28.11.2023.
Pitanja: Da li raste broj kredita odobrenih onlajn? Od kada je omogućeno onlajn odobravanje kredita u Srbiji, do kog iznosa i koliko banaka ovakav način kreditiranja ima u ponudi? Koliko je od početka uspostavljanja ovakve mogućnosti odobreno kredita i u kojoj vrednosti? Koliko iznosi prosečan onlajn kredit (vrednost)? S obzirom na to da se ovi krediti odobravaju bez garancija, da li su zabeleženi neki značajniji problemi u kašnjenju u otplati? Da li je uskoro u planu digitalizacija još neke bankarske usluge (na osnovu propisa koji bi to dozvolili)?
Odgovor: Na osnovu podataka koje banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije, broj ugovora zaključenih na daljinu raste iz godine u godinu. Daljinskim putem, tj. bez fizičkog prisustva klijenata, pružaoci platnih usluga su u 2019. godini zaključili 44.295 ugovora, preko 71.519 (od čega je 6.018 uz primenu video-identifikacije) u 2020. godini, 116.401 (od čega 18.300 primenom video-identifikacije) u 2021. godini i 154.991 (od čega 21.587 primenom video-identifikacije) u 2022. godini. Broj kredita odobrenih na ovaj način takođe beleži godišnji rast. Naime, u 2022. u odnosu na 2021. godinu zaključeno je 42% više ugovora o kreditu, pri čemu je broj ugovora zaključen na drugi elektronski način (bez primene video-identifikacije) porastao za 47,8%, a putem video-identifikacije za pola procenta. Kada se uporedi treće s drugim tromesečjem 2023. godine, uočava se rast broja ugovorenih kredita za 10,4%, od čega je broj ugovora zaključenih na drugi elektronski način porastao za 11,8%, dok je broj ugovora zaključenih putem video-identifikacije opao za 1%. Ako se uporedi treće tromesečje sa istim tromesečjem 2022. godine, uočava se pad broja ugovorenih kredita za 3,1%, od čega je broj ugovora zaključenih na drugi elektronski način opao za 5,9%, dok je broj ugovora zaključenih putem video-identifikacije porastao za 31,1%. Podaci za četvrto tromesečje 2023. godine biće dostupni u januaru 2024. godine.
Donošenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, u junu 2018. godine, i početkom njegove primene u septembru iste godine stvoreni su uslovi za pružanje finansijskih usluga na daljinu, uključujući usluge davanja kredita. Zaključivanje ugovora na daljinu u kontekstu ovog zakona do iznosa od 600.000 dinara omogućeno je bez upotrebe kvalifikovanog elektronskog potpisa korisnika ako je saglasnost za zaključenje tog ugovora data korišćenjem najmanje dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta (autentifikacija) ili korišćenjem šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, dok je za veće iznose potrebna upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa korisnika (davalac finansijske usluge u svakom slučaju mora da koristi kvalifikovani elektronski potpis, bez obzira na vrednost ugovora). Odlukom Narodne banke Srbije o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije, donetom u martu 2019. godine, uređeni su uslovi i način utvrđivanja i provere identiteta stranke koja je fizičko lice putem video-identifikacije, tj. putem video-veze u realnom vremenu, bez potrebe odlaska stranke u poslovne prostorije finansijske institucije.
Trenutno 11 banaka pruža uslugu zaključivanja ugovora na daljinu, od čega šest banaka omogućava zaključivanje ugovora putem video-identifikacije korisnika.
U skladu s raspoloživim podacima koje banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije, od početka 2021. godine, a zaključno s trećim tromesečjem 2023. godine, zaključeno je ukupno 213.079 ugovora o kreditu, od čega je 191.559 gotovinskih kredita zaključeno na drugi elektronski način, dok je 10.806 gotovinskih kredita i 10.714 potrošačkih kredita zaključeno putem video-identifikacije korisnika. Banke u okviru redovnog procesa izveštavanja ne dostavljaju podatke o vrednosti za navedenu kategoriju kredita. Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima o kašnjenju u otplati za ovu kategoriju kredita.
Takođe, koristimo priliku da istaknemo da, zahvaljujući zajedničkim aktivnostima Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, kao i efektima svih politika zajedno kojima je podržana zaposlenost i rast raspoloživog dohotka, kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora je ne samo očuvan već je i dodatno poboljšan. O tome da su građani ostali tradicionalno uredne platiše po kreditima svedoči i učešće problematičnih kredita, koje je i na kraju septembra 2023. godine zadržano blizu istorijski najnižeg nivoa od 3%. Kao i do sada, Narodna banka Srbije će i ubuduće pratiti promene u kvalitetu portfolija banaka i u slučaju potrebe preduzimaće aktivnosti radi prevencije rasta problematičnih kredita.
Osim usluga ugovaranja gotovinskih i potrošačkih kredita na daljinu, banke na ovaj način nude svojim korisnicima i druge bankarske usluge, poput usluge refinansiranja kredita, dozvoljenog prekoračenja, štednje (neoročene i oročene), otvaranja platnog računa, izdavanja kreditne kartice, osiguranja kredita, otvaranja elektronskog i mobilnog bankarstva za fizička lica, ugovaranja direktnog zaduženja i trajnog naloga. Banke svojim korisnicima mogu pružati i druge bankarske usluge na daljinu, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Pored toga, a na osnovu projekta koji vodi Narodna banka Srbije, uz saradnju sa svim bankama, u prvom tromesečju naredne godine planiran je početak rada Centralnog registra elektronskih menica, odnosno početak korišćenja elektronskih menica, što će se postići povezivanjem aplikacija za elektronskog i mobilno bankarstvo s navedenim registrom, tj. s korisničkom aplikacijom za korišćenje elektronskih menica. Na taj način, omogućiće se digitalizovano izdavanje, prenos i naplata menica, što će doprineti dodatnoj digitalizaciji i bankarskih usluga, ali i pravnog i poslovnog prometa uopšte.
Kabinet guvernera
