07.02.2024.
Питања: Све више земаља има јединствен систем плаћања SEPA (Single Euro Payments Area), који представља јединствено тржиште за плаћања у еврима, у оквиру којег грађани, привреда и јавне институције имају могућност да извршавају све безготовинске платне трансакције у европској валути. У Црној Гори планирају увођење до краја 2024. У Македонији подржавају увођење. Шта је са Србијом. Да ли је било иницијативе Нaродне банке Србије? Шта ви мислите о увођењу?
Одговор: Као део процеса прикључења Републике Србије Европској унији, односно процеса усклађивања с прописима Европске уније у области платних система – Народна банка Србије учествује и у пројекту „Модернизације плаћања у региону Западног Балкана” како би се обезбедили ефикасни начини за вршење плаћања са земљама с којима Република Србија има интензивну економску размену, као што су земље Европске уније. То се односи и на безготовинска плаћања унутар региона Западног Балкана.
Пројекат „Модернизација плаћања у региону Западног Балкана” део је реформи у оквиру Берлинског процеса и спроводи се уз сарадњу са Европском комисијом, Регионалним саветом за сарадњу и Светском банком. У оквиру овог пројекта, земље Западног Балкана сагласиле су се да развију заједничко регионално тржиште засновано на правилима и стандардима Европске уније с циљем повећања пословне атрактивности и конкурентности читавог региона. Модернизацијом платних система земаља региона, а с обзиром на неуједначеност тог развоја, у правном и инфраструктурном смислу, намера је да се усвајањем европских стандарда регион припреми за придруживање Јединственом подручју за плаћање у еврима – SEPA и на тај начин учини бржим и ефикаснијим извршавање трансакција, пре свега, између земаља Западног Балкана, а затим и са земљама региона SEPA, чиме се настоје снизити свеукупни трошкови регионалних плаћања у еврима. Сада се плаћања између земаља региона и са Европском унијом спроводе преко кореспондентских банака, што је у платном промету најскупљи и најспорији начин обављања плаћања. Подсећамо да је Народна банка Србије управо из тих разлога направила и Међународни клиринг систем у девизама – платни систем који омогућава бржа и јефтинија плаћања између земаља у региону (у овом моменту с Босном и Херцеговином и Црном Гором).
Народна банка Србије спровела је и пре почетка овог пројекта велике реформе у области тржишта плаћања, које су подразумевале и примену кључних директива и уредби Европске уније у области платних услуга и платних система, чиме је наша земља већ своје тржиште ускладила са одређеним правилима и стандардима који се примењују у Европској уније, који су уједно и услови за приступање региону SEPA. Савремени правни оквир и напори који се непрестано улажу с циљем пружања подршке дигитализацији финансијских услуга допринели су континуираном и стабилном расту коришћења безготовинских начина плаћања у Републици Србији. У прилог изнетом говори и оцена Светске банке да је Република Србија несумњиво најнапреднија земља Западног Балкана у смислу усклађености с прописима Европске уније.
Проактивно делујући, Народна банка Србије је још крајем 2022. године покренула и иницијативу за прикључење Републике Србије на систем за инстант плаћања Европске централне банке – TIPS, а у оквиру активности које све земље Западног Балкана спроводе на плану модернизације плаћања. Повезивање на наведени платни систем, поред приступања SEPA, услов је да се омогуће ефикасна плаћања у еврима са земљама Европске уније и земљама у региону Западног Балкана. Такође, Народна банка Србије је у 2023. години покренула и иницијативу ка Европском платном савету, изражавајући спремност да успостави савремену инфраструктуру засновану на стандардима SEPA с циљем да се ојача економска сарадња са земљама Западног Балкана и Европском унијом, као најзначајнијим економским партнером овог региона, и у том смислу спроводе се активности ка прикључењу Републике Србије региону SEPA.
Додатно истичемо и то да је, ради омогућавања ефикаснијих плаћања за грађане и привреду региона, Народна банка Србије од 2007. године оператор Међународног клиринг система у девизама који омогућава извршавање трансакција у еврима током истог дана у којем је трансакција иницирана, којим је успостављен директан платни промет између Републике Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. У овом платном систему учествује дванаест банака са седиштем у Републици Србији (од укупно двадесет банака које послују у Републици Србији), Народна банка Србије, седам банака које послују на територији Босне и Херцеговине, а однедавно и једна банка с територије Црне Горе (Universal Capital Bank AD Podgorica). Систем омогућава и извршавање трансакција по знатно повољнијим условима у односу на алтернативни начин извршавања трансакција – посредством кореспондентских банака, што у знатној мери унапређује економску размену и регионалну сарадњу. На основу наведеног, у наставку достављамо и додатне, опште информације о Јединственом тржишту за плаћање у еврима – SEPA и шта она подразумева.
Након што је уведен евро, Европска унија је схватила да плаћања између појединачних земаља у Европској унији извршавају се по неколико дана (понекад и више од десет дана), а цена тих трансакција је јако висока. Такође, платни системи у појединим земљама Европске уније били су у различитим степенима развоја. Из таквог статуса схватило се да само увођење евра није довољно ако се не омогуће и јединствени начини вршења безготовинских трансакција, смањи време потребно за њихово извршење, као и трошкови. За то је било неопходно ускладити различите стандарде који су се примењивали у земљама Европске уније, на основу чега је и настала иницијатива SEPA. Јединствено тржиште за плаћање у еврима (SEPA) представља паневропску иницијативу, засновану на примени стандардизованих техничко-технолошких решења која поједностављују, убрзавају и хармонизују електронска плаћања у Европи. На нивоу Европске уније, SEPA представља договорени скуп јединствених правила и стандарда за извршавање безготовинских плаћања унутар региона SEPA коришћењем договореног јединственог скупа платних инструмената (трансфер одобрења, директна задужења, инстант трансфер одобрења и др.), чијом употребом се обезбеђује брзина извршавања трансакција и повећава сигурност и ефикасност њиховог коришћења унутар тог региона. SEPA је осмишљена са идејом да се национални платни системи европских земаља кроз која се извршавају тзв. мала плаћања (мисли се на плаћања између грађана и привредних субјеката) ускладе са стандардима SEPA како би могли да функционишу као јединствени систем. Другим речима, да се плаћања између две стране из различитих земаља Европске уније одвијају на технички исти начин као и национална плаћања, једнако једноставно, уз исте и ако је могуће чак и мање трошкове. С обзиром на то да је реч о иницијативи која је превасходно осмишљена за потребе тржишта Европске уније, у региону SEPA сада се налази 27 земаља чланица Европске уније, четири земље чланице Европског удружења слободне трговине (European Free Trade Association), четири микродржаве са споразумима у области монетарне политике са Европском унијом и Уједињено Краљевство, које је напустило Европску унију, али је остало као део географског подручја SEPA под измењеним условима. Такође, имајући у виду да је усклађивање са стандардима SEPA системски пројекат великог обухвата и не захтева само правне већ и врло значајне системске и техничке измене код свих пружалаца платних услуга дате земље, Народна банка Србије све потребне активности спроводи на изразито плански начин како би се овај процес у нашој земљи спровео на ефикасан, организован начин, без изазивања било које врсте поремећаја везаним за стабилно и сигурно функционисање платног система, као крвотока финансијског система, без кога он не може да функционише.
Такође, подсећамо да је усклађивање и примена најбољих пракси и правила у области платног система део редовних активности Народне банке Србије у овој области, о чему сведоче и постигнути резултати у претходних неколико година. Још од октобра 2015. године у примени је модеран правни оквир који уређује пружање платних услуга у Републици Србији и којим је уведена већа конкуренција на тржишту платних услуга (поред банака ове услуге пружају и небанкарске институције које за то добију дозволу Народне банке Србије) и створен основ за креирање и понуду иновативних платних инструмената намењених корисницима. Поред наведеног закона, донети су и закони којима су смањени трошкови у пословању с платним картицама, унапређена транспарентност накнада у вези с платним рачуном, уведено право на платни рачун са основним услугама и створени услови да се финансијске услуге уговарају на даљину путем електронског и мобилног банкарства, а када је реч о успостављању пословног односа с банком, та процедура може се спровести уз примену видео-идентификације, без потребе одласка корисника у просторије банке. Народна банка је Србије је користећи предности савремених технологија још 2018. године увела IPS платни систем за брза плаћања базиран на стандарду ISO 20022, у коме се трансакције реализују у просеку за 1,1 секунд и кроз који се на месечном нивоу изврши преко пет милиона плаћања. Тиме се Република Србија сврстала међу првим земљама у свету која је успоставила инстант плаћање као део свакодневних плаћања на националном тржишту. Све наведено указује на то да корисници платних услуга у Републици Србије имају знатно већу понуду иновативних сервиса за плаћања не само у односу на земље региона и већ и на глобалном нивоу, која је упоредива с понудом услуга на тржиштима најразвијенијих земаља Европске уније и света.
Кабинет гувернера
