21.07.2022.
Pitanja: Interesuje nas kakva je poslednja statistika po pitanju štednje. Kolika je trenutno štednja, u kojim valutama je ima najviše, a u kojoj je najisplativija? Molimo vas da nam dostavite raspodelu štednje u smislu na koliko se partija nalazi koliko novca.
Odgovor: Aktuelna energetska i geopolitička kriza uslovila je izuzetno visok stepen globalne neizvesnosti. Uprkos ovako nepovoljnom ambijentu, Narodna banka Srbije uspela je da očuva stabilnost domaćeg finansijskog sistema, koji je ostao likvidan i dobro kapitalizovan. Tome su prvenstveno doprinele aktivnosti Narodne banke Srbije u prethodnom periodu, zahvaljujući kojima bankarski sistem počiva na zdravim osnovama, kao i pravovremene i odlučne reakcije centralne banke usmerene na očuvanje stabilnosti i sigurnosti poslovanja svih banaka u Srbiji, održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa i normalnog funkcionisanja deviznog i ostalih segmenata domaćeg finansijskog tržišta. Od izuzetnog značaja je i to što su dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama, u skladu sa odredbama Zakona o osiguranju depozita, osigurani do iznosa odnosno protivvrednosti 50.000 evra.
Zahvaljujući navedenim merama i aktivnostima, očuvano je poverenje građana u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i u sigurnost njihovih štednih uloga, te pojačani globalni geopolitički rizici nisu izraženije uticali na visinu ukupne štednje stanovništva u bankama.
Prema operativnim podacima za 11. jul, devizna štednja iznosi 13,2 milijarde evra, dok dinarska štednja iznosi 86,6 milijardi dinara.
Pritom, od početka godine ukupna štednja stanovništva se povećala, što je pokazatelj očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Povećana neizvesnost u međunarodnom okruženju od kraja februara do polovine aprila uticala je na snažan rast tražnje stanovništva za stranom gotovinom (u menjačnicama i bankama). Tokom navedenog perioda, prema očekivanjima, promenila se valutna struktura štednje u korist devizne, a na račun dinarskih depozita, što je vodilo određenom smanjenju dinarske štednje građana. Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije, koja je i u takvim, do sada nezapamćenim okolnostima svojim instrumentima obezbedila i stabilnost na deviznom tržištu, i nesmetano snabdevanje i dinarskom i deviznom likvidnošću, navedena kretanja su zaustavljena već sredinom aprila, a u junu, kao i u prvih 11 dana jula, dinarska štednja raste.
Kada je reč o strukturi dinarske štednje, prema poslednjim podacima koji su raspoloživi za kraj maja, najveći broj štednih partija (959.128 partija ili 88,2% ukupnog broja partija) odnosi se na štednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara), koji po vrednosti učestvuju s manje od 1% u ukupnoj dinarskoj štednji. Posmatrano prema visini pojedinačnih štednih uloga, gotovo tri četvrtine dinarske štednje (73%) odnosi se na štednju u „većim” iznosima (preko 1 milion dinara), pri čemu su najzastupljeniji štedni ulozi u iznosima između 1 i 5 miliona dinara (40% ukupne štednje), koji posmatrano prema broju štednih partija učestvuju sa 1,5% (16.641) u ukupnom broju štednih partija.
Kada je reč o deviznoj štednji, krajem maja najviše je bilo partija koje pripadaju kategoriji do 500 evra, i to 3.880.169 partija (80% ukupnog broja partija), koje po vrednosti (94,3 miliona evra) učestvuju sa svega 0,7% u ukupnoj deviznoj štednji.
Posmatrano prema visini devizne štednje, gotovo polovina se odnosi na partije čija je vrednost između 10.000 i 50.000 evra – 43,9% (5.703 miliona evra), koje posmatrano prema broju štednih partija učestvuju sa 5,4% (260.631 partija) u ukupnom broju štednih partija.
Prema podacima za kraj maja, najveći deo devizne štednje čini štednja u evrima – 90,5%, štednja u američkim dolarima čini 4,3%, štednja u švajcarskim francima 4,1%, dok štednja u ostalim valutama čini oko 1% ukupne devizne štednje.
Kada je reč o isplativosti štednje, redovne polugodišnje analize koje Narodna banka Srbije sprovodi o isplativosti štednje (koje se objavljuju na internet prezentaciji NBS) potvrđuju da je isplativije štedeti u domaćoj valuti i u dugom, i u kratkom roku.
• Na veću isplativost dinarske štednje prevashodno je uticao uređen makroekonomski okvir – monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, problematični krediti na niskom nivou, umeren nivo javnog duga.
• Dalje, kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima, a povoljniji je i poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%).
Na veću isplativost dinarske štednje svakako su uticale odmerene i pravovremene mere monetarne i fiskalne politike koje Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije sprovode već duži niz godina.
Pitanje: Da li je povećanje referentne kamatne stope uticalo na povećanje štednje?
Odgovor: Zaoštravanje monetarnih uslova i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, trebalo bi da doprinese većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu. Posmatrano sa stanovišta inflacije, rast kamatnih stopa bi usporavanjem inflacije trebalo da utiče na očuvanje makroekonomske stabilnosti, očuvanje realnih prinosa, očuvanje realnih dohodaka privrede i stanovništva, a samim tim i poslovnog i potrošačkog poverenja, što takođe ide u prilog rastu štednje.
Kabinet guvernera
