07.03.2023.
Питања: Да ли је легално уновчавање чекова уз провизију од 10% као што нуде бројне залагаонице у Србији? Ко их контролише и да ли постоји нека казна за оне који то раде? Да ли имате податке o томе колико је та појава распрострањена? С обзиром на то да они откупљују чекове, како их после уновче? Колико чекова је реализовано прошле године и да ли се број и вредност смањују? С обзиром на то да постоје и друге услуге које банке нуде, како објашњавате то што су чекови и даље у толикој мери у употреби?
Одговор: Према Закону о чеку, чек је средство плаћања код којег је доспелост по виђењу. Међутим, када се неко попут залагаоница бави уновчавањем чекова уз (дисконт) провизију, то представља неовлашћено кредитирање, а провизија коју грађанин плаћа (која представља разлику између износа на који гласи чек и износа који добије од залагаонице) заправо је камата за овакво кредитирање. Примера ради, ако грађанин преда чек на 5.000 динара залагаоници, а од залагаонице добије 4.500 динара, та провизија од 500 динара заправо је каматна стопа од 10%, и то не годишња, већ недељна, петнаестодневна, месечна, у зависности од тога на који период се одлаже наплата или евентуално откуп чека.
У Србији се давањем кредита могу бавити само банке и под одређеним условима институције електронског новца и платне институције, као и посебни ентитети одређени посебним законом (нпр. Фонд за развој). Рад залагаоница није регулисан посебним прописима, нити оне имају дозволу за рад Народне банке Србије. Бављење уновчавањем чекова на начин како смо претходно описали представља неовлашћено кредитирање, а Законом о банкама прописано је да ће се за кривично дело казном затвора од три месеца до пет година казнити онај ко се без дозволе за рад Народне банке Србије бави давањем кредита и издавањем платних картица, а за то није овлашћен законом.
Будући да Народна банка Србије није надлежна за контролу залагаоница, немамо податке о распрострањености ове „услуге”. С друге стране, како смо на почетку рекли, чек је средство плаћања и као хартија од вредности на доносиоца гарантује исплату оном ко поседује чек.
Пружаоци платних услуга достављају Народној банци Србије податке о броју и вредности реализованих чекова грађана. Народна банка Србије прикупља и обрађује наведене податке у статистичке сврхе. Ако се посматрају годишњи подаци за период од последњих пет година, приметан је пад од 21,4% у броју реализованих чекова грађана, и то са 7.913.291 чек, колико је било реализовано у 2018. години, на 6.217.277 чекова, колико је било реализовано у 2022. години. Дакле, ако се узму у обзир подаци о реализованим чековима, статистика показује тренд смањења и броја реализованих чекова и укупне вредности реализованих чекова током година, што се може видети у табелама и на графиконима у наставку. Просечна вредност по реализованом чеку у посматраном периоду износила je нешто више од 4.600,00 динара.
С обзиром на то да је несумњиво важан мотив за коришћење чекова од стране корисника то што трговци омогућавају одложено плаћање чековима, са аспекта своје надлежности Народна банка Србије се не залаже за административно укидање чекова, будући да је и даље значајна присутност овог инструмента приликом плаћања грађана наше земље, иако се сваке године реализује све мање платних трансакција употребом чекова. Ипак, последњих година су имплементирани и савременији инструменти плаћања којима је омогућено одложено плаћање, а ту бисмо посебно истакли и могућност одложеног плаћања употребом Дина дебитне платне картице. У том погледу, Народна банка Србије је препознала потребу да се корисницима понуди безготовински платни инструмент који ће им омогућити да плаћају на одложено, у оквиру својих расположивих средстава и без потребе да се додатно задужују у банци коришћењем кредита. Плаћање на рате употребом Дина дебитне платне картице има све предности плаћања чековима, али је знатно брже и једноставније – нема чекања на каси и временски захтевног исписивања чекова, као ни ограничења потрошње по чеку, а број рата корисник одређује сам при куповини. Ову услугу омогућиле су Банка Поштанска штедионица, Банка Интеза и Комерцијална банка. Због великог интересовања трговаца и корисника за ову услугу, број продајних места на којима је могуће платити Дина картицом на рате константно расте. За више информација и списак трговаца који пружају ову могућност својим купцима посетите интернет странице Банке Поштанска штедионица, Банке Интеза и НЛБ Комерцијална банка.
Кабинет гувернера
