21.07.2022.
Питања: Интересује нас каква је последња статистика по питању штедње. Колика је тренутно штедња, у којим валутама је има највише, а у којој је најисплативија? Молимо вас да нам доставите расподелу штедње у смислу на колико се партија налази колико новца.
Одговор: Актуелна енергетска и геополитичка криза условила је изузетно висок степен глобалне неизвесности. Упркос овако неповољном амбијенту, Народна банка Србије успела је да очува стабилност домаћег финансијског система, који је остао ликвидан и добро капитализован. Томе су првенствено допринеле активности Народне банке Србије у претходном периоду, захваљујући којима банкарски систем почива на здравим основама, као и правовремене и одлучне реакције централне банке усмерене на очување стабилности и сигурности пословања свих банака у Србији, одржавање релативне стабилности девизног курса и нормалног функционисања девизног и осталих сегмената домаћег финансијског тржишта. Од изузетног значаја је и то што су динарски и девизни депозити клијената у банкама, у складу са одредбама Закона о осигурању депозита, осигурани до износа односно противвредности 50.000 евра.
Захваљујући наведеним мерама и активностима, очувано је поверење грађана у стабилност и сигурност пословања банака, као и у сигурност њихових штедних улога, те појачани глобални геополитички ризици нису израженије утицали на висину укупне штедње становништва у банкама.
Према оперативним подацима за 11. јул, девизна штедња износи 13,2 милијарде евра, док динарска штедња износи 86,6 милијарди динара.
Притом, од почетка године укупна штедња становништва се повећала, што је показатељ очуваног поверења у стабилност домаћег финансијског система. Повећана неизвесност у међународном окружењу од краја фебруара до половине априла утицала је на снажан раст тражње становништва за страном готовином (у мењачницама и банкама). Током наведеног периода, према очекивањима, променила се валутна структура штедње у корист девизне, а на рачун динарских депозита, што је водило одређеном смањењу динарске штедње грађана. Захваљујући активностима Народне банке Србије, која је и у таквим, до сада незапамћеним околностима својим инструментима обезбедила и стабилност на девизном тржишту, и несметано снабдевање и динарском и девизном ликвидношћу, наведена кретања су заустављена већ средином априла, а у јуну, као и у првих 11 дана јула, динарска штедња расте.
Када је реч о структури динарске штедње, према последњим подацима који су расположиви за крај маја, највећи број штедних партија (959.128 партија или 88,2% укупног броја партија) односи се на штедњу у мањим износима (до 10.000 динара), који по вредности учествују с мање од 1% у укупној динарској штедњи. Посматрано према висини појединачних штедних улога, готово три четвртине динарске штедње (73%) односи се на штедњу у „већим” износима (преко 1 милион динара), при чему су најзаступљенији штедни улози у износима између 1 и 5 милиона динара (40% укупне штедње), који посматрано према броју штедних партија учествују са 1,5% (16.641) у укупном броју штедних партија.
Када је реч о девизној штедњи, крајем маја највише је било партија које припадају категорији до 500 евра, и то 3.880.169 партија (80% укупног броја партија), које по вредности (94,3 милиона евра) учествују са свега 0,7% у укупној девизној штедњи.
Посматрано према висини девизне штедње, готово половина се односи на партије чија је вредност између 10.000 и 50.000 евра – 43,9% (5.703 милиона евра), које посматрано према броју штедних партија учествују са 5,4% (260.631 партија) у укупном броју штедних партија.
Према подацима за крај маја, највећи део девизне штедње чини штедња у еврима – 90,5%, штедња у америчким доларима чини 4,3%, штедња у швајцарским францима 4,1%, док штедња у осталим валутама чини око 1% укупне девизне штедње.
Када је реч о исплативости штедње, редовне полугодишње анализе које Народна банка Србије спроводи о исплативости штедње (које се објављују на интернет презентацији НБС) потврђују да је исплативије штедети у домаћој валути и у дугом, и у кратком року.
• На већу исплативост динарске штедње превасходно је утицао уређен макроекономски оквир – монетарна и фискална стабилност у дужем периоду, релативно стабилан курс динара, висок ниво девизних резерви, проблематични кредити на ниском нивоу, умерен ниво јавног дуга.
• Даље, каматне стопе на штедњу у динарима релативно су више него на штедњу у еврима, а повољнији је и порески третман штедње у домаћој валути (камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15%).
На већу исплативост динарске штедње свакако су утицале одмерене и правовремене мере монетарне и фискалне политике које Народна банка Србије и Влада Републике Србије спроводе већ дужи низ година.
Питање: Да ли је повећање референтне каматне стопе утицало на повећање штедње?
Одговор: Заоштравање монетарних услова и последичан раст каматних стопа на све финансијске производе, па и на штедњу, требало би да допринесе већој атрактивности штедње и њеном расту. Посматрано са становишта инфлације, раст каматних стопа би успоравањем инфлације требало да утиче на очување макроекономске стабилности, очување реалних приноса, очување реалних доходака привреде и становништва, а самим тим и пословног и потрошачког поверења, што такође иде у прилог расту штедње.
Кабинет гувернера
