26.09.2022.
Pitanja: Sa koliko zlata Srbija trenutno raspolaže? Kakva je situacija u odnosu na prethodne godine ili deceniju? Kakve su naše rezerve u odnosu na region? Da li zlato proizvedeno u Srbiji ostaje u Srbiji? Gde se sve nalazi zlato, da li je sve u državi ili ga ima još uvek i u inostranstvu i gde? Gde se zlatne rezerve čuvaju u Srbiji i u kom obliku? Koliko je zlata Srbija kupila od početka godine? Koji procenat deviznih rezervi čini zlato? Kakav je značaj zlatnih rezervi za jednu zemlju i kakav je plan naše zemlje po tom pitanju – postoji li neki cilj po tom pitanju? Koje su cene investicionog zlata trenutno na tržištu i da li na to utiče trenutna kriza i rat u Ukrajini?
Odgovor: Na dan 31. avgusta 2022. godine, bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su 15,9 milijardi evra. Od toga, 13,3% deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu (38,5 tona zlata, ukupne vrednosti od 2,1 milijarde evra). Učešće zlata u deviznim rezervama od kraja 2012. povećano je sa 5,7% na 13,3%, odnosno sa 15,3 tone na 38,5 tona. U periodu januar 2017 – avgust 2022. godine, Narodna banka Srbije je kupila nešto više od 7,6 tona zlata u Srbiji i 12 tona u inostranstvu. Poluge zlata u inostranstvu kupovane su od Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements), i to 2019. devet tona, a 2020. tri tone.
Narodna banka Srbije sve rezerve zlata čuva u Srbiji. Trend repatrijacije zlatnih rezervi iz trezora FED-a, Banke Engleske, Banke Francuske i sličnih banaka u matične zemlje prisutan je u poslednjih nekoliko godina i posledica je nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata bili veoma niski, kao i nastojanja da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji postoje u slučaju držanja zlata u inostranstvu. U ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, Narodna banka Srbije je na ovaj način želela da dodatno poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata. Pored Narodne banke Srbije, deo ovoga trenda su, između ostalih, i nemačka, holandska, austrijska, poljska, mađarska i rumunska centralna banka. U Srbiju je u prethodnim godinama vraćeno ukupno 13 tona zlata, od čega je 12 tona iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona.
Tokom 2022. godine Narodna banka Srbije je redovno otkupljivala zlato iz domaće proizvodnje i do kraja avgusta od kompanije Serbia Zijin Cooper DOO Bor otkupila je 1.115,6 kilograma. U periodu od 27. decembra 2018. do 31. avgusta 2022, Narodna banka Srbije je od kompanije Serbia Zijin Cooper DOO Bor otkupila sve ponuđene količine zlata (težine preko 6 tona zlata).
Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive (safe haven), a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom na to da je na njega teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi, zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija. Takođe, niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja.
S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, te se iz tih razloga u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije ulaganja.
Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata, kao jedne od klasa aktive. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, s obzirom na njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije.
Može se očekivati da globalna neizvesnost, podstaknuta, između ostalog, i ratom u Ukrajini, ali i skok inflacionih očekivanja širom sveta i u narednom periodu imaju značajan uticaj na tražnju za zlatom, pri čemu treba imati u vidu da se radi o berzanskoj robi, koju odlikuje volatilnost cene u zavisnosti od kretanja na svetskim finansijskim tržištima. Tržišna cena zlata može se pratiti na sledećem linku: www.lbma.org.uk.
Kabinet guvernera
