26.12.2023.
Питања: Колико се у Србији користе кредитне картице? Колико људи купују на рате? Колико се чекови користе? Потребни су ми подаци за ову, прошлу и претпрошлу годину. Исто тако, потребни су ми подаци о броју готовинских и стамбених кредита (такође, за наведени период). Да ли њихов број расте или опада? Да ли ће се мењати вредност чекова, како се то ради и од када је вредност 5.000 динара по чеку? Можемо ли добити кратак коментар гувернера Народне банке Србије Јоргованке Табаковић о коришћењу кредитних картица, употреби чекова и узимању готовинских кредита? Живе ли људи у Србији на рате и шта је то што гувернер саветује грађане да раде када су ове услуге у питању?
Одговор: Коментар гувернера Јоргованке Табаковић: Немам обичај да дајем савете о одлукама које су личне, али смо грађанима пружили могућности да користе различите инструменте плаћања и изворе финансирања. Наша обавеза је да обезбедимо све потребне информације како би грађани могли да изаберу оно што је за њих најповољније и то и чинимо објављивањем информација о условима за задуживање и штедњи и о пословању банака на званичној интернет презентацији Народне банке Србије.
У наставку је табела о броју и вредности реализованих чекова у 2021, 2022. и на крају трећег тромесечја 2023. године.
Несумњиво је да је важан мотив за коришћење чекова то што трговци на овај начин омогућавају одложено плаћање. Ипак, последњих година уведени су и савременији инструменти за одложено плаћање, а ту бисмо посебно истакли Дину дебитну платну картицу. Наиме, Народна банка Србије је препознала потребу да се корисницима понуди безготовински платни инструмент који ће им омогућити да плаћају на одложено, у оквиру расположивих средстава и без потребе да се додатно задужују у банци коришћењем кредита. Дина дебитна платна картица је картица националног картичног система DinaCard, чији је оператор Народна банка Србије, који генерише далеко мање трошкове прихватања од интернационалних картичних система. Ова платна картица повезана је с платним рачуном корисника, те корисник располаже новцем који има на рачуну. Дакле, коришћењем дебитне Дина платне картице може се плаћати на рате, и то без камате, као и приликом плаћања чековима, али уз далеко практичнији, једноставнији и савременији платни инструмент, што су и банке и трговци препознали и због чега постоји велики интерес да такву функционалност пруже корисницима. Дакле, плаћање на рате овом картицом има све предности плаћања чековима, али је знатно брже и једноставније – нема чекања на каси и временски захтевног исписивања чекова, као ни ограничења потрошње по чеку, а број рата одређује корисник при куповини. Плаћање на рате без камате дебитном Дина платном картицом за сада својим корисницима омогућавају три банке на нашем тржишту. Корисници дебитних Дина картица Банке Поштанска штедионица могу плаћати на одложено до шест рата без накнада и камата, на преко 5.000 продајних места широм Србије. Више информација и целокупан списак трговаца који нуде ову могућност можете наћи на интернет страници Банке Поштанска штедионица. Сличну погодност имају и корисници услуга NLB Komercijalne banke, која корисницима дебитне Дина картице омогућава бескаматно плаћање на више једнаких месечних рата. Корисници Дина картица могу да искористе куповину на рате без камате на ПОС терминалима NLB Komercijalne banke код трговаца с којима та банка има уговор о сарадњи у овом сегменту пословања. Више информација о томе може се наћи на интернет страници NLB Komercijalne banke. Такође, дебитном Дина картицом Bance Intesе корисници могу да плаћају на рате робу и услуге широм земље, на продајним местима која су обележена знаком Дине. У сваком тренутку, корисник може своју куповину Дина дебитном картицом поделити на 12 месечних рата на преко 9.000 продајних места широм Србије с којима та банка има уговор о сарадњи у овом сегменту пословања. Више о овој погодности може се наћи на интернет страници Bance Intesе.
У трећем тромесечју 2023. године остварен је промет на основу коришћења плаћања на рате Дина картицама у укупном износу од 2,6 милијарди динара, што је повећање од 37% у односу на треће тромесечје 2022. године, када је промет био око 1,9 милијарди динара. Број трансакција у трећем тромесечју 2023. године износио је 310.342, док је у истом тромесечју 2022. године била 237.281 трансакција, што је повећање за 31%. Такође, у трећем тромесечју текуће године укупан број рата је око 1,4 милиона, док је у претходној години било око 1,1 милион рата, што показује да је у наведеном тромесечју 2023. било за 32% више рата него у истом периоду претходне године. Уз све наведено, подсећамо да је компанија НИС а.д. Нови Сад на свим бензинским станицама НИС Петрол и Гаспром омогућила плаћање горива, робе и услуга на одложено или у две једнаке рате без камате. Ова погодност је омогућена за кориснике DinaCard–PostCard платне картице Банке Поштанска штедионица, што је више од милион корисника. Потрошачи који се определе за одложено плаћање или плаћање на рате уз DinaCard–PostCard платну картицу на бензинским станицама, приликом плаћања рачуна на каси, бирају одговарајућу опцију плаћања – период одложеног плаћања на 30 дана или на две једнаке рате. У случају да је изабрано плаћање на рате, прва рата се одлаже за 30 дана, а друга за 60 дана од датума плаћања. Минимални износ рачуна којим потрошач остварује право на ову услугу износи 5.000 динара. Наведена услуга је још једна у низу погодности за кориснике Дина картица, што ће, с најнижим трошковима за обраду трансакција за све учеснике, омогућити да Дина картица и даље остане први избор и трговаца и корисника платних картица. Више информација о систему DinaCard можете пронаћи на: www.dinacard.nbs.rs.
Народна банка Србије не прописује максимални износ средстава који је могуће уписати по једном чеку. На нивоу Удружења банака Србије, тј. Споразумом банака усаглашен је максимални износ средстава који је могуће уписати по једном чеку – 5.000 динара. Та граница се примењује од 1. јануара 2008. године. Споразумом банака детаљније је уређен читав низ питања у вези са употребом чекова (врсте, обрасци, наплата и др.). На интернет страници Удружења банака Србије можете наћи више информација о овом споразуму.
Када је реч о подацима о вредности кредита, у посматраном периоду (од 2021. закључно са септембром 2023) успорава се раст стамбених и готовинских кредита, на шта се одразило деловање више фактора – раст каматних стопа услед заоштравања монетарних политика Народне банке Србије и Европске централне банке, пооштравање кредитних стандарда банака, а у случају стамбених кредита – и раст цена станова и по том основу мања тражња за кредитима.
Током 2021. стање готовинских кредита повећано је за 54,2 милијарде динара, а стамбених за 78,1 милијарду динара, док је у 2022. стање готовинских кредита повећано за 28,6 милијарди динара, а стамбених за 54,7 милијарди динара. Током девет месеци 2023. готовински кредити повећани су за 18,7 милијарди динара, а стамбени су готово стагнирали.
Када је реч о потраживањима по основу кредитних картица, у посматраном периоду нису забележене значајније промене.
Такође, указујемо на то да готовински кредити настављају да расту, али споријим темпом него претходних година. На то су се одразили ефекти претходног заоштравања монетарне политике Народне банке Србије, које је било неопходно да би се инфлација успорила и обезбедио њен повратак у границе циља од 3 ± 1,5% у хоризонту монетарне политике, од чега ће користи у наредном периоду имати сви, па и корисници кредита.
Стање потраживања по основу кредитних картица готово да се није променило од 2021. године.
Кабинет гувернера
