17.09.2024.
Pitanja : Da li očekujete da će u trenutku primene ovog zakona doći do smanjenja kamatnih stopa na gotovinske kredite u dinarima? Na koji način će vezivanje kamatnih stopa za prosečnu ponderisanu kamatnu stopu sprečiti rast kamatnih stopa i da li će imati efekta u slučaju smanjivanja kamatnih stopa?
Odgovor : Kada je reč o gotovinskim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima), Nacrtom novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga je predviđeno ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za jednu četvrtinu (25%). Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila 15,67%. Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske kredite (s fiksnom i varijabilnom stopom) važiće ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i četiri procentna poena, što je trenutno 15,75%.
Ističemo da su prema rezultatima poslednje ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka, banke u drugom tromesečju 2024. godine dodatno smanjile kamatne marže na dinarske gotovinske kredite stanovništvu, čemu je najviše doprinela stabilizacija kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca. Nastavak ovakvih kretanja banke očekuju i u trećem tromesečju. Pored toga, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na sednici 12. septembra 2024. ocenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarnih uslova te je referentna kamatna stopa snižena za 25 baznih poena, na nivo od 5,75%. U skladu sa navedenim, imajući u vidu da referentna kamatna stopa utiče i na prosečne ponderisane kamatne stope banaka, a i na vrednost zatezne kamate, očekujemo da će se i maksimalne kamatne stope na gotovinske kredite definisane Nacrtom zakona dodatno smanjiti.
Nakon skoro decenije istorijski nezabeleženih niskih vrednosti kamatnih stopa, njihov nagli rast u drugoj polovini 2022. godine, pre svega kao posledica borbe centralnih banaka sa inflacijom, doveo je mnoge korisnike kredita, u situaciju da im rate kredita znatno opterete mesečni prihod, što je moglo da ugrozi redovnu otplatu ovih kredita. Na primeru stambenih kredita, Narodna banka Srbije je reagovala Odlukom o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima iz septembra 2023. godine i privremeno ograničila kamatnu stopu i za postojeće (s promenljivom kamatnom stopom) i za novoodobrene kredite. Ipak, kako bi se ovo pitanje sistemski sveobuhvatno rešilo, Narodna banka Srbije smatra da je potrebno to pitanje urediti zakonom i istovremeno obuhvatiti i druge kreditne proizvode.
Ključni cilj predloženog Nacrta zakona je da se do sada postignuti rezultati u pogledu zaštite korisnika finansijskih usluga, očuvaju i dodatno unaprede u narednom periodu. Nacrt zakona predviđa određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova, jer će ta maksimalna vrednost zavisiti upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa. Na taj način će se bez remećenja tržišne utakmice sprečiti naplaćivanje previsokih kamatnih stopa, i obezbediti da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike.
Podsećamo Vas da je plafoniranje kamatnih stopa mera koju je prepoznala Evropska unija (kroz novu Direktivu o potrošačkim kreditima) kao jedan od efikasnih mehanizama za sprečavanje kreditnih institucija da korisnicima naplaćuju previsoke kamate. Pored zemalja EU koje su i do sada propisale maksimalne vrednosti kamatnih stopa za pojedine vrste kredita poput Portugala, Hrvatske, Finske, Irske, Slovenije, očekuju se da i ostale zemlje EU prilikom implementacije ove nove direktive odrede maksimalne vrednosti kamatnih stopa na potrošačke i gotovinske kredite. Verujemo, da su eksperti u Evropskoj uniji, Evropskom Savetu i Evropskom parlamentu prilikom usvajanja direktive uzeli u obzir „argument“ pojedinih političara da određivanje maksimalnih stopa ne sprečava banke da kredite odobravaju po tom maksimumu. Zaista nije jasna ekonomska logika po kojoj bi banke nakon uvođenja maksimuma u uslovima pada referentne stope povećavale kamatnu stopu, i to baš na gotovinske kredite. Kada bi po genijalnoj hipotezi sve banke odjednom povećale kamatu, i to baš na gotovinske kredite, i postavile je blizu maksimuma, bio bi to primer dogovorne prakse za udžbenike iz prava zaštite konkurencije, i jasan pokušaj izigravanja zakona. NBS u prethodnom periodu nije dozvoljavala ni mnogo sofisticiranije pokušaje da se određeni propisi kreativno tumače, pa ni jedan ovakav apsolutno nepodoban pokušaj (da upotrebimo terminologiju krivičnog prava) ne bi ima smisla ni efekata.
Dalje, svakako da je jedan od odgovora na ovo „pitanje“ i taj da je prosečna ponderisana stopa PROSEK, kao i da je PONDERISANA, što znači da određivanju prosečne stope najveći doprinos daju krediti veće vrednosti, te da trenutno na tržištu postoje i određene vrste gotovinskih kredita kod kojih je nominalna kamatna stopa i nekoliko procentnih poena iznad predloženog maksimuma.
Pritom, imajte uvek na umu da je ograničenje kamatnih stopa u Nacrtu dvostruko. Pored nominalne kamatne stope, za novoodobrene kredite važi i ograničenje efektivne kamatne stope, pri čemu u obračun te stope pored nominalne kamate ulaze i svi drugi troškovi. Tako je prema važećim podacima o prosečnoj ponderisanoj stopi za jul, maksimalna stopa za gotovinske kredite 15,67%, dok je maksimalna efektivna stopa 15,75% (od prošlog četvrta kada je efektivna kamatna stopa NBS spuštena za 25 baznih poena), što će kod značajnog broja novoodobrenih kredita značiti da će nominalna stopa morati da bude ispod ovog maksimuma, kod nekih vrsta gotovinskih kredita ili određenih kategorija korisnika i ispod prosečne ponderisane stope, kako bi se ostavilo prostora za određene naknade za prateće usluge poput osiguranja života ili otplate, naknade za održavanje računa i sl, koje su nekad uslov za odobrenje kredita ili odobrenje pod povoljnijim uslovima.
Kabinet guvernera
