06.01.2024.
Povod za priču jeste da je u Grčkoj posedovanje POS terminala obavezno od 1.1.2024, odnosno mogućnost plaćanja karticama od taksija, trafika, preko prodavnica do pijaca. Grčko ministarstvo razvoja i privrede potpisali su zajedničku ministarsku odluku kojom se upotreba elektronskih sredstava plaćanja proširuje na celo tržište. Dakle, niko ko ne poseduje POS terminal neće moći da obavlja delatnost.
Povodom ove odluke, zanima nas kakva je situacija u Srbiji, posebno kada su digitalne transakcije u pitanju.
Stoga vas ljubazno molim da nam odgovorite na sledeća pitanja:
1. Da li bi Srbija mogla da očekuje sličnu odluku u bliskoj budućnosti, odnosno da plaćanje karticama postane obavezno u svim delatnostima privrede?
Narodna banka Srbije kao institucija koja uređuje tržište platnih usluga u Republici Srbiji i vrši nadzor nad pružaocima platnih usluga je protiv administrativnog uvođenja obaveze za trgovce da prihvataju kartična plaćanja putem POS terminala ili sličnih uređaja. Propisima čija je primena u nadležnosti Narodne banke Srbije nije predviđeno obavezno omogućavanje prihvatanja plaćanja platnim karticama - ni Zakonom o platnim uslugama, niti Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, prevashodno iz razloga što su platne kartice instrumenti plaćanja za koje trgovci imaju troškove koje plaćaju bankama, odnosno kartičnim sistemima (npr. troškove po svakoj izvršenoj transakciji – trgovačka naknada, kao i troškove kupovine ili iznajmljivanja POS terminala).
Zbog pomenutih troškova se u većini uređenih ekonomija takva obaveza nikada ne nameće već trgovac ima pravo da bira koji će platni instrument da koristi – što ponavljamo prevashodno zavisi od troškova koje mora da plati banci i kartičnom sistemu kad god kupac tu karticu upotrebi u njegovoj prodavnici. Bilo kakvo nametanje obaveze prijema platnih kartica imalo bi povoljne efekte samo na zaradu kartičnih sistema na račun trgovaca (koji taj trošak prenesu na cene robe i usluga) i to pre svega inostranih kartičnih sistema – čije su naknade koje naplaćuju prema bankama i trgovcima daleko najviše. Kao ishod trgovac prenese trošak skupih kartičnih plaćanja na cenu robe i usluga i na kraju sve plate potrošač i društvo. Zbog toga, odgovorna centralna banka utiče na povećanje prijema kartičnih plaćanja kod trgovaca kroz uticaj na snižavanje troškova kartičnih plaćanja, u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa mogućnostima koje joj stoje na raspolaganju, kao i uvođenjem platnih instrumenata koji u odnosu na platne kartice imaju značajno niže troškove za trgovce (instant plaćanja) i ne zahtevaju skupe uređaje kakvi su POS terminali (npr. postoji mogućnost da trgovci integrišu ova plaćanja u svoje fiskalne kase u kom slučaju ne postoji potreba za dodatnim uređajem kakav je POS terminal).
Dakle, da li će trgovac prihvatati platne kartice i omogućiti svojim kupcima tu mogućnost je poslovna odluka trgovca. Da bi omogućio plaćanje platnim karticama na prodajnom mestu neophodno je da trgovac uspostavi poslovni odnos sa bankom prihvatiocem koja će mu pružiti uslugu prihvatanja platnih kartica (postaviti POS uređaj ili instalirati SoftPOS aplikaciju). Na tržištu Republike Srbije postoji jedanaest banaka (prihvatilaca) koje pružaju navedenu uslugu trgovcima i nude različite modele saradnje tako da trgovci mogu da se odluče koji je model u skladu sa njegovim potrebama. Trgovac koji prihvata platne kartice, u skladu sa propisima usaglašenim sa pravilima koja važe i u Evropskoj uniji, ima pravo izbora brenda (DinaCard, Visa, Mastercard i dr.) ili vrste platne kartice (npr. debitne, kreditne ili poslovne) koje će prihvatati na svom prodajnom mestu. U skladu sa Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, ako trgovac odluči da ne prihvati sve platne instrumente zasnovane na platnim karticama (izraz „platne instrumente zasnovane na platnim karticama“ koristimo kako bismo obuhvatili kartična plaćanja – karticom, telefonom, satom…) određenog kartičnog sistema plaćanja (npr. trgovac želi da prihvata samo debitne kartice određenog kartičnog brenda, ali ne i kreditne kartice tog brenda jer su mu preskupe, ili ne želi uopšte da prihvata sve kartice određenog kartičnog brenda), trgovac je dužan da o tome jasno i nedvosmisleno obavesti potrošača, istovremeno s davanjem obaveštenja o platnim instrumentima zasnovanim na platnim karticama tog kartičnog sistema plaćanja – koje taj trgovac prihvata. Obaveštenje treba da bude na ulazu u prodajni objekat, kao i na samom naplatnom mestu – kasi.
Širenje prihvatne mreže na tržištu (odnosno povećanje broja trgovaca koji će imati poslovni interes da prihvataju platne kartice) jeste jedan od ciljeva Narodne banke Srbije, i u skladu sa tim, Narodna banka Srbije je sprovela brojne aktivnosti i nastavlja dalje da sprovodi mere i aktivnosti sa tim ciljem. Na inicijativu Narodne banke Srbije je u junu 2018. godine je donet Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica kojim su međubankarske naknade snižene, što je za posledicu imalo sniženje trgovačke naknade za trgovce i povećanje broja prihvatnih mesta na fizičkim i internet prodajnim mestima. Naime, pre donošenja Zakona prosečna naplaćena trgovačka je u trećem kvartalu 2018. godine iznosila je 2,11%, dok na kraju trećeg kvartala 2023. godine iznosi 1,03%, čime su značajno sniženi troškovi trgovcima i stvoreni preduslovi da i oni trgovci koji nisu omogućili prihvatanje platnih kartica to urade. Takođe, prema podacima koje Narodna banka Srbije prikuplja od banaka, kao posledica smanjenja troškova povećalo se interesovanje za uvođenje POS terminala, pa je tako pre primene Zakona bilo instalirano 79.486 POS terminala na prodajnim mestima trgovaca, dok na kraju trećeg tromesečja tekuće godine broj instaliranih POS terminala iznosi 132.799.
Međutim, Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke, ne može da utiče do kraja na troškove platnih kartica, pre svega zbog tzv. troška kartičnog sistema (scheme fee) koji određuju kartični sistemi, plate ga banke koje ga uračunaju u naknade trgovaca a trgovci u cenu roba i usluga (po istom prethodno objašnjenom mehanizmu).
Zbog toga je Narodna banka Srbije ponudila tržištu dva jeftinija platna instrumenta kao konkurenciju skupim inostranim brendovima. U skladu sa navedenim, za nacionalni kartični brend DinaCard definisani su najniži troškovi kartičnog sistema (višestruko niži u odnosu na troškove internacionalnih kartičnih sistema), kako bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, a sa ciljem da prihvatanje ovih kartica bude što povoljnije za trgovce u zemlji, i to naročito male trgovce. Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu uvela niz novih servisa za nacionalnu platnu karticu kako bi bila što konkurentnija inostranim kartičnim gigantima prisutinim na našem tržištu.
Kao jedna od centralnih banaka koje su globalni lideri u implementaciji najmoderniijih servisa za plaćanja, Narodna banka Srbije je uvela i platni sistem za instant plaćanja, infrastrukturu koja omogućava prenos novčanih sredstava u svega nekoliko sekundi u režimu rada 24/7/365, uz niske troškove za banke koje učestvuju u ovom sistemu, za čije prihvatanje nisu neophodni POS terminali, odnosno skupi uređaji čije korišćenje na prodajnim mestima sa manjim prometom i niskom prosečnom transakcijom nije isplativo, dok je sa druge strane instant plaćanje moguće prihvatati na različitim uređajima. Jedan od kanala je i trgovačka mobilna aplikacija koja se instalira na mobilni telefon ili tablet i praktično nema dodatnih troškova za skupe uređaj. Na taj način i najmanji trgovci imaju mogućnost da svojim na prodajnim mestima omoguće svojim kupcima bezgotovinska plaćanja. Narodna banka Srbije je, kao operator ovog sistema, i niskom tarifnom politikom za učesnike u sistemu, obezbedila da banke prihvatioci mogu da ponude svim trgovcima, kako velikim tako i malim, značajno niže trgovačke naknade u odnosu na kartična plaćanja. Na taj način, bez ulaganja u skupe uređaje, sa niskim troškovima procesiranja transakcija, a samim tim i nižom trgovačkom naknadom sada i najmanji trgovci poput trafika, pekara, pijačnih tezgi i sličnih privrednih subjekata mogu prihvatati bezgotovinska plaćanja.
Važno je napomenuti da se instalacija POS terminala na prodajnim mestima realizuje kroz različite modele saradnje trgovaca sa bankama prihvatiocima i dobavljačima POS terminala. Neki od tih modela podrazumevaju da trgovac banci prihvatiocu ili dobavljaču POS terminala plaća mesečnu naknadu za korišćenje POS terminala ili softvera. Posebno je važno naglasiti da su neki inostrani kartični sistemi uveli nove naknade koje podrazumevaju da se za svaki instalirani POS terminal plaća minimalni iznos naknade na kvartalnom nivou, što znači da oni trgovci i njihove banke prihvatioci koji na tim POS terminalima budu imali manje promete od onih koji su definisani od strane tog kartičnog sistema ili u tom kvartalu ne budu imali promet platnim karticama tog brenda moraju da plaćaju dodatno iznos definisane minimalne naknade. Kod takvih modela saradnje postoji mogućnost da trgovci koji nemaju, ili imaju značajno mali promet platnim karticama, donesu poslovnu odluku da ne prihvataju platne kartice ili obustave uslugu i deaktiviraju svoje postojeće usluge (vrate banci prihvatiocu POS terminale) kako bi izbegli plaćanje visokih naknada koje nisu u skladu sa ostvarenim prometom platnim karticama. Ovakve odluke pojedinih trgovaca su uobičajene kod prihvatanja platnih kartica i nastaju kao posledica visokih troškova kartičnih sistema.
Dakle, odgovorna centralna banka utiče na povećanje prihvatanja platnih kartica kroz snižavanje troškova njihove upotrebe (u meri u kojoj za to ima mogućnosti, jer centralne banke ne mogu da utiču na provizije inostranih kartičnih sistema) i pružajući troškovno povoljnije platne instrumente u vidu platnih kartica ili druge vrste.
Dugogodišnje iskustvo koje Narodna banka Srbije ima u vezi sa razvojem bezgotovinskih plaćanja, ali i međunarodna praksa, pokazali su da je najbolji i najefikasniji vid promovisanja bezgotovinskih plaćanja snižavanje troškova transakcija za sve učesnike. Upravo iz tog razloga, smatramo da je najbolji način da se pomogne razvoju mreže za bezgotovinska plaćanja u Republici Srbiji, snižavanje troškova za procesiranja kartičnih plaćanja koji u velikoj meri utiču na troškove kartičnih transakcija, poskupljuju ih i posledično imaju negativan uticaj na njihov rast, a samim tim i zainteresovanost trgovaca da omoguće ova plaćanja na prodajnim mestima.
2. Bliži se kraj godine, imate li možda podatke o odnosu plaćanja kešom ili karticom, odnosno da li je ta brojka skočila u korist kartica?
Narodna banka Srbije ne prikuplja i ne raspolaže podacima o plaćanju gotovinom na prodajnim mestima. Statistika o platnim karticama – o broju i aktivnosti svih platnih kartica izdatih u Republici Srbiji, o njihovom korišćenju u zemlji i inostranstvu, dostupna je na internet prezentaciji Narodne banke Srbije. Ako posmatramo samo kartična plaćanja, činjenica da se preko 95% transakcija platnim karticama obavlja u zemlji, govori o značaju postojanja nacionalne platne kartice za domaće tržište jer se korišćenjem te kartice, kao i instant plaćanja, značajno smanjuju troškovi za celo društvo, a naročito za trgovce koji treba da omoguće bezgotovinska plaćanja na prodajnim mestima.
Statistiku o platnim karticama i ostale podatke u vezi sa pružanjem platnih usluga u Republici Srbiji možete pronaći na sledećem linku, a novosti o nacionalnom kartičnom sistemu DinaCard na stranici. Sve informacije o instant plaćanjima dostupne su javnosti na internet prezentaciji IPS -Instant plaćanja Srbija kojoj možete pristupiti putem sledećeg linka.
Kabinet guvernera
