29.08.2022.
Pitanja: Odbor Evropskog parlamenta nadležan za zaštitu potrošača zatražio je nedavno da se bankama ne dozvoli da bez najave i mogućnosti otplate ukidaju prava na „minuse” po tekućim računima, kao predlog izmene Direktive o potrošačkim kreditima. Da li za dnevni list Politika možete da nam dostavite informacije u kom slučaju banke u Srbiji imaju mogućnost da raskinu ugovor o kreditu po tekućem računu i da li bilo pritužbi građana zbog eventualnih kršenja propisa. Kolika je danas prosečna kamata kod dozvoljenog minusa i koliko korisnika u Srbiji koristi ovaj vid kreditiranja?
Odgovor (15. 7. 2022): Najpre, ukazujemo na to da predloženi amandmani Odbora Evropskog parlamenta nadležnog za zaštitu potrošača predstavljaju predlog koji su uputila dva poslanika Evropskog parlamenta u vezi sa izmenama Direktive o potrošačkim kreditima, čija konačna verzija još uvek nije usvojena. S tim u vezi, do eventualnog usvajanja izmenjene Direktive o potrošačkim kreditima nije poznato da li će predloženi amandman biti usvojen, odnosno biti u konačnoj verziji izmenjenog teksta Direktive o potrošačkim kreditima. Nezavisno od toga, ističemo da su našim postojećim propisima koji regulišu zaštitu korisnika finansijskih usluga, pre svega Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, već precizno definisani obavezni elementi ugovora o dozvoljenom prekoračenju, a, između ostalog, i obaveza da se tim ugovorom predvide uslovi, postupak i posledice otkaza, odnosno raskida ugovora.
Konkretno, s obzirom na to da je dozvoljeno prekoračenje po računu zapravo ugovoreni iznos sredstava koji banka stavlja na raspolaganje korisniku računa, ovaj kreditni proizvod zasniva se na ugovoru koji se zaključuje između korisnika i banke, a kao što to važi u pogledu drugih ugovora, na raskid dozvoljenog prekoračenja po računu primenjuju se opšta pravila ugovornog prava. Međutim, propisi koji uređuju zaštitu korisnika finansijskih usluga dodatno preciziraju obavezu banaka da u predugovornoj fazi (u kojoj korisnicima uručuju ponudu na propisanom obrascu, i to u papiru ili na drugom trajnom nosaču podataka) predoče korisnicima uslove i postupak raskida ugovora i obaveštenje u kojim se slučajevima od korisnika može zahtevati potpuna otplata dozvoljenog prekoračenja računa. Pored navedenog, obavezan element ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu jesu i upozorenje o posledicama u slučaju neizmirivanja obaveza, uslovi, postupak i posledice otkaza, odnosno raskida ugovora o kreditu u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, kao i obaveštenje o uslovima i načinu ustupanja potraživanja u slučaju neizmirenja obaveza.
Dakle, uslovi za raskid ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu i razlozi iz kojih banka može da zahteva potpunu otplatu iznosa dozvoljenog prekoračenja po računu unapred su jasno i precizno definisani ugovorom o dozvoljenom prekoračenju koji korisnici zaključuju s bankama, tako da banka ne može samovoljno i bez razloga da raskine ugovor o dozvoljenom prekoračenju, već je neophodno da nastupi neki od uslova predviđenih ugovorom. To praktično znači da korisnici koji uredno izvršavaju svoje obaveze, u skladu sa zaključenim ugovorom, neće doći u situaciju da im banka otkaže, odnosno raskine ugovor o dozvoljenom prekoračenju.
Narodna banka Srbije je u 2021. godini primila dve pritužbe koje su se odnosile na raskid ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu (obe neosnovane), a tokom 2022. godine, do dana sačinjavanja ovog odgovora, Narodna banka Srbije nije primila pritužbe po tom osnovu.
Prema poslednjim raspoloživim podacima za maj 2022. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva na godišnjem nivou iznosila je 28,9%. Posmatrano po bankama, kamatne stope u maju su se kretale u rasponu od 9,8% do 33,9%. U periodu od januara 2014. godine (od kada Narodna banka Srbije objavljuje pojedinačne podatke po bankama) do maja 2022. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena je za 4,7 procentnih poena (sa 33,6% na 28,9%).
Stanje dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu u maju 2022. godine iznosilo je oko 18 milijardi dinara, što predstavlja učešće od svega 1,3% u ukupnom stanju kredita stanovništvu, što je i očekivano s obzirom na to da pozajmice po tekućem računu predstavljaju jedan od najskupljih vidova kreditiranja, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. Kada je reč o broju korisnika, na kraju maja oko 1,3 miliona građana je imalo ugovorenu mogućnost dozvoljenog prekoračenja uz korišćenje tekućeg računa. Navedeni podaci po bankama i na agregiranom nivou javno su dostupni na sajtu Narodne banke Srbije, u delu Ciljevi i funkcije – Zaštita korisnika, u okviru tabele ,,Kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu – maj 2022’’.
Kabinet guvernera
