20.12.2022.
Međunarodni monetarni fond odobrio Srbiji stendbaj aranžman – potvrđena opredeljenost Srbije za dalje sprovođenje strukturnih reformi
Nakon što je na sastanku održanom 19. decembra odobrio Republici Srbiji stendbaj aranžman, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda dao je ocene dosadašnjih reakcija politike u Srbiji i očekivanja u pogledu aranžmana.
Novi stendbaj aranžman predstavlja podršku dogovorenom ekonomskom programu Srbije u naredne dve godine. Aranžman je odobren u iznosu od 290% kvote naše zemlje u Međunarodnom monetarnom fondu, što je oko 1,89 milijardi specijalnih prava vučenja, odnosno oko 2,4 milijarde evra. Deo od ukupnog iznosa sredstava biće povučen tokom 2022. i 2023. godine, dok će se preostali deo tretirati kao sredstva iz predostrožnosti.
Nadovezujući se na postignute rezultate i reformsku agendu, novi aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom zamenio je postojeći Instrument za koordinaciju politike, uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike kojima se uvažavaju aktuelni izazovi na globalnom nivou. Ciljevi ekonomskog programa Republike Srbije za period 2023–2024. godine koji su podržani novim stendbaj aranžmanom odnose se na: očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti; dodatnu podršku finansiranju aktuelnih i potencijalnih platnobilansnih i fiskalnih potreba u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju; nastavak jačanja domaće privrede i njene otpornosti sprovođenjem strukturnih reformi, posebno u energetskom sektoru.
Prilikom donošenja odluke o odobravanju aranžmana, izvršni direktori Međunarodnog monetarnog fonda ocenili su da se Srbija u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makroekonomskih performansi, podržanih MMF-ovim Instrumentom za koordinaciju politike. Ocenjuju da se privreda Srbije brzo oporavila od pandemije virusa korona, a da su nosioci politika pravovremeno započeli konsolidaciju u cilju ponovne izgradnje odbrambenih mehanizama. Ističu globalne inflatorne pritiske, slabe izglede rasta naših ključnih trgovinskih partnera, kao i visoke svetske cene energenata, kao ključne rizike, ali navode i da Srbija i dalje ima snažne makroekonomske politike. Ističu i da su u Srbiji već sprovedene mere kako bi se ovi rizici ublažili, ali da aktuelni uslovi zahtevaju dodatne odbrambene mehanizme, na čemu nosioci politika i rade, a što će i aranžman podržati. Ocenjuju da je zatezanje monetarne politike Narodne banke Srbije u uslovima prenosa globalnih inflatornih pritisaka bilo pravovremeno i adekvatno, kao i da su restriktivna monetarna i fiskalna politika neophodne radi držanja inflacije pod kontrolom i očuvanja relativne stabilnosti deviznog kursa dinara.
Prema makroekonomskom okviru Srbije za 2022–2024. godinu, Odbor izvršnih direktora projektuje popravljanje u svim oblastima, što se vidi kroz postepeno vraćanje na pretpandemijsku putanju rasta, dalje jačanje fiskalnih pokazatelja, uz zadržavanje visokih kapitalnih investicija, očekivano suzbijanje inflatornih pritisaka i jačanje eksterne pozicije zemlje.
„Obuzdavanje inflacije jeste prioritet broj jedan za nosioce politika širom sveta, ali je važno da se odredi i prava mera reakcije. U Srbiji to radimo postepenim, ali kontinuiranim zaoštravanjem monetarnih uslova, koje smo započeli u oktobru prošle godine, čime uvažavamo činjenicu da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude i istovremeno se vodi računa i o rastu privredne aktivnosti. I ovoga puta Međunarodni monetarni fond ističe značaj relativne stabilnosti kursa dinara za ukupnu makroekonomsku stabilnost zemlje, a rekordne devizne rezerve, uz punu koordinaciju pravih politika i proaktivno delovanje, koje i Međunarodni monetarni fond prepoznaje, ostaće jedan od stubova sprovođenja naše ekonomije i kroz ovu krizu”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Kabinet guvernera
