06.01.2024.
Повод за причу јесте да је у Грчкој поседовање ПОС терминала обавезно од 1.1.2024, односно могућност плаћања картицама од таксија, трафика, преко продавница до пијаца. Грчко министарство развоја и привреде потписали су заједничку министарску одлуку којом се употреба електронских средстава плаћања проширује на цело тржиште. Дакле, нико ко не поседује ПОС терминал неће моћи да обавља делатност.
Поводом ове одлуке, занима нас каква је ситуација у Србији, посебно када су дигиталне трансакције у питању.
Стога вас љубазно молим да нам одговорите на следећа питања:
1. Да ли би Србија могла да очекује сличну одлуку у блиској будућности, односно да плаћање картицама постане обавезно у свим делатностима привреде?
Народна банка Србије као институција која уређује тржиште платних услуга у Републици Србији и врши надзор над пружаоцима платних услуга је против административног увођења обавезе за трговце да прихватају картична плаћања путем ПОС терминала или сличних уређаја. Прописима чија је примена у надлежности Народне банке Србије није предвиђено обавезно омогућавање прихватања плаћања платним картицама - ни Законом о платним услугама, нити Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, превасходно из разлога што су платне картице инструменти плаћања за које трговци имају трошкове које плаћају банкама, односно картичним системима (нпр. трошкове по свакој извршеној трансакцији – трговачка накнада, као и трошкове куповине или изнајмљивања ПОС терминала).
Због поменутих трошкова се у већини уређених економија таква обавеза никада не намеће већ трговац има право да бира који ће платни инструмент да користи – што понављамо превасходно зависи од трошкова које мора да плати банци и картичном систему кад год купац ту картицу употреби у његовој продавници. Било какво наметање обавезе пријема платних картица имало би повољне ефекте само на зараду картичних система на рачун трговаца (који тај трошак пренесу на цене робе и услуга) и то пре свега иностраних картичних система – чије су накнаде које наплаћују према банкама и трговцима далеко највише. Као исход трговац пренесе трошак скупих картичних плаћања на цену робе и услуга и на крају све плате потрошач и друштво. Због тога, одговорна централна банка утиче на повећање пријема картичних плаћања код трговаца кроз утицај на снижавање трошкова картичних плаћања, у мери у којој је то могуће и у складу са могућностима које јој стоје на располагању, као и увођењем платних инструмената који у односу на платне картице имају значајно ниже трошкове за трговце (инстант плаћања) и не захтевају скупе уређаје какви су ПОС терминали (нпр. постоји могућност да трговци интегришу ова плаћања у своје фискалне касе у ком случају не постоји потреба за додатним уређајем какав је ПОС терминал).
Дакле, да ли ће трговац прихватати платне картице и омогућити својим купцима ту могућност је пословна одлука трговца. Да би омогућио плаћање платним картицама на продајном месту неопходно је да трговац успостави пословни однос са банком прихватиоцем која ће му пружити услугу прихватања платних картица (поставити ПОС уређај или инсталирати SoftPOS апликацију). На тржишту Републике Србије постоји једанаест банака (прихватилаца) које пружају наведену услугу трговцима и нуде различите моделе сарадње тако да трговци могу да се одлуче који је модел у складу са његовим потребама. Tрговац који прихвата платне картице, у складу са прописима усаглашеним са правилима која важе и у Европској унији, има право избора бренда (DinaCard, Visa, Mastercard и др.) или врсте платне картице (нпр. дебитне, кредитне или пословне) које ће прихватати на свом продајном месту. У складу са Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, ако трговац одлучи да не прихвати све платне инструменте засноване на платним картицама (израз „платне инструменте засноване на платним картицама“ користимо како бисмо обухватили картична плаћања – картицом, телефоном, сатом…) одређеног картичног система плаћања (нпр. трговац жели да прихвата само дебитне картице одређеног картичног бренда, али не и кредитне картице тог бренда јер су му прескупе, или не жели уопште да прихвата све картице одређеног картичног бренда), трговац је дужан да о томе јасно и недвосмислено обавести потрошача, истовремено с давањем обавештења о платним инструментима заснованим на платним картицама тог картичног система плаћања – које тај трговац прихвата. Обавештење треба да буде на улазу у продајни објекат, као и на самом наплатном месту – каси.
Ширење прихватне мреже на тржишту (односно повећање броја трговаца који ће имати пословни интерес да прихватају платне картице) јесте један од циљева Народне банке Србије, и у складу са тим, Народна банка Србије је спровела бројне активности и наставља даље да спроводи мере и активности са тим циљем. На иницијативу Народне банке Србије је у јуну 2018. године је донет Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица којим су међубанкарске накнаде снижене, што је за последицу имало снижење трговачке накнаде за трговце и повећање броја прихватних места на физичким и интернет продајним местима. Наиме, пре доношења Закона просечна наплаћена трговачка је у трећем кварталу 2018. године износила је 2,11%, док на крају трећег квартала 2023. године износи 1,03%, чиме су значајно снижени трошкови трговцима и створени предуслови да и они трговци који нису омогућили прихватање платних картица то ураде. Такође, према подацима које Народна банка Србије прикупља од банака, као последица смањења трошкова повећало се интересовање за увођење ПОС терминала, па је тако пре примене Закона било инсталирано 79.486 ПОС терминала на продајним местима трговаца, док на крају трећег тромесечја текуће године број инсталираних ПОС терминала износи 132.799.
Међутим, Народна банка Србије, као и друге централне банке, не може да утиче до краја на трошкове платних картицa, пре свега због тзв. трошка картичног система (scheme fee) који одређују картични системи, плате га банке које га урачунају у накнаде трговаца а трговци у цену роба и услуга (по истом претходно објашњеном механизму).
Због тога је Народна банка Србије понудила тржишту два јефтинија платна инструмента као конкуренцију скупим иностраним брендовима. У складу са наведеним, за национални картични бренд DinaCard дефинисани су најнижи трошкови картичног система (вишеструко нижи у односу на трошкове интернационалних картичних система), како би банке могле да уговарају са трговцима ниже трговачке провизије за прихватање националне картице, а са циљем да прихватање ових картица буде што повољније за трговце у земљи, и то нарочито мале трговце. Народна банка Србије је у претходном периоду увела низ нових сервиса за националну платну картицу како би била што конкурентнија иностраним картичним гигантима присутиним на нашем тржишту.
Као једна од централних банака које су глобални лидери у имплементацији најмодерниијих сервиса за плаћања, Народна банка Србије је увела и платни систем за инстант плаћања, инфраструктуру која омогућава пренос новчаних средстава у свега неколико секунди у режиму рада 24/7/365, уз ниске трошкове за банке које учествују у овом систему, за чије прихватање нису неопходни ПОС терминали, односно скупи уређаји чије коришћење на продајним местима са мањим прометом и ниском просечном трансакцијом није исплативо, док је са друге стране инстант плаћање могуће прихватати на различитим уређајима. Један од канала је и трговачка мобилна апликација која се инсталира на мобилни телефон или таблет и практично нема додатних трошкова за скупе уређај. На тај начин и најмањи трговци имају могућност да својим на продајним местима омогуће својим купцима безготовинска плаћања. Народна банка Србије је, као оператор овог система, и ниском тарифном политиком за учеснике у систему, обезбедила да банке прихватиоци могу да понуде свим трговцима, како великим тако и малим, значајно ниже трговачке накнаде у односу на картична плаћања. На тај начин, без улагања у скупе уређаје, са ниским трошковима процесирања трансакција, а самим тим и нижом трговачком накнадом сада и најмањи трговци попут трафика, пекара, пијачних тезги и сличних привредних субјеката могу прихватати безготовинска плаћања.
Важно је напоменути да се инсталација ПОС терминала на продајним местима реализује кроз различите моделе сарадње трговаца са банкама прихватиоцима и добављачима ПОС терминала. Неки од тих модела подразумевају да трговац банци прихватиоцу или добављачу ПОС терминала плаћа месечну накнаду за коришћење ПОС терминала или софтвера. Посебно је важно нагласити да су неки инострани картични системи увели нове накнаде које подразумевају да се за сваки инсталирани POS терминал плаћа минимални износ накнаде на кварталном нивоу, што значи да они трговци и њихове банке прихватиоци који на тим POS терминалима буду имали мање промете од оних који су дефинисани од стране тог картичног система или у том кварталу не буду имали промет платним картицама тог бренда морају да плаћају додатно износ дефинисане минималне накнаде. Код таквих модела сарадње постоји могућност да трговци који немају, или имају значајно мали промет платним картицама, донесу пословну одлуку да не прихватају платне картице или обуставе услугу и деактивирају своје постојеће услуге (врате банци прихватиоцу ПОС терминале) како би избегли плаћање високих накнада које нису у складу са оствареним прометом платним картицама. Овакве одлуке појединих трговаца су уобичајене код прихватања платних картица и настају као последица високих трошкова картичних система.
Дакле, одговорна централна банка утиче на повећање прихватања платних картица кроз снижавање трошкова њихове употребе (у мери у којој за то има могућности, јер централне банке не могу да утичу на провизије иностраних картичних система) и пружајући трошковно повољније платне инструменте у виду платних картица или друге врсте.
Дугогодишње искуство које Народна банка Србије има у вези са развојем безготовинских плаћања, али и међународна пракса, показали су да је најбољи и најефикаснији вид промовисања безготовинских плаћања снижавање трошкова трансакција за све учеснике. Управо из тог разлога, сматрамо да је најбољи начин да се помогне развоју мреже за безготовинска плаћања у Републици Србији, снижавање трошкова за процесирања картичних плаћања који у великој мери утичу на трошкове картичних трансакција, поскупљују их и последично имају негативан утицај на њихов раст, а самим тим и заинтересованост трговаца да омогуће ова плаћања на продајним местима.
2. Ближи се крај године, имате ли можда податке о односу плаћања кешом или картицом, односно да ли је та бројка скочила у корист картица?
Народна банка Србије не прикупља и не располаже подацима о плаћању готовином на продајним местима. Статистика о платним картицама – о броју и активности свих платних картица издатих у Републици Србији, о њиховом коришћењу у земљи и иностранству, доступна је на интернет презентацији Народне банке Србије. Ако посматрамо само картична плаћања, чињеница да се преко 95% трансакција платним картицама обавља у земљи, говори о значају постојања националне платне картице за домаће тржиште јер се коришћењем те картице, као и инстант плаћања, значајно смањују трошкови за цело друштво, а нарочито за трговце који треба да омогуће безготовинска плаћања на продајним местима.
Статистику о платним картицама и остале податке у вези са пружањем платних услуга у Републици Србији можете пронаћи на следећем линку, а новости о националном картичном систему DinaCard на страници. Све информације о инстант плаћањима доступне су јавности на интернет презентацији IPS -Инстант плаћања Србија којој можете приступити путем следећег линка.
Кабинет гувернера
