надлежни државни органи, као и представници приватног сектора, веома интензивно и активно, у синергији и разменом знања, искустава и специфичних вештина, учествовали су у изради четири националне процене ризика, које су усвојене на седници Владе 30. септембра 2021. године: Процена ризика од прања новца, Процена ризика од финансирања тероризма, Процена ризика од прања новца и финансирања тероризма у сектору дигиталне имовине и Процена ризика од финансирања ширења оружја за масовно уништење – при чему су последње две процене ризика извршене први пут, чиме се Република Србија нашла у малој групи земаља које су посебно процењивале и ове ризике на нивоу државе. У складу с резултатима ових процена ризика, у априлу 2022. године донет је Акциони план за спровођење Стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма за период 2022–2024. године, који садржи мере и активности за ублажавање препознатих ризика.
У борби против прања новца и финансирања тероризма значајно је учешће свих обвезника Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, органа надлежних за вршење надзора над применом овог закона од стране обвезника и правосудних и полицијско-безбедносних органа, а централну улогу у надзору над финансијским институцијама у овој области има Народна банка Србије, која контролише готово читав финансијски сектор.
Народна банка Србије врши посредну и непосредну контролу пословања банака, а спровођење супервизије засновано је на процени ризика. Посредна и непосредна контрола обвезника под надзором Народне банке Србије у делу примене прописа о спречавању прања новца односи се на контролу примене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, и то посредно – путем упитника и других облика редовног извештавања које обвезници достављају Народној банци Србије, као и у непосредним (теренским) контролама, у складу с годишњим плановима контроле, који не искључују могућност ванредних контрола у случају потребе. Идући у корак с временом, Народна банка Србије континуирано учествује у борби против прања новца и финансирања тероризма, између осталог, доношењем подзаконске регулативе која обухвата најсавременије видове пословања и обављања финансијских трансакција. С тим у вези, Народна банка Србије је донела и Одлуку о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације која омогућава финансијским институцијама да за потребе утврђивања и провере идентитета странке користе поступак видео-идентификације, ако испуне прописане услове, што проверава Народна банка Србије.
Народна банка Србије је на основу извршене процене, у оквиру Националне процене ризика из 2018. године, препознала значај надзора над пословима спречавања прања новца и финансирања тероризма у банкарском сектору, те је извршила унутрашње организационе промене тако што је у октобру 2018. године из организационог дела који се бави надзором над пословањем банака – Сектора за контролу пословања банака, издвојила послове управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма и континуираног праћења и надзора над применом закона и других прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма код банака у посебну организациону јединицу, Центар за посебну контролу – AML.
Према томе, може се закључити да у овом тренутку постоји потпуно адекватан правни и институционални оквир за борбу против прања новца и финансирања тероризма које би се вршило путем банкарских трансакција, при чему треба имати у виду да је развој правног оквира на глобалном и националном нивоу континуиран процес у условима непрекидног технолошког развоја и стварања нових претњи по овај систем.
Кабинет гувернера
