10.06.2022.
Pitanja: Euribor je prvi put od 2015. godine ušao u plus. Vrednost šestomesečnog euribora sada je 0,009%. Kako su stambeni krediti u Srbiji indeksirani u evrima i kamatna stopa na tim kreditima je vezana za promenu euribora, moje pitanje je da li se može očekivati korekcija rate u evrima za stambene kredite? Ako da, koliko je potrebno da se prelije taj trend na naše tržište? Pojedini domaći ekonomisti već daju računicu i podsećaju na 2007. godinu, kada je rata skočila za čak 418 evra. Da li postoji prostor za takvu vrstu straha?
Odgovor: Kamatne stope na evrotržištu novca poslednjih meseci blago rastu, što je posledica postepene normalizacije monetarne politike Evropske centralne banke u uslovima rastućih inflatornih pritisaka. Prethodnih meseci je smanjen obim kupovine aktive od banaka u okviru tzv. APP programa kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke, koji bi trebalo da se završi do 1. jula, a na junskoj sednici Evropska centralna banka je najavila da će u julu referentnu kamatnu stopu povećati za 25 baznih poena, pri čemu je dodatno povećanje kamatne stope najavljeno i za septembar. Nakon toga će verovatno biti nastavljeno blago povećanje kamatne stope, ali će ono zavisiti od ekonomskih izgleda i izgleda u pogledu inflacije u srednjem roku. Zbog toga će i kod stambenih evroindeksiranih kredita koji se otplaćuju na domaćem tržištu i koji su odobreni po varijabilnoj kamatnoj stopi najverovatnije doći do određenog povećanja rata na kredite, koje u ovom momentu ne bi trebalo da bude veliko. Takođe, treba imati u vidu da se povećanje rate odnosi na kredite koji su odobreni po varijabilnoj kamatnoj stopi, tj. vezani za tromesečni ili šestomesečni euribor, dok se za kredite odobrene po fiksnoj kamatnoj stopi to ne očekuje.
Kada je reč o kreditima koji su u otplati, period u kome će se rast euribora preneti na rate kredita zavisi od toga kada je sklopljen ugovor i za koju je kamatnu stupu sa evropskog tržišta novca vezan kredit (za tromesečni ili šestomesečni euribor), jer se, u skladu s tim, i vrši tromesečno ili šestomesečno prilagođavanje kamatnih stopa na domaćem tržištu. Kada je reč o kamatnim stopama na nove evroindeksirane kredite, one bi takođe narednih meseci mogle da zabeleže blagi rast, ali taj rast ne mora u punoj meri da prati rast euribora, jer banke u uslovima povećane konkurencije na domaćem tržištu mogu da deo rasta euribora kompenzuju smanjenjem marži, što su u praksi često i činile. Ako se ima u vidu projekcija inflacije Evropske centralne banke, prema kojoj bi inflacija u zoni evra trebalo da se približi ciljanom nivou od 2% u periodu od naredne dve godine, kao i da su rizici u pogledu rasta bruto domaćeg proizvoda zone evra izraženiji naniže, u ovom trenutku nema prostora za strah da će rate na kredite indeksirane u evrima znatnije skočiti. Evropska centralna banka će nastojati i dalje da obezbedi relativno povoljne uslove finansiranja, koji su neophodni za podršku održivom privrednom rastu, i, imajući to u vidu, ne treba očekivati nagli ili brzi rast kamatnih stopa, niti znatniji rast rata na evroindeksirane kredite.
Kabinet guvernera
