13.07.2022.
Pitanja: Od čega zavisi da li će neko uopšte primati karticu i koju? Ima li tu ikakvih obaveza i pravila što se Narodne banke Srbije tiče ili je to čisto stvar tržišnog interesa? Povod je činjenica da su s prelaskom na novu fiskalizaciju mnoge radnje prestale da primaju kartice.
Odgovor: Propisima čija je primena u nadležnosti Narodne banke Srbije nije predviđeno obavezno omogućavanje prihvatanja plaćanja platnim karticama – ni Zakonom o platnim uslugama, ni Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, prevashodno zato što su platne kartice instrumenti plaćanja za koje trgovci imaju troškove koje plaćaju bankama odnosno kartičnim sistemima. Zbog pomenutih troškova, u uređenim ekonomijama takva obaveza se nikada ne nameće, već korisnik platnih usluga – što je i trgovac – ima pravo da bira koji će platni instrument koristiti, što, ponavljamo, prvenstveno zavisi od troškova koje mora da plati banci i kartičnom sistemu kad god kupac tu karticu upotrebi u njegovoj prodavnici. Bilo kakvo nametanje obaveze prijema platnih kartica imalo bi povoljne efekte samo na zaradu kartičnih sistema na račun trgovaca (koji taj trošak prenesu na cene robe i usluga), i to pre svega inostranih kartičnih sistema, čije su naknade koje naplaćuju prema bankama i trgovcima najviše. Zbog toga odgovorna centralna banka utiče na povećanje prijema kartičnih plaćanja kod trgovaca snižavanjem troškova kartičnih plaćanja, u meri u kojoj je to moguće i u skladu s mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju.
Dakle, da li će trgovac prihvatati platne kartice i omogućiti svojim kupcima tu mogućnost, zavisi od poslovne odluke trgovca. Da bi omogućio plaćanje platnim karticama na prodajnom mestu, neophodno je da trgovac uspostavi poslovni odnos s bankom prihvatiocem koja će mu pružiti uslugu prihvatanja platnih kartica (postaviti POS uređaj). Na tržištu Republike Srbije postoji jedanaest banaka (prihvatilaca) koje pružaju navedenu uslugu trgovcima i nude različite modele saradnje, tako da trgovci mogu da se odluče koji je model u skladu s njihovim potrebama.
Trgovac koji prihvata platne kartice, u skladu s propisima usaglašenim s pravilima koja važe i u Evropskoj uniji, ima pravo izbora brenda (DinaCard, Visa, Mastercard i dr.) ili vrste platne kartice (npr. debitne, kreditne ili poslovne) koje će prihvatati na svom prodajnom mestu. U skladu sa Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, ako trgovac odluči da ne prihvati sve platne instrumente zasnovane na platnim karticama (izraz „platni instrumenti zasnovani na platnim karticama” koristi se kako bi se obuhvatila kartična plaćanja u kom god instrumentu da se koriste – plastičnoj kartici, telefonu, satu…) određenog kartičnog sistema plaćanja (npr. trgovac želi da prihvata samo debitne kartice određenog kartičnog brenda, ali ne i kreditne kartice tog brenda jer su mu preskupe ili ne želi uopšte da prihvata sve kartice određenog kartičnog brenda) – dužan je da o tome jasno i nedvosmisleno obavesti potrošača, istovremeno s davanjem obaveštenja o platnim instrumentima zasnovanim na platnim karticama tog kartičnog sistema plaćanja koje prihvata. Obaveštenje o tome treba da bude na ulazu u prodajni objekat, kao i na samom naplatnom mestu – kasi.
Širenje prihvatne mreže na tržištu (odnosno povećanje broja trgovaca koji će želeti da primaju platne kartice) jedan je od ciljeva Narodne banke Srbije i, u skladu s tim, Narodna banka Srbije je sprovela brojne aktivnosti i dalje sprovodi mere i aktivnosti s tim ciljem. Na inicijativu Narodne banke Srbije, u junu 2018. godine donet je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim su međubankarske naknade snižene, što je za posledicu imalo sniženje trgovačke naknade za trgovce i povećanje broja prihvatnih mesta na fizičkim i internet prodajnim mestima. Naime, pre donošenja Zakona, prosečna naplaćena trgovačka naknada iznosila je preko 2%, dok je na kraju prvog tromesečja 2022. godine ta naknada iznosila 1,05%, čime su znatno sniženi troškovi trgovcima i stvoreni preduslovi da i oni trgovci koji nisu omogućili prihvatanje platnih kartica to urade. Takođe, pre primene Zakona bilo je instalirano 79.486 POS terminala na prodajnim mestima trgovaca, a kraju prvog tromesečja 2022. godine – 116.613, što je povećanje od 37.127 POS terminala, odnosno preko 46%. Narodna banka Srbije ne raspolaže informacijama koje ukazuju na smanjenje broja POS terminala u prihvatnoj mreži.
Još jedna od mera Narodne banke Srbije u pravcu snižavanja trgovačkih provizija na našem tržištu i širenja prihvatne mreže jeste i ta da su za nacionalni kartični brend DinaCard definisani najniži troškovi kartičnog sistema (višestruko niži od troškova internacionalnih kartičnih sistema) kako bi banke mogle da ugovaraju s trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a s ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji, i to naročito male trgovce.
Da ponovimo, odgovorna centralna banka utiče na povećanje prihvatanja platnih kartica snižavanjem troškova njihove upotrebe (u meri u kojoj za to ima mogućnosti, jer centralne banke ne mogu da utiču na provizije inostranih kartičnih sistema) i pružajući troškovno povoljnije platne instrumente u vidu platnih kartica ili druge vrste.
Narodna banka Srbije je uvela sistem za instant plaćanja na prodajnim mestima, za čije prihvatanje nisu neophodni POS terminali, odnosno skupi uređaji čije korišćenje na prodajnim mestima s manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom nije isplativo. Instant plaćanje je moguće prihvatati na različitim uređajima. Jedan od kanala jeste i trgovačka mobilna aplikacija koja se instalira na mobilni telefon ili tablet i praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaje, te na taj način i najmanji trgovci na svojim na prodajnim mestima mogu kupcima da obezbede bezgotovinska plaćanja. Pored toga, Narodna banka Srbije, kao operator ovog sistema, niskom tarifnom politikom za učesnike u sistemu obezbedila je da banke prihvatioci mogu da ponude svim trgovcima, i velikim i malim, znatno niže trgovačke naknade u odnosu na kartična plaćanja. Na taj način, bez ulaganja u skupe uređaje, s niskim troškovima procesiranja transakcija, a samim tim i nižom trgovačkom naknadom, sada i najmanji trgovci poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja.
Važno je napomenuti da se instalacija POS terminala na prodajnim mestima realizuje putem različitih modela saradnje trgovaca s bankama prihvatiocima i dobavljačima POS terminala. Neki od tih modela podrazumevaju da trgovac banci prihvatiocu ili dobavljaču POS terminala plaća mesečnu naknadu za korišćenje POS terminala ili softvera. Kod takvih modela postoji mogućnost da trgovci koji nemaju ili imaju znatno mali promet platnim karticama donesu poslovnu odluku da obustave uslugu i deaktiviraju svoje ili vrate banci prihvatiocu POS terminale kako bi izbegli plaćanje visokih naknada, koje nisu u skladu sa ostvarenim prometom platnim karticama. Takve odluke pojedinih trgovaca uobičajene su kod prihvatanja platnih kartica, što ukazuje na to da nisu u vezi s novom fiskalizacijom, već sa određenim modelom poslovne saradnje.
Kabinet guvernera
