07.03.2023.
Pitanja: Da li je legalno unovčavanje čekova uz proviziju od 10% kao što nude brojne zalagaonice u Srbiji? Ko ih kontroliše i da li postoji neka kazna za one koji to rade? Da li imate podatke o tome koliko je ta pojava rasprostranjena? S obzirom na to da oni otkupljuju čekove, kako ih posle unovče? Koliko čekova je realizovano prošle godine i da li se broj i vrednost smanjuju? S obzirom na to da postoje i druge usluge koje banke nude, kako objašnjavate to što su čekovi i dalje u tolikoj meri u upotrebi?
Odgovor: Prema Zakonu o čeku, ček je sredstvo plaćanja kod kojeg je dospelost po viđenju. Međutim, kada se neko poput zalagaonica bavi unovčavanjem čekova uz (diskont) proviziju, to predstavlja neovlašćeno kreditiranje, a provizija koju građanin plaća (koja predstavlja razliku između iznosa na koji glasi ček i iznosa koji dobije od zalagaonice) zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje. Primera radi, ako građanin preda ček na 5.000 dinara zalagaonici, a od zalagaonice dobije 4.500 dinara, ta provizija od 500 dinara zapravo je kamatna stopa od 10%, i to ne godišnja, već nedeljna, petnaestodnevna, mesečna, u zavisnosti od toga na koji period se odlaže naplata ili eventualno otkup čeka.
U Srbiji se davanjem kredita mogu baviti samo banke i pod određenim uslovima institucije elektronskog novca i platne institucije, kao i posebni entiteti određeni posebnim zakonom (npr. Fond za razvoj). Rad zalagaonica nije regulisan posebnim propisima, niti one imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije. Bavljenje unovčavanjem čekova na način kako smo prethodno opisali predstavlja neovlašćeno kreditiranje, a Zakonom o bankama propisano je da će se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina kazniti onaj ko se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, a za to nije ovlašćen zakonom.
Budući da Narodna banka Srbije nije nadležna za kontrolu zalagaonica, nemamo podatke o rasprostranjenosti ove „usluge”. S druge strane, kako smo na početku rekli, ček je sredstvo plaćanja i kao hartija od vrednosti na donosioca garantuje isplatu onom ko poseduje ček.
Pružaoci platnih usluga dostavljaju Narodnoj banci Srbije podatke o broju i vrednosti realizovanih čekova građana. Narodna banka Srbije prikuplja i obrađuje navedene podatke u statističke svrhe. Ako se posmatraju godišnji podaci za period od poslednjih pet godina, primetan je pad od 21,4% u broju realizovanih čekova građana, i to sa 7.913.291 ček, koliko je bilo realizovano u 2018. godini, na 6.217.277 čekova, koliko je bilo realizovano u 2022. godini. Dakle, ako se uzmu u obzir podaci o realizovanim čekovima, statistika pokazuje trend smanjenja i broja realizovanih čekova i ukupne vrednosti realizovanih čekova tokom godina, što se može videti u tabelama i na grafikonima u nastavku. Prosečna vrednost po realizovanom čeku u posmatranom periodu iznosila je nešto više od 4.600,00 dinara.
S obzirom na to da je nesumnjivo važan motiv za korišćenje čekova od strane korisnika to što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje čekovima, sa aspekta svoje nadležnosti Narodna banka Srbije se ne zalaže za administrativno ukidanje čekova, budući da je i dalje značajna prisutnost ovog instrumenta prilikom plaćanja građana naše zemlje, iako se svake godine realizuje sve manje platnih transakcija upotrebom čekova. Ipak, poslednjih godina su implementirani i savremeniji instrumenti plaćanja kojima je omogućeno odloženo plaćanje, a tu bismo posebno istakli i mogućnost odloženog plaćanja upotrebom Dina debitne platne kartice. U tom pogledu, Narodna banka Srbije je prepoznala potrebu da se korisnicima ponudi bezgotovinski platni instrument koji će im omogućiti da plaćaju na odloženo, u okviru svojih raspoloživih sredstava i bez potrebe da se dodatno zadužuju u banci korišćenjem kredita. Plaćanje na rate upotrebom Dina debitne platne kartice ima sve prednosti plaćanja čekovima, ali je znatno brže i jednostavnije – nema čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, kao ni ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata korisnik određuje sam pri kupovini. Ovu uslugu omogućile su Banka Poštanska štedionica, Banka Inteza i Komercijalna banka. Zbog velikog interesovanja trgovaca i korisnika za ovu uslugu, broj prodajnih mesta na kojima je moguće platiti Dina karticom na rate konstantno raste. Za više informacija i spisak trgovaca koji pružaju ovu mogućnost svojim kupcima posetite internet stranice Banke Poštanska štedionica, Banke Inteza i NLB Komercijalna banka.
Kabinet guvernera
