28.11.2023.
Питања: Да ли расте број кредита одобрених онлајн? Од када је омогућено онлајн одобравање кредита у Србији, до ког износа и колико банака овакав начин кредитирања има у понуди? Колико је од почетка успостављања овакве могућности одобрено кредита и у којој вредности? Колико износи просечан онлајн кредит (вредност)? С обзиром на то да се ови кредити одобравају без гаранција, да ли су забележени неки значајнији проблеми у кашњењу у отплати? Да ли је ускоро у плану дигитализација још неке банкарске услуге (на основу прописа који би то дозволили)?
Одговор: На основу података које банке достављају Народној банци Србије, број уговора закључених на даљину расте из године у годину. Даљинским путем, тј. без физичког присуства клијената, пружаоци платних услуга су у 2019. години закључили 44.295 уговора, преко 71.519 (од чега је 6.018 уз примену видео-идентификације) у 2020. години, 116.401 (од чега 18.300 применом видео-идентификације) у 2021. години и 154.991 (од чега 21.587 применом видео-идентификације) у 2022. години. Број кредита одобрених на овај начин такође бележи годишњи раст. Наиме, у 2022. у односу на 2021. годину закључено је 42% више уговора о кредиту, при чему је број уговора закључен на други електронски начин (без примене видео-идентификације) порастао за 47,8%, а путем видео-идентификације за пола процента. Када се упореди треће с другим тромесечјем 2023. године, уочава се раст броја уговорених кредита за 10,4%, од чега је број уговора закључених на други електронски начин порастао за 11,8%, док је број уговора закључених путем видео-идентификације опао за 1%. Ако се упореди треће тромесечје са истим тромесечјем 2022. године, уочава се пад броја уговорених кредита за 3,1%, од чега је број уговора закључених на други електронски начин опао за 5,9%, док је број уговора закључених путем видео-идентификације порастао за 31,1%. Подаци за четврто тромесечје 2023. године биће доступни у јануару 2024. године.
Доношењем Закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, у јуну 2018. године, и почетком његове примене у септембру исте године створени су услови за пружање финансијских услуга на даљину, укључујући услуге давања кредита. Закључивање уговора на даљину у контексту овог закона до износа од 600.000 динара омогућено је без употребе квалификованог електронског потписа корисника ако је сагласност за закључење тог уговора дата коришћењем најмање два елемента за потврђивање корисничког идентитета (аутентификација) или коришћењем шема електронске идентификације високог нивоа поузданости, док је за веће износе потребна употреба квалификованог електронског потписа корисника (давалац финансијске услуге у сваком случају мора да користи квалификовани електронски потпис, без обзира на вредност уговора). Одлуком Народне банке Србије о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације, донетом у марту 2019. године, уређени су услови и начин утврђивања и провере идентитета странке која је физичко лице путем видео-идентификације, тј. путем видео-везе у реалном времену, без потребе одласка странке у пословне просторије финансијске институције.
Тренутно 11 банака пружа услугу закључивања уговора на даљину, од чега шест банака омогућава закључивање уговора путем видео-идентификације корисника.
У складу с расположивим подацима које банке достављају Народној банци Србије, од почетка 2021. године, а закључно с трећим тромесечјем 2023. године, закључено је укупно 213.079 уговора о кредиту, од чега је 191.559 готовинских кредита закључено на други електронски начин, док је 10.806 готовинских кредита и 10.714 потрошачких кредита закључено путем видео-идентификације корисника. Банке у оквиру редовног процеса извештавања не достављају податке о вредности за наведену категорију кредита. Народна банка Србије не располаже подацима о кашњењу у отплати за ову категорију кредита.
Такође, користимо прилику да истакнемо да, захваљујући заједничким активностима Народне банке Србије и Владе Републике Србије, као и ефектима свих политика заједно којима је подржана запосленост и раст расположивог дохотка, квалитет кредитног портфолија банкарског сектора је не само очуван већ је и додатно побољшан. О томе да су грађани остали традиционално уредне платише по кредитима сведочи и учешће проблематичних кредита, које је и на крају септембра 2023. године задржано близу историјски најнижег нивоа од 3%. Као и до сада, Народна банка Србије ће и убудуће пратити промене у квалитету портфолија банака и у случају потребе предузимаће активности ради превенције раста проблематичних кредита.
Осим услуга уговарања готовинских и потрошачких кредита на даљину, банке на овај начин нуде својим корисницима и друге банкарске услуге, попут услуге рефинансирања кредита, дозвољеног прекорачења, штедње (неорочене и орочене), отварања платног рачуна, издавања кредитне картице, осигурања кредита, отварања електронског и мобилног банкарства за физичка лица, уговарања директног задужења и трајног налога. Банке својим корисницима могу пружати и друге банкарске услуге на даљину, у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину. Поред тога, а на основу пројекта који води Народна банка Србије, уз сарадњу са свим банкама, у првом тромесечју наредне године планиран је почетак рада Централног регистра електронских меница, односно почетак коришћења електронских меница, што ће се постићи повезивањем апликација за електронског и мобилно банкарство с наведеним регистром, тј. с корисничком апликацијом за коришћење електронских меница. На тај начин, омогућиће се дигитализовано издавање, пренос и наплата меница, што ће допринети додатној дигитализацији и банкарских услуга, али и правног и пословног промета уопште.
Кабинет гувернера
