07.02.2024.
Pitanja: Sve više zemalja ima jedinstven sistem plaćanja SEPA (Single Euro Payments Area), koji predstavlja jedinstveno tržište za plaćanja u evrima, u okviru kojeg građani, privreda i javne institucije imaju mogućnost da izvršavaju sve bezgotovinske platne transakcije u evropskoj valuti. U Crnoj Gori planiraju uvođenje do kraja 2024. U Makedoniji podržavaju uvođenje. Šta je sa Srbijom. Da li je bilo inicijative Narodne banke Srbije? Šta vi mislite o uvođenju?
Odgovor: Kao deo procesa priključenja Republike Srbije Evropskoj uniji, odnosno procesa usklađivanja s propisima Evropske unije u oblasti platnih sistema – Narodna banka Srbije učestvuje i u projektu „Modernizacije plaćanja u regionu Zapadnog Balkana” kako bi se obezbedili efikasni načini za vršenje plaćanja sa zemljama s kojima Republika Srbija ima intenzivnu ekonomsku razmenu, kao što su zemlje Evropske unije. To se odnosi i na bezgotovinska plaćanja unutar regiona Zapadnog Balkana.
Projekat „Modernizacija plaćanja u regionu Zapadnog Balkana” deo je reformi u okviru Berlinskog procesa i sprovodi se uz saradnju sa Evropskom komisijom, Regionalnim savetom za saradnju i Svetskom bankom. U okviru ovog projekta, zemlje Zapadnog Balkana saglasile su se da razviju zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima i standardima Evropske unije s ciljem povećanja poslovne atraktivnosti i konkurentnosti čitavog regiona. Modernizacijom platnih sistema zemalja regiona, a s obzirom na neujednačenost tog razvoja, u pravnom i infrastrukturnom smislu, namera je da se usvajanjem evropskih standarda region pripremi za pridruživanje Jedinstvenom području za plaćanje u evrima – SEPA i na taj način učini bržim i efikasnijim izvršavanje transakcija, pre svega, između zemalja Zapadnog Balkana, a zatim i sa zemljama regiona SEPA, čime se nastoje sniziti sveukupni troškovi regionalnih plaćanja u evrima. Sada se plaćanja između zemalja regiona i sa Evropskom unijom sprovode preko korespondentskih banaka, što je u platnom prometu najskuplji i najsporiji način obavljanja plaćanja. Podsećamo da je Narodna banka Srbije upravo iz tih razloga napravila i Međunarodni kliring sistem u devizama – platni sistem koji omogućava brža i jeftinija plaćanja između zemalja u regionu (u ovom momentu s Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom).
Narodna banka Srbije sprovela je i pre početka ovog projekta velike reforme u oblasti tržišta plaćanja, koje su podrazumevale i primenu ključnih direktiva i uredbi Evropske unije u oblasti platnih usluga i platnih sistema, čime je naša zemlja već svoje tržište uskladila sa određenim pravilima i standardima koji se primenjuju u Evropskoj unije, koji su ujedno i uslovi za pristupanje regionu SEPA. Savremeni pravni okvir i napori koji se neprestano ulažu s ciljem pružanja podrške digitalizaciji finansijskih usluga doprineli su kontinuiranom i stabilnom rastu korišćenja bezgotovinskih načina plaćanja u Republici Srbiji. U prilog iznetom govori i ocena Svetske banke da je Republika Srbija nesumnjivo najnaprednija zemlja Zapadnog Balkana u smislu usklađenosti s propisima Evropske unije.
Proaktivno delujući, Narodna banka Srbije je još krajem 2022. godine pokrenula i inicijativu za priključenje Republike Srbije na sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke – TIPS, a u okviru aktivnosti koje sve zemlje Zapadnog Balkana sprovode na planu modernizacije plaćanja. Povezivanje na navedeni platni sistem, pored pristupanja SEPA, uslov je da se omoguće efikasna plaćanja u evrima sa zemljama Evropske unije i zemljama u regionu Zapadnog Balkana. Takođe, Narodna banka Srbije je u 2023. godini pokrenula i inicijativu ka Evropskom platnom savetu, izražavajući spremnost da uspostavi savremenu infrastrukturu zasnovanu na standardima SEPA s ciljem da se ojača ekonomska saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana i Evropskom unijom, kao najznačajnijim ekonomskim partnerom ovog regiona, i u tom smislu sprovode se aktivnosti ka priključenju Republike Srbije regionu SEPA.
Dodatno ističemo i to da je, radi omogućavanja efikasnijih plaćanja za građane i privredu regiona, Narodna banka Srbije od 2007. godine operator Međunarodnog kliring sistema u devizama koji omogućava izvršavanje transakcija u evrima tokom istog dana u kojem je transakcija inicirana, kojim je uspostavljen direktan platni promet između Republike Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. U ovom platnom sistemu učestvuje dvanaest banaka sa sedištem u Republici Srbiji (od ukupno dvadeset banaka koje posluju u Republici Srbiji), Narodna banka Srbije, sedam banaka koje posluju na teritoriji Bosne i Hercegovine, a odnedavno i jedna banka s teritorije Crne Gore (Universal Capital Bank AD Podgorica). Sistem omogućava i izvršavanje transakcija po znatno povoljnijim uslovima u odnosu na alternativni način izvršavanja transakcija – posredstvom korespondentskih banaka, što u znatnoj meri unapređuje ekonomsku razmenu i regionalnu saradnju. Na osnovu navedenog, u nastavku dostavljamo i dodatne, opšte informacije o Jedinstvenom tržištu za plaćanje u evrima – SEPA i šta ona podrazumeva.
Nakon što je uveden evro, Evropska unija je shvatila da plaćanja između pojedinačnih zemalja u Evropskoj uniji izvršavaju se po nekoliko dana (ponekad i više od deset dana), a cena tih transakcija je jako visoka. Takođe, platni sistemi u pojedinim zemljama Evropske unije bili su u različitim stepenima razvoja. Iz takvog statusa shvatilo se da samo uvođenje evra nije dovoljno ako se ne omoguće i jedinstveni načini vršenja bezgotovinskih transakcija, smanji vreme potrebno za njihovo izvršenje, kao i troškovi. Za to je bilo neophodno uskladiti različite standarde koji su se primenjivali u zemljama Evropske unije, na osnovu čega je i nastala inicijativa SEPA. Jedinstveno tržište za plaćanje u evrima (SEPA) predstavlja panevropsku inicijativu, zasnovanu na primeni standardizovanih tehničko-tehnoloških rešenja koja pojednostavljuju, ubrzavaju i harmonizuju elektronska plaćanja u Evropi. Na nivou Evropske unije, SEPA predstavlja dogovoreni skup jedinstvenih pravila i standarda za izvršavanje bezgotovinskih plaćanja unutar regiona SEPA korišćenjem dogovorenog jedinstvenog skupa platnih instrumenata (transfer odobrenja, direktna zaduženja, instant transfer odobrenja i dr.), čijom upotrebom se obezbeđuje brzina izvršavanja transakcija i povećava sigurnost i efikasnost njihovog korišćenja unutar tog regiona. SEPA je osmišljena sa idejom da se nacionalni platni sistemi evropskih zemalja kroz koja se izvršavaju tzv. mala plaćanja (misli se na plaćanja između građana i privrednih subjekata) usklade sa standardima SEPA kako bi mogli da funkcionišu kao jedinstveni sistem. Drugim rečima, da se plaćanja između dve strane iz različitih zemalja Evropske unije odvijaju na tehnički isti način kao i nacionalna plaćanja, jednako jednostavno, uz iste i ako je moguće čak i manje troškove. S obzirom na to da je reč o inicijativi koja je prevashodno osmišljena za potrebe tržišta Evropske unije, u regionu SEPA sada se nalazi 27 zemalja članica Evropske unije, četiri zemlje članice Evropskog udruženja slobodne trgovine (European Free Trade Association), četiri mikrodržave sa sporazumima u oblasti monetarne politike sa Evropskom unijom i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je napustilo Evropsku uniju, ali je ostalo kao deo geografskog područja SEPA pod izmenjenim uslovima. Takođe, imajući u vidu da je usklađivanje sa standardima SEPA sistemski projekat velikog obuhvata i ne zahteva samo pravne već i vrlo značajne sistemske i tehničke izmene kod svih pružalaca platnih usluga date zemlje, Narodna banka Srbije sve potrebne aktivnosti sprovodi na izrazito planski način kako bi se ovaj proces u našoj zemlji sproveo na efikasan, organizovan način, bez izazivanja bilo koje vrste poremećaja vezanim za stabilno i sigurno funkcionisanje platnog sistema, kao krvotoka finansijskog sistema, bez koga on ne može da funkcioniše.
Takođe, podsećamo da je usklađivanje i primena najboljih praksi i pravila u oblasti platnog sistema deo redovnih aktivnosti Narodne banke Srbije u ovoj oblasti, o čemu svedoče i postignuti rezultati u prethodnih nekoliko godina. Još od oktobra 2015. godine u primeni je moderan pravni okvir koji uređuje pružanje platnih usluga u Republici Srbiji i kojim je uvedena veća konkurencija na tržištu platnih usluga (pored banaka ove usluge pružaju i nebankarske institucije koje za to dobiju dozvolu Narodne banke Srbije) i stvoren osnov za kreiranje i ponudu inovativnih platnih instrumenata namenjenih korisnicima. Pored navedenog zakona, doneti su i zakoni kojima su smanjeni troškovi u poslovanju s platnim karticama, unapređena transparentnost naknada u vezi s platnim računom, uvedeno pravo na platni račun sa osnovnim uslugama i stvoreni uslovi da se finansijske usluge ugovaraju na daljinu putem elektronskog i mobilnog bankarstva, a kada je reč o uspostavljanju poslovnog odnosa s bankom, ta procedura može se sprovesti uz primenu video-identifikacije, bez potrebe odlaska korisnika u prostorije banke. Narodna banka je Srbije je koristeći prednosti savremenih tehnologija još 2018. godine uvela IPS platni sistem za brza plaćanja baziran na standardu ISO 20022, u kome se transakcije realizuju u proseku za 1,1 sekund i kroz koji se na mesečnom nivou izvrši preko pet miliona plaćanja. Time se Republika Srbija svrstala među prvim zemljama u svetu koja je uspostavila instant plaćanje kao deo svakodnevnih plaćanja na nacionalnom tržištu. Sve navedeno ukazuje na to da korisnici platnih usluga u Republici Srbije imaju znatno veću ponudu inovativnih servisa za plaćanja ne samo u odnosu na zemlje regiona i već i na globalnom nivou, koja je uporediva s ponudom usluga na tržištima najrazvijenijih zemalja Evropske unije i sveta.
Kabinet guvernera
