13.07.2022.
Питања: Од чега зависи да ли ће неко уопште примати картицу и коју? Има ли ту икаквих обавеза и правила што се Народне банке Србије тиче или је то чисто ствар тржишног интереса? Повод је чињеница да су с преласком на нову фискализацију многе радње престале да примају картице.
Одговор: Прописима чија је примена у надлежности Народне банке Србије није предвиђено обавезно омогућавање прихватања плаћања платним картицама – ни Законом о платним услугама, ни Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, превасходно зато што су платне картице инструменти плаћања за које трговци имају трошкове које плаћају банкама односно картичним системима. Због поменутих трошкова, у уређеним економијама таква обавеза се никада не намеће, већ корисник платних услуга – што је и трговац – има право да бира који ће платни инструмент користити, што, понављамо, првенствено зависи од трошкова које мора да плати банци и картичном систему кад год купац ту картицу употреби у његовој продавници. Било какво наметање обавезе пријема платних картица имало би повољне ефекте само на зараду картичних система на рачун трговаца (који тај трошак пренесу на цене робе и услуга), и то пре свега иностраних картичних система, чије су накнаде које наплаћују према банкама и трговцима највише. Због тога одговорна централна банка утиче на повећање пријема картичних плаћања код трговаца снижавањем трошкова картичних плаћања, у мери у којој је то могуће и у складу с могућностима које јој стоје на располагању.
Дакле, да ли ће трговац прихватати платне картице и омогућити својим купцима ту могућност, зависи од пословне одлуке трговца. Да би омогућио плаћање платним картицама на продајном месту, неопходно је да трговац успостави пословни однос с банком прихватиоцем која ће му пружити услугу прихватања платних картица (поставити ПОС уређај). На тржишту Републике Србије постоји једанаест банака (прихватилаца) које пружају наведену услугу трговцима и нуде различите моделе сарадње, тако да трговци могу да се одлуче који је модел у складу с њиховим потребама.
Tрговац који прихвата платне картице, у складу с прописима усаглашеним с правилима која важе и у Европској унији, има право избора бренда (DinaCard, Visa, Mastercard и др.) или врсте платне картице (нпр. дебитне, кредитне или пословне) које ће прихватати на свом продајном месту. У складу са Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, ако трговац одлучи да не прихвати све платне инструменте засноване на платним картицама (израз „платни инструменти засновани на платним картицама” користи се како би се обухватила картична плаћања у ком год инструменту да се користе – пластичној картици, телефону, сату…) одређеног картичног система плаћања (нпр. трговац жели да прихвата само дебитне картице одређеног картичног бренда, али не и кредитне картице тог бренда јер су му прескупе или не жели уопште да прихвата све картице одређеног картичног бренда) – дужан је да о томе јасно и недвосмислено обавести потрошача, истовремено с давањем обавештења о платним инструментима заснованим на платним картицама тог картичног система плаћања које прихвата. Обавештење о томе треба да буде на улазу у продајни објекат, као и на самом наплатном месту – каси.
Ширење прихватне мреже на тржишту (односно повећање броја трговаца који ће желети да примају платне картице) један је од циљева Народне банке Србије и, у складу с тим, Народна банка Србије је спровела бројне активности и даље спроводи мере и активности с тим циљем. На иницијативу Народне банке Србије, у јуну 2018. године донет је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим су међубанкарске накнаде снижене, што је за последицу имало снижење трговачке накнаде за трговце и повећање броја прихватних места на физичким и интернет продајним местима. Наиме, пре доношења Закона, просечна наплаћена трговачка накнада износила је преко 2%, док је на крају првог тромесечја 2022. године та накнада износила 1,05%, чиме су знатно снижени трошкови трговцима и створени предуслови да и они трговци који нису омогућили прихватање платних картица то ураде. Такође, пре примене Закона било је инсталирано 79.486 ПОС терминала на продајним местима трговаца, а крају првог тромесечја 2022. године – 116.613, што је повећање од 37.127 ПОС терминала, односно преко 46%. Народна банка Србије не располаже информацијама које указују на смањење броја ПОС терминала у прихватној мрежи.
Још једна од мера Народне банке Србије у правцу снижавања трговачких провизија на нашем тржишту и ширења прихватне мреже јесте и та да су за национални картични бренд DinaCard дефинисани најнижи трошкови картичног система (вишеструко нижи од трошкова интернационалних картичних система) како би банке могле да уговарају с трговцима ниже трговачке провизије за прихватање националне картице, а с циљем да прихватање ових картица буде што повољније за трговце у земљи, и то нарочито мале трговце.
Да поновимо, одговорна централна банка утиче на повећање прихватања платних картица снижавањем трошкова њихове употребе (у мери у којој за то има могућности, јер централне банке не могу да утичу на провизије иностраних картичних система) и пружајући трошковно повољније платне инструменте у виду платних картица или друге врсте.
Народна банка Србије је увела систем за инстант плаћања на продајним местима, за чије прихватање нису неопходни ПОС терминали, односно скупи уређаји чије коришћење на продајним местима с мањим прометом и ниском просечном трансакцијом није исплативо. Инстант плаћање је могуће прихватати на различитим уређајима. Један од канала јесте и трговачка мобилна апликација која се инсталира на мобилни телефон или таблет и практично нема додатних трошкова за скупе уређаје, те на тај начин и најмањи трговци на својим на продајним местима могу купцима да обезбеде безготовинска плаћања. Поред тога, Народна банка Србије, као оператор овог система, ниском тарифном политиком за учеснике у систему обезбедила је да банке прихватиоци могу да понуде свим трговцима, и великим и малим, знатно ниже трговачке накнаде у односу на картична плаћања. На тај начин, без улагања у скупе уређаје, с ниским трошковима процесирања трансакција, а самим тим и нижом трговачком накнадом, сада и најмањи трговци попут трафика, пекара, пијачних тезги и сличних привредних субјеката могу прихватати безготовинска плаћања.
Важно је напоменути да се инсталација ПОС терминала на продајним местима реализује путем различитих модела сарадње трговаца с банкама прихватиоцима и добављачима ПОС терминала. Неки од тих модела подразумевају да трговац банци прихватиоцу или добављачу ПОС терминала плаћа месечну накнаду за коришћење ПОС терминала или софтвера. Код таквих модела постоји могућност да трговци који немају или имају знатно мали промет платним картицама донесу пословну одлуку да обуставе услугу и деактивирају своје или врате банци прихватиоцу ПОС терминале како би избегли плаћање високих накнада, које нису у складу са оствареним прометом платним картицама. Такве одлуке појединих трговаца уобичајене су код прихватања платних картица, што указује на то да нису у вези с новом фискализацијом, већ са одређеним моделом пословне сарадње.
Кабинет гувернера
