26.12.2023.
Pitanja: Koliko se u Srbiji koriste kreditne kartice? Koliko ljudi kupuju na rate? Koliko se čekovi koriste? Potrebni su mi podaci za ovu, prošlu i pretprošlu godinu. Isto tako, potrebni su mi podaci o broju gotovinskih i stambenih kredita (takođe, za navedeni period). Da li njihov broj raste ili opada? Da li će se menjati vrednost čekova, kako se to radi i od kada je vrednost 5.000 dinara po čeku? Možemo li dobiti kratak komentar guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković o korišćenju kreditnih kartica, upotrebi čekova i uzimanju gotovinskih kredita? Žive li ljudi u Srbiji na rate i šta je to što guverner savetuje građane da rade kada su ove usluge u pitanju?
Odgovor: Komentar guvernera Jorgovanke Tabaković: Nemam običaj da dajem savete o odlukama koje su lične, ali smo građanima pružili mogućnosti da koriste različite instrumente plaćanja i izvore finansiranja. Naša obaveza je da obezbedimo sve potrebne informacije kako bi građani mogli da izaberu ono što je za njih najpovoljnije i to i činimo objavljivanjem informacija o uslovima za zaduživanje i štednji i o poslovanju banaka na zvaničnoj internet prezentaciji Narodne banke Srbije.
U nastavku je tabela o broju i vrednosti realizovanih čekova u 2021, 2022. i na kraju trećeg tromesečja 2023. godine.
Nesumnjivo je da je važan motiv za korišćenje čekova to što trgovci na ovaj način omogućavaju odloženo plaćanje. Ipak, poslednjih godina uvedeni su i savremeniji instrumenti za odloženo plaćanje, a tu bismo posebno istakli Dinu debitnu platnu karticu. Naime, Narodna banka Srbije je prepoznala potrebu da se korisnicima ponudi bezgotovinski platni instrument koji će im omogućiti da plaćaju na odloženo, u okviru raspoloživih sredstava i bez potrebe da se dodatno zadužuju u banci korišćenjem kredita. Dina debitna platna kartica je kartica nacionalnog kartičnog sistema DinaCard, čiji je operator Narodna banka Srbije, koji generiše daleko manje troškove prihvatanja od internacionalnih kartičnih sistema. Ova platna kartica povezana je s platnim računom korisnika, te korisnik raspolaže novcem koji ima na računu. Dakle, korišćenjem debitne Dina platne kartice može se plaćati na rate, i to bez kamate, kao i prilikom plaćanja čekovima, ali uz daleko praktičniji, jednostavniji i savremeniji platni instrument, što su i banke i trgovci prepoznali i zbog čega postoji veliki interes da takvu funkcionalnost pruže korisnicima. Dakle, plaćanje na rate ovom karticom ima sve prednosti plaćanja čekovima, ali je znatno brže i jednostavnije – nema čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, kao ni ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata određuje korisnik pri kupovini. Plaćanje na rate bez kamate debitnom Dina platnom karticom za sada svojim korisnicima omogućavaju tri banke na našem tržištu. Korisnici debitnih Dina kartica Banke Poštanska štedionica mogu plaćati na odloženo do šest rata bez naknada i kamata, na preko 5.000 prodajnih mesta širom Srbije. Više informacija i celokupan spisak trgovaca koji nude ovu mogućnost možete naći na internet stranici Banke Poštanska štedionica. Sličnu pogodnost imaju i korisnici usluga NLB Komercijalne banke, koja korisnicima debitne Dina kartice omogućava beskamatno plaćanje na više jednakih mesečnih rata. Korisnici Dina kartica mogu da iskoriste kupovinu na rate bez kamate na POS terminalima NLB Komercijalne banke kod trgovaca s kojima ta banka ima ugovor o saradnji u ovom segmentu poslovanja. Više informacija o tome može se naći na internet stranici NLB Komercijalne banke. Takođe, debitnom Dina karticom Bance Intese korisnici mogu da plaćaju na rate robu i usluge širom zemlje, na prodajnim mestima koja su obeležena znakom Dine. U svakom trenutku, korisnik može svoju kupovinu Dina debitnom karticom podeliti na 12 mesečnih rata na preko 9.000 prodajnih mesta širom Srbije s kojima ta banka ima ugovor o saradnji u ovom segmentu poslovanja. Više o ovoj pogodnosti može se naći na internet stranici Bance Intese.
U trećem tromesečju 2023. godine ostvaren je promet na osnovu korišćenja plaćanja na rate Dina karticama u ukupnom iznosu od 2,6 milijardi dinara, što je povećanje od 37% u odnosu na treće tromesečje 2022. godine, kada je promet bio oko 1,9 milijardi dinara. Broj transakcija u trećem tromesečju 2023. godine iznosio je 310.342, dok je u istom tromesečju 2022. godine bila 237.281 transakcija, što je povećanje za 31%. Takođe, u trećem tromesečju tekuće godine ukupan broj rata je oko 1,4 miliona, dok je u prethodnoj godini bilo oko 1,1 milion rata, što pokazuje da je u navedenom tromesečju 2023. bilo za 32% više rata nego u istom periodu prethodne godine. Uz sve navedeno, podsećamo da je kompanija NIS a.d. Novi Sad na svim benzinskim stanicama NIS Petrol i Gasprom omogućila plaćanje goriva, robe i usluga na odloženo ili u dve jednake rate bez kamate. Ova pogodnost je omogućena za korisnike DinaCard–PostCard platne kartice Banke Poštanska štedionica, što je više od milion korisnika. Potrošači koji se opredele za odloženo plaćanje ili plaćanje na rate uz DinaCard–PostCard platnu karticu na benzinskim stanicama, prilikom plaćanja računa na kasi, biraju odgovarajuću opciju plaćanja – period odloženog plaćanja na 30 dana ili na dve jednake rate. U slučaju da je izabrano plaćanje na rate, prva rata se odlaže za 30 dana, a druga za 60 dana od datuma plaćanja. Minimalni iznos računa kojim potrošač ostvaruje pravo na ovu uslugu iznosi 5.000 dinara. Navedena usluga je još jedna u nizu pogodnosti za korisnike Dina kartica, što će, s najnižim troškovima za obradu transakcija za sve učesnike, omogućiti da Dina kartica i dalje ostane prvi izbor i trgovaca i korisnika platnih kartica. Više informacija o sistemu DinaCard možete pronaći na: www.dinacard.nbs.rs.
Narodna banka Srbije ne propisuje maksimalni iznos sredstava koji je moguće upisati po jednom čeku. Na nivou Udruženja banaka Srbije, tj. Sporazumom banaka usaglašen je maksimalni iznos sredstava koji je moguće upisati po jednom čeku – 5.000 dinara. Ta granica se primenjuje od 1. januara 2008. godine. Sporazumom banaka detaljnije je uređen čitav niz pitanja u vezi sa upotrebom čekova (vrste, obrasci, naplata i dr.). Na internet stranici Udruženja banaka Srbije možete naći više informacija o ovom sporazumu.
Kada je reč o podacima o vrednosti kredita, u posmatranom periodu (od 2021. zaključno sa septembrom 2023) usporava se rast stambenih i gotovinskih kredita, na šta se odrazilo delovanje više faktora – rast kamatnih stopa usled zaoštravanja monetarnih politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, pooštravanje kreditnih standarda banaka, a u slučaju stambenih kredita – i rast cena stanova i po tom osnovu manja tražnja za kreditima.
Tokom 2021. stanje gotovinskih kredita povećano je za 54,2 milijarde dinara, a stambenih za 78,1 milijardu dinara, dok je u 2022. stanje gotovinskih kredita povećano za 28,6 milijardi dinara, a stambenih za 54,7 milijardi dinara. Tokom devet meseci 2023. gotovinski krediti povećani su za 18,7 milijardi dinara, a stambeni su gotovo stagnirali.
Kada je reč o potraživanjima po osnovu kreditnih kartica, u posmatranom periodu nisu zabeležene značajnije promene.
Takođe, ukazujemo na to da gotovinski krediti nastavljaju da rastu, ali sporijim tempom nego prethodnih godina. Na to su se odrazili efekti prethodnog zaoštravanja monetarne politike Narodne banke Srbije, koje je bilo neophodno da bi se inflacija usporila i obezbedio njen povratak u granice cilja od 3 ± 1,5% u horizontu monetarne politike, od čega će koristi u narednom periodu imati svi, pa i korisnici kredita.
Stanje potraživanja po osnovu kreditnih kartica gotovo da se nije promenilo od 2021. godine.
Kabinet guvernera
