26.09.2022.
Питања: Са колико злата Србија тренутно располаже? Каква је ситуација у односу на претходне године или деценију? Какве су наше резерве у односу на регион? Да ли злато произведено у Србији остаје у Србији? Где се све налази злато, да ли је све у држави или га има још увек и у иностранству и где? Где се златне резерве чувају у Србији и у ком облику? Колико је злата Србија купила од почетка године? Који проценат девизних резерви чини злато? Какав је значај златних резерви за једну земљу и какав је план наше земље по том питању – постоји ли неки циљ по том питању? Које су цене инвестиционог злата тренутно на тржишту и да ли на то утиче тренутна криза и рат у Украјини?
Одговор: На дан 31. августа 2022. године, бруто девизне резерве Народне банке Србије износиле су 15,9 милијарди евра. Од тога, 13,3% девизних резерви чиниле су резерве у злату (38,5 тона злата, укупне вредности од 2,1 милијарде евра). Учешће злата у девизним резервама од краја 2012. повећано је са 5,7% на 13,3%, односно са 15,3 тоне на 38,5 тона. У периоду јануар 2017 – август 2022. године, Народна банка Србије је купила нешто више од 7,6 тона злата у Србији и 12 тона у иностранству. Полуге злата у иностранству куповане су од Банке за међународна поравнања (Bank for International Settlements), и то 2019. девет тона, а 2020. три тоне.
Народна банка Србије све резерве злата чува у Србији. Тренд репатријације златних резерви из трезора ФЕД-a, Банке Енглеске, Банке Француске и сличних банака у матичне земље присутан је у последњих неколико година и последица је настојања да се повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности, чињенице да су у глобалном окружењу ниских и негативних каматних стопа опортунитетни трошкови држања злата били веома ниски, као и настојања да се умање трошкови складиштења злата у физичком облику, који постоје у случају држања злата у иностранству. У амбијенту појачане глобалне неизвесности, Народна банка Србије је на овај начин желела да додатно повећа сигурност и доступност свог монетарног злата. Поред Народне банке Србије, део овога тренда су, између осталих, и немачка, холандска, аустријска, пољска, мађарска и румунска централна банка. У Србију је у претходним годинама враћено укупно 13 тона злата, од чега је 12 тона из Берна, док је једна тона злата пребачена из Лондона.
Током 2022. године Народна банка Србије је редовно откупљивала злато из домаће производње и до краја августа од компаније Serbia Zijin Cooper DOO Bor откупила је 1.115,6 килограма. У периоду од 27. децембра 2018. до 31. августа 2022, Народна банка Србије је од компаније Serbia Zijin Cooper DOO Bor откупила све понуђене количине злата (тежине преко 6 тона злата).
Злато као класа активе у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе (safe haven), а ова његова улога нарочито долази до изражаја у периодима кризе. Из угла централне банке, као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку, а уобичајено служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром на то да је на њега теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, као класа активе у структури девизних резерви, злато смањује ризик каматних стопа и доприноси очувању вредности инвестиција. Такође, ниска корелација злата с традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, а нарочито с резервним валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације и доприноси отпорности финансијског система на потресе из међународног окружења.
С друге стране, злато није каматоносни облик активе, одликује га већа волатилност цене и нешто нижа ликвидност од неких традиционалних класа активе, те се из тих разлога у резервама банака налази као једна од многих класа активе у оквиру процеса диверсификације улагања.
Народна банка Србије континуирано прати кретања на међународном финансијском тржишту, а у склопу тога и тржиште злата, као једне од класа активе. Све инвестиционе одлуке, па и она о инвестирању у злато, доносе се уз детаљну анализу текућих и очекиваних кретања на тржишту и из угла целокупних девизних резерви, с обзиром на њихову улогу и мандат Народне банке Србије утврђен Законом о Народној банци Србије.
Може се очекивати да глобална неизвесност, подстакнута, између осталог, и ратом у Украјини, али и скок инфлационих очекивања широм света и у наредном периоду имају значајан утицај на тражњу за златом, при чему треба имати у виду да се ради о берзанској роби, коју одликује волатилност цене у зависности од кретања на светским финансијским тржиштима. Тржишна цена злата може се пратити на следећем линку: www.lbma.org.uk.
Кабинет гувернера
