17.09.2024.
Питања : Да ли очекујете да ће у тренутку примене овог закона доћи до смањења каматних стопа на готовинске кредите у динарима? На који начин ће везивање каматних стопа за просечну пондерисану каматну стопу спречити раст каматних стопа и да ли ће имати ефекта у случају смањивања каматних стопа?
Одговор : Када је реч о готовинским кредитима (који се углавном одобравају у динарима), Нацртом новог Закона о заштити корисника финансијских услуга је предвиђено ограничење номиналне каматне стопе које одговара просечној пондерисаној каматној стопи увећаној за једну четвртину (25%). Према тренутној просечној пондерисаној каматној стопи за динарске готовинске кредите, то значи да би максимална номинална каматна стопа за кредите ове врсте износила 15,67%. Истовремено, за све новоодобрене динарске готовинске кредите (с фиксном и варијабилном стопом) важиће ограничење ефективне каматне стопе засновано на збиру стопе затезне камате (из овог нацрта закона) и четири процентна поена, што је тренутно 15,75%.
Истичемо да су према резултатима последње анкете Народне банке Србије о кредитној активности банака, банке у другом тромесечју 2024. године додатно смањиле каматне марже на динарске готовинске кредите становништву, чему је највише допринела стабилизација каматних стопа на међубанкарском тржишту новца. Наставак оваквих кретања банке очекују и у трећем тромесечју. Поред тога, Извршни одбор Народне банке Србије је на седници 12. септембра 2024. оценио да постоје услови за наставак ублажавања монетарних услова те је референтна каматна стопа снижена за 25 базних поена, на ниво од 5,75%. У складу са наведеним, имајући у виду да референтна каматна стопа утиче и на просечне пондерисане каматне стопе банака, а и на вредност затезне камате, очекујемо да ће се и максималне каматне стопе на готовинске кредите дефинисане Нацртом закона додатно смањити.
Након скоро деценије историјски незабележених ниских вредности каматних стопа, њихов нагли раст у другој половини 2022. године, пре свега као последица борбе централних банака са инфлацијом, довео је многе кориснике кредита, у ситуацију да им рате кредита знатно оптерете месечни приход, што је могло да угрози редовну отплату ових кредита. На примеру стамбених кредита, Народна банка Србије је реаговала Одлуком о привременим мерама за банке које се односе на стамбене кредите физичким лицима из септембра 2023. године и привремено ограничила каматну стопу и за постојеће (с променљивом каматном стопом) и за новоодобрене кредите. Ипак, како би се ово питање системски свеобухватно решило, Народна банка Србије сматра да је потребно то питање уредити законом и истовремено обухватити и друге кредитне производе.
Кључни циљ предложеног Нацрта закона је да се до сада постигнути резултати у погледу заштите корисника финансијских услуга, очувају и додатно унапреде у наредном периоду. Нацрт закона предвиђа одређивање максималне вредности каматних стопа уз уважавање тренутних тржишних услова, јер ће та максимална вредност зависити управо од вредности референтних каматних стопа Народне банке Србије и других централних банака, као и просечних тржишних каматних стопа. На тај начин ће се без ремећења тржишне утакмице спречити наплаћивање превисоких каматних стопа, и обезбедити да се у случају наглог раста каматних стопа на тржишту, тај раст успори, односно да се евентуални нагли тржишни поремећаји не рефлектују исто тако нагло и на кориснике.
Подсећамо Вас да је плафонирање каматних стопа мера коју је препознала Европска унија (кроз нову Директиву о потрошачким кредитима) као један од ефикасних механизама за спречавање кредитних институција да корисницима наплаћују превисоке камате. Поред земаља ЕУ које су и до сада прописале максималне вредности каматних стопа за поједине врсте кредита попут Португала, Хрватске, Финске, Ирске, Словеније, очекују се да и остале земље ЕУ приликом имплементације ове нове директиве одреде максималне вредности каматних стопа на потрошачке и готовинске кредите. Верујемо, да су експерти у Европској унији, Европском Савету и Европском парламенту приликом усвајања директиве узели у обзир „аргумент“ појединих политичара да одређивање максималних стопа не спречава банке да кредите одобравају по том максимуму. Заиста није јасна економска логика по којој би банке након увођења максимума у условима пада референтне стопе повећавале каматну стопу, и то баш на готовинске кредите. Када би по генијалној хипотези све банке одједном повећале камату, и то баш на готовинске кредите, и поставиле је близу максимума, био би то пример договорне праксе за уџбенике из права заштите конкуренције, и јасан покушај изигравања закона. НБС у претходном периоду није дозвољавала ни много софистицираније покушаје да се одређени прописи креативно тумаче, па ни један овакав апсолутно неподобан покушај (да употребимо терминологију кривичног права) не би има смисла ни ефеката.
Даље, свакако да је један од одговора на ово „питање“ и тај да је просечна пондерисана стопа ПРОСЕК, као и да је ПОНДЕРИСАНА, што значи да одређивању просечне стопе највећи допринос дају кредити веће вредности, те да тренутно на тржишту постоје и одређене врсте готовинских кредита код којих је номинална каматна стопа и неколико процентних поена изнад предложеног максимума.
Притом, имајте увек на уму да је ограничење каматних стопа у Нацрту двоструко. Поред номиналне каматне стопе, за новоодобрене кредите важи и ограничење ефективне каматне стопе, при чему у обрачун те стопе поред номиналне камате улазе и сви други трошкови. Тако је према важећим подацима о просечној пондерисаној стопи за јул, максимална стопа за готовинске кредите 15,67%, док је максимална ефективна стопа 15,75% (од прошлог четврта када је ефективна каматна стопа НБС спуштена за 25 базних поена), што ће код значајног броја новоодобрених кредита значити да ће номинална стопа морати да буде испод овог максимума, код неких врста готовинских кредита или одређених категорија корисника и испод просечне пондерисане стопе, како би се оставило простора за одређене накнаде за пратеће услуге попут осигурања живота или отплате, накнаде за одржавање рачуна и сл, које су некад услов за одобрење кредита или одобрење под повољнијим условима.
Кабинет гувернера
